Nešto je manje od dva meseca od kada je kosovska vlada odlučila da stopira uvoz srpske robe na Kosovo, u prodavnicama u severnom delu Mitrovice manje je osnovnih životnih namirnica, posebno brašna, šećera i mlečnih proizvoda, u odnosu na ranije. A ukoliko ih i ima, oni nisu dopremljeni iz Srbije. Trgovci su primorani da se sa srpskih preorijentišu na druge proizvođače ili da srpske proizvode nabavljaju iz drugih država, kako bi snabdevali građane. Međutim, ponekada nedostaju i oni, ili ih trgovine dobijaju u ograničenim količinama. U privatnim apotekama za sada ima onih lekova koji se najviše potražuju. Sa druge strane, iz KBC Kosovska Mitrovica nam poručuju da je situacija alarmantna.
U istom danu, 14. juna, kada su srpske vlasti uhapsile trojicu pripadnika Kosovske policije u rejonu Raške – kosovska vlada, koja je tumačila kao „otmicu“ i to u opštini Leposavić, odlučila je da „iz bezbednosnih, a ne ekonomskih razloga“ zabrani uvoz robe iz Srbije.
Pet dana nakon toga, vozači srpskih kamiona blokirali su Jarinje, Brnjak i Merdare, kako bi iskazali nezadovoljstvo zbog blokade uvoza robe iz Srbije i pružili podršku Srbima sa Kosova. Oni nekoliko dana nisu dozvoljavali prolazak kamiona sa „RKS“ oznakama.
Predsednici Privrednih komora Srbije i Kosova Marko Čadež i Ljuljzim Rafuna naglašavali su da ekonomija i biznis treba da budu van politike, te da “zaustavljanje poslovnih aktivnosti nije rešenje”, te da blokadama trpe i jedna i druga strana.
I pojedini međunarodni zvaničnici pozivali su kosovsku vladu da povuče odluku zbog koje je sve započelo, ali je njihov fokus kasnije ipak bio na oslobađanju trojice kosovskih policajaca – što se i dogodilo 26. juna. Srpske vlasti pustile su ih da se brane sa slobode.
Uprkos tome, kao i za nijansu mekšim političkim izjavama, Priština svoju odluku o zabrani uvoza robe iz Srbije još uvek, makar zvanično – nije povukla, iako su kosovski mediji naglašavali da pisane odluke za zabranu nikad nije bilo, a posledice su na Severu Kosova počele da se osećaju već u prvim nedeljama od kada je ona donesena.
Kakvo je stanje u prehrambenim marketima?
Sada na policama u trgovinskim radnjama i marketima u severnom delu Mitrovice slabije ima pojedinih proizvoda iz Srbije, ali ih još uvek ima.
Ono što povremeno nedostaje su mlečni proizvodi, brašno, kao i šećer, a najveći strah među građanima započeo je da se širi kada su u pitanju lekovi, kojih u privatnim apotekama još uvek ima.
Razgovarali smo sa jednom od menadžerki trgovinske radnje u multietničkom naselju u severnom delu Mitrovice.
Za KoSSev je kazala da je trenutno najveća potražnja za proizvodima Imlek i Granice. U njenoj radnji trenutno nedostaje veći deo proizvoda ovih proizvođača – pavlaka, sirevi, mleko, jogurt i ostalo.
Neko vreme, dostavljači preko kojih se ona snabdeva uspevali su da deo mlečnih proizvoda nabave od kompanije Bimilk, takođe Imlekove kompanije sa sedištem u Severnoj Makedoniji.
Ima dana kada rafovi deluju puni robe, kakva je situacija bila sredinom ove nedelje. Međutim, ona brzo nestane s obzirom na neredovnost snabdevanja robom iz Srbije.
Kada uspeju da nabave proizvode od nekih od ovih firmi – dobijaju ih u veoma malim, odnosno nedovoljnim količinama.
„Dobavljači kažu da na sve načine pokušavaju da pronađu mlečne proizvode. Nabavljali su ih nekako do sada, ali malo. Dva ili tri paketa jogurta ili mleka koje ja dobijam povremeno, u ovom urbanom delu grada, su ništa. Pa to ode za dva dana“, kaže ona.
Ista je situacija i kada su u pitanju sirevi, pavlaka i ostalo.
Dodaje i da odavno nema ovih proizvoda u manjim pakovanjima – jogurt ili pavlaka u čaši.
Brašno i šećer sada nabavlja od kosovskih proizvođača, pa umesto najprodavanijeg „Danubius“ – sada može da nabavi samo „Dellino“ brašno. Isto je i kada je u pitanju šećer.
Olakšavajuće je makar to što, kako nam je ista sagovornica kazala, cene nisu skakale.
