„Vreme je da se Kosovo drži po strani“

Izvor: Koha (Tekst je izvorno preveden sa albanskog)

„Lay low“ 

Piše: Demuš Šaša (Demush Shasha)

Kosovo se danas nalazi u nepoznatom svetu. U svetu u kojem mora da bira između Amerike i Evrope. Između strateškog interesa za članstvo u EU i istorijske ljubavi prema Americi.

Kosovo je dete zapadnog liberalnog poretka – poretka koji je omogućio oslobođenje Kosova i proglašenje nezavisnosti. Upravo zato Kosovo ima statue Bila Klintona i Tonija Blera, trgove Džordža Buša i ulice Angele Merkel. Kao takvo, Kosovo nikada nije imalo plan B kada je reč o njegovoj zapadnoj strateškoj orijentaciji.

To je ujedno i razlog zašto Kosovo danas najteže proživljava najnovije raskole među svojim zapadnim saveznicima. Danas se nalazimo u novom svetu. Šta je zapravo zapadni poredak? Da li su to vrednosti ili sila? Ko čini zapadni poredak – Sjedinjene Američke Države ili Evropa? U poslednje vreme Kosovo podseća na dete koje posmatra svađe roditelja koji su odlučili da se razvedu.

Ovo nije potpuno nepoznat teren za Kosovo. I ranije je bilo situacija u kojima su SAD i Evropa savetovale suprotne pravce delovanja – poput epizoda o korekciji granica, ambasadi u Jerusalimu ili inicijativi Mini-Šengen. Ipak, ti slučajevi su bili izuzetak od pravila. Danas se, međutim, dovode u pitanje sami temelji i vrednosti zapadnog poretka.

Od povratka u Belu kuću, Donald Tramp je pokazao ličnu netrpeljivost prema zapadnom savezništvu. Napadao je Kanadu, Meksiko, Japan, Južnu Koreju, Australiju, Tajvan i druge. Ipak, najveću netrpeljivost Tramp je rezervisao za Evropu. U najnovijem slučaju zapretio je Evropi trgovinskim ratom zbog Grenlanda. U trenutku kada bi sva zapadna pažnja trebalo da bude usmerena na Ukrajinu, Tramp je odlučio da otvori novi front unutar samog zapadnog tabora. Za razliku od ranijih situacija, kada su evropski lideri pokušavali da Trampom „upravljaju“ iza zatvorenih vrata i relativizuju transatlantske nesuglasice, ovog puta su odlučili da mu odgovore oštrije.

Britanski premijer Kir Starmer ocenio je trgovinske carine prema Evropi kao „potpuno pogrešne“, dok je ove nedelje u Davosu kanadski premijer Mark Karni govorio o „pucanju“ zapadnog poretka i kraju „starog poretka“. Istorijski najbliži američki saveznik, kanadski premijer nije štedeo kritike na račun američke administracije. Kao posledicu Trampovih poteza, Karni je govorio o „fundamentalnoj promeni strateške orijentacije“ Kanade.

Sličnim tonom govorio je i francuski predsednik Emanuel Makron, koji je upozorio na „ponovno buđenje imperijalnih ambicija“ i upozorio na klizanje Zapada ka „svetu bez pravila“, u kojem je jedino pravilo sila. Iako tradicionalno opreznija, predsednica Evropske komisije je ove nedelje u Davosu odgovorila na Trampove pretnje povodom Grenlanda, naglasivši da je suverenitet Grenlanda „nepregovarački“.

Još je rano za konačan sud o tome da li su današnji raskoli između Amerike i Evrope terminalne prirode ili prolazna kriza. Teško je proceniti da li je Grenland farsa i deo Trampovog političkog spektakla ili stvarni strateški cilj američke administracije. Ipak, ono što se može sa sigurnošću reći jeste da Tramp već menja samu prirodu transatlantskih odnosa. Čak i ako Tramp sutra napravi potpuni zaokret, okonča krizu oko Grenlanda i proglasi „pobedu“ u svom prepoznatljivom stilu, posledice njegovog ponašanja nastaviće da potkopavaju zapadni savez.

Shodno tome, Kosovo će se – barem tokom mandata Trampove administracije – naći u nepoznatom svetu. U svetu u kojem će se pojavljivati situacije u kojima će morati da bira između Amerike i Evrope. Između strateškog interesa za članstvo u Evropskoj uniji i istorijske privrženosti Sjedinjenim Američkim Državama. „Najava“ takve situacije mogla bi se uskoro videti kroz Trampov Odbora za mir. Kosovo i region obavezni su da usklađuju svoju spoljnu politiku sa politikom EU u okviru procesa pristupanja. Zamislite scenario u kojem EU odbije da učestvuje u kontroverznom Trampovom Odboru za m ir – kakvu bi odluku u tom slučaju doneli Kosovo ili Albanija? Da li bi se uskladili sa EU ili sa SAD?

Ili zamislite drugačiji scenario: ukoliko SAD i Evropa nastave ciklus eskalacije oko Grenlanda, a EU odgovori kontramerama i uzvratnim carinama, šta bi tada uradilo Kosovo? Da li bi se pridružilo spoljnoj politici EU ili bi podržalo američke pretenzije prema Grenlandu?

Kosovo ne može da doprinese rešavanju krize transatlantskog savezništva, ali ono što može jeste da pravilno čita globalnu dinamiku i da pokuša da izbegne geopolitičke ledene bregove koji bi mogli razotkriti njegovu krhkost na međunarodnoj sceni. Drugim rečima, u američkom rečniku – vreme je za „lay low“, odnosno da se drži nisko i izvan fokusa.

Grenel: Vučić treba da prati američki, a ne evropski put – Joveva: „Ponesite i…

Šta piše u Povelji Odbora za mir (dokument) koju je Osmani potpisala sa Trampom

Osmani potpisala učešće u Trampovom Odboru za mir: Biće poslat skupštini na ratifikaciju

Trampov poziv Srbiji da se pridruži Odboru za mir bio bi „vruć kamen“