Piše: Sanja Sovrlić
Bog se javi 19. januara, a na Svetog Jovana pojaviše se svetski moćnici da vrše pritisak na srpskog predsednika i kosovskog premijera. Nakon razgovora sa diplomatskom „petorkom“ 20. januara, predsednik Srbije Aleksandar Vučić je rekao: „Spremni smo da prihvatimo koncept i da radimo na implementaciji sporazuma“.
Reč je o takozvanom francusko-nemačkom predlogu za Kosovo od kojeg je septembra prošle godine predsednika bolela glava, iako papir tada nije uzeo. Od glavobolje do prihvatanja prošli smo dug put, a Vučić nam nije dao da u predlog virnemo pa makar i iz njegove ruke.
„Predsedniče, vukovi tvoji uvek su uz tebe“ usledila je dan kasnije podrška članova i simpatizera Srpske napredne stranke na društvenim mrežama. Izazvala je ta pojava i kontrareakciju u kojoj se isticala podrška crvenkapi nasuprot opasnom vuku.
A kako je zapravo rođen vuk?
Sastanak Vučića sa Srbima sa Kosova, predvođenim Srpskom listom, 28. decembra protekle godine. Već je bio 20. dan barikada na Severu Kosova, a jedan od zahteva Srba bilo je povlačenje specijalnih jedinica Kosovske policije sa Severa Kosova. Pored toga, traženo je puštanje na slobodu Dejana Pantića i drugih uhapšenih Srba.
Pantić je tog dana pušten da se brani sa slobode, ali ostali zahtevi nisu ispunjeni. Ipak, cilj sastanka u Raški bio je donošenje odluke o uklanjanju barikada. Listom svi prisutni tražili su od predsednika da sa međunarodnim predstavnicima dogovori povlačenje specijalaca sa Severa. Na taj problem građani ukazuju od februara prošle godine kada je počela izgradnja policijskih baza, kao i zaustavljanje građana uz oružje „na gotovs“.
Kao treći govornik, Vučiću se obratio Aleksandar Filipović, bivši šef operative Kosovske policije za region Sever. Široj javnosti poznat je kao onaj koji je prvi skinuo policijsku uniformu sa grbom Kosova 5. novembra u Zvečanu uz reči „dosta je bilo“ kada su Srbi sa severa napuštali kosovske institucije. Isti onaj kojeg je ordenom za hrabrost kasnije Vučić odlikovao. Te večeri u Raški ga je sam Vučić pozvao da govori uz opasku: „…Vidim da si gnevan Filipoviću, džaba mi orden što sam ti dao“.
Objasnio je Filipović da je policijsku školu završio u Kamenici, akademiju u Beogradu, da mu je sve to dala država Srbija, te da je i uniformu Kosova obukao baš na poziv svoje države. Govorio je o problemima u radu i odnosu Prištine prema policajcima sa Severa Kosova. A na temi prisustva kosovskih specijalaca čisto albanske etničke strukture je rekao: „…Činjenica jeste dok su oni na Severu, mi nemamo i nećemo imati iole normalnog života. To životom ne može da se nazove sigurno“.
A zatim je suštinu onoga što želi da poruči uspeo da izgovori u samo pet sekundi: „… Ako mi sklonimo ove barikade, znači, loviće nas kao zečeve“. To je izmamilo aplauz prisutnih, ali i pozitivne reakcije na društvenim mrežama.
Međutim, iznad slaganja ili neslaganja sa navedenim argumentima, to je bilo televizično, ono što se prima u medijima, među ljudima. U moru informacija, televizijskog sadržaja, dugih konferencija i razgovora, često je teško izdvojiti naslov ili ono što bismo nazvali SOT – kratak audio-vizuelni isečak u kojem sagovornik kaže suštinu svog stava.
Jasno je to bilo i predsedniku Srbije, naspram zahteva koji su dolazili od Srba sa Severa Kosova, a koji su već bili poznati. Nije mu odmah odgovorio kao što je to učinio sa prethodnim govornicima, nego je signalizirao da se obrati još neko od prisutnih. Nakon još jednog obraćanja usledio je odgovor Filipoviću uz opasku:
„I drago mi je što si večeras zarad svoje popularnosti otišao i korak dalje nego sinoć. Zato što govoriš ono što ljudi vole da osećaju. Ali ću da te pitam sutra ‘oćeš ti da unosiš kovčeg nekome u kuću ili ja. Ili će opet biti Vučiću dođi“.
A zatim se referisao na njegovu metaforu u kojoj su Srbi sa Severa zečevi koje će loviti kosovski specijalci. Ne samo da je trebalo naći novi metaforu, nego se među zečevima našao i Vučić lično, rekavši da nema sumnje da bi „sve nas“ lovili kao zečeve.
„Ako krenu, ne da love kao zečeve, nego uhvate jednog od nas ili dvojicu kao zečeve, nema više zečeva. Ti zečevi postaju vukovi. I tu je kraj svake priče.“
U narednim danima od metafore u kojoj zečevi postaju vukovi stižemo do hiperbole samo o vuku.
Zatim je 5. januara tokom godišnjeg obraćanja predsednika, stigao i cirkus u kojem je najveća životinja slon, a najsnažnija tigar, a oni u ovoj metafori predstavljaju velike i snažne zapadne sile. Nagledao se, predsednik, kaže, tigra i slona u cirkusu ali: „…Vuka u cirkusu nema, ni Vučića ni vuka. “ A slonovi i tigrovi ne mogu da ucene malog vuka niti da ga vode u cirkus jer, kako je rekao, „ko god je probao taj se opekao i bio gadno ugrizen“.
Od zečeva ni traga ni glasa. Mali vuk je u međuvremenu porastao i, metaforički rečeno, zečeve pojeo.
Vođeni istom stilskom figurom možemo zaključiti da je cirkus i dalje tu, specijalci su na Severu Kosova, po dve policijske baze u opštinama Zubin Potok i Leposavić, dok su stajale barikade napravljen je i policijski punkt kod Bistričkog mosta, na putu Leposavić-Kosovska Mitrovica, gde se ovih dana i pucalo.
U javnosti traju nagađanja i prepirke o takozvanom francusko-nemačkom predlogu, a predsednik najavljuje konsultacije sa različitim društvenim akterima. Teče još jedna, 24. po redu godina u kojoj će se, veruje se, nešto prelomiti po pitanju Kosova.
Tema koja utiče na živote svih građana Srbije, a ponajviše je pitanje šta će biti za „zečevima“ – da li će ih neko loviti, zgaziti slon ili pojesti tigar ili vuk. Ali nada nikad ne umire, kineska 2023. godina je u znaku zeca pa možda donese nešto dobro – živeli zečevi!
O poslednjim dešavanjima na Kosovu, pročitajte u našim tematskim rubrikama:
Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.