„Nisu dobavljači menjali, odnosno povećavali cene. To što ima ostalo je isto“, potvrdila je.
Kaže da su njeni redovni potrošači zabrinuti da će srpski proizvodi potpuno nestati, jer su na njih navikli, a to su Srbi, Albanci i Bošnjaci koji u ovom delu grada žive. Ipak, navikli su i na to da se svaka kriza na Severu prenese i na trgovinu.
„Komšije dolaze svakog dana i pitaju da li ima, da li je nešto stizalo. Negativno komentarišu kad kažem da nema. Ali kažu proći će, nije prvi put. Naše proizvode potražuju i Albanci i Bošnjaci, ne samo Srbi. I oni su navikli na njih, godinama ih konzumiraju“, dodaje ova sugrađanka.
Apoteke
Kada je reč o apotekama, u privatnim nismo primetili nedostatke, izuzev onih medikamenata koji su i ranije bili u deficitu.
„Za sada imamo ono što se traži, ne nedostaje skoro ništa, osim onih lekova koji su mesecima u deficitu. I građani zabrinuto dolaze i pitaju, ali umire se kad vide da je situacija, makar za sada, sasvim u redu“, kazala nam je jedna apotekarka.
KBC Kosovska Mitrovica
Sa druge strane, situacija je u zdravstvenim ustanovama na Severu, kako je potvrdio direktor KBC Kosovska Mitrovica, Zlatan Elek – alarmantna.
A za to, kaže, ima više razloga.
Kaže da je od kada je aktuelni kosovski premijer, Aljbin Kurti došao na vlast, obustavljeno svako dovoženje lekova, sanitetskog materijala, medicinske opreme u KBC Kosovska Mitrovica. Sada je, poručuje, stanje još zabrinjavajuće jer su zalihe pri kraju.
A osim medicinskog materijala, mitrovačku bolnicu je pogodila i zabrana uvoza prehrambene robe iz Srbije, a zbog ležećih pacijenata na odeljenjima koji se tu zbrinjavaju sa tri obroka.
I on potvrđuje da za pacijente mleka, i generalno mlečnih prozivoda – nema.
„Oni snabdevači koji su to dobili preko tendera, jednostavno ne mogu robu da dovezu do naše bolnice“, objašnjava Elek.
Dodaje da ga zabrinjava činjenica da se niko iz međunarodne zajednice i civilnog društva o ovom problemu ne oglašava, ali ni za, kako je naveo konstantno „maltretiranje i zaustavljanje sanitetskih vozila sa pacijentima ili bez njih, bilo da je vozilo pod rotacijom ili bez nje“.
„Naročito su na udaru vozila sa KM tablicama, koja imaju zabranu kretanja i na prostoru Kosova i Metohije, a i zabranu ulaska iz Srbije. To su ozbiljni problemi što se tiče funkcionisanja“, naglasio je direktor KBC Kosovska Mitrovica.
Zbog cele situacije, ističe Elek – počeće da ispaštaju najpre onkološki pacijenti, potom oni sa hroničnim bolestima.
Iznevši podatak da u centralnoj apoteci odavno nema robe, kaže da polako oskudevaju i privatne apoteke.
„Zbog toga su na udaru pacijenti sa dijabetesom, kao i oni koji imaju hronične bolesti pluća, te kardiovaskularnog sistema. A na samom kraju, a to je jako blizu, na red će doći i one najosetljivije grane – porodilište, operacione sale, hirurški blok itd“.
Poručuje da imaju maksimalnu podršku Ministarstva zdravlja Srbije i Kancelarije za KiM, a veruje da su blizu rešenja kada je u pitanju kiseonik – koji je u dva navrata i stigao unazad mesec i po dana.
„Verujemo da će međunarodna zajednica izvršiti pritisak da se nama olakša pozicija i da nesmetano ide protok robe i ljudi u oba pravca“, kaže Elek.
Želeo je da napomene da ova bolnica nije na usluzi samo srpskim građanima, već i drugim zajednicama koje im se za pomoć obrate.
„Mi smo uvek na usluzi svima, bez obzira na to da li oni imaju uput ili osiguranje. U našoj se bolnici leče i Albanci, koji su takođe kao i svi ostali sada pogođeni ovim problemima. Nikoga ne lečimo ni po nacionalnoj ni rasnoj pripadnosti, ni po boji kože, kao ni po opredeljenju – već isključivo po medicinskim indikacijama“.
Podsetio je Elek i da je KBC Kosovska Mitrovica jedina zdravstvena ustanova u gradskoj sredini i da ona pruža preko 90 odsto zdravstvenih usluga.
Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.
