„Kada govorimo o razgraničenju dva naroda – tamo gde jedan živi, nema drugoga, gde živi drugi, nema prvoga“

Sava Janjić
Foto: TV Hram, caprion

„U ideologiji koja preovladava na ovim prostorima postoji ogroman stepen netrpeljivosti i prema našem narodu i prema ovim svetinjama koje se vide kao opasnost za uspostavljanje jednog novog identiteta, kulturnog, duhovnog i političkog,“ govori za TV Hram arhimandrit Sava Janjić u dvorištu manastira Visoki Dečani za koji kaže da je „ovaploćenje nade i rešenosti srpskog naroda da na ovom prostoru ostane veran zavetu Hristu Spasiteljiu“. Zbog te netrpeljivosti koja vlada, strahuje da politička rešenja pitanja Kosova i Metohije poput često pominjanog razgraničenja, mogu imati „dalekosežne i opasne posledice“, upozorava, što je u suprotnosti sa glavnim ciljem srpske crkve – „opstanak vernog naroda, sveštenstva i monaštva oko svog episkopa, oko svoje crkve“.

„Naši manastiri su neraskidivo povezani sa našim narodom“ objašnjava iguman i dodaje da je sveta liturgija ta koja manastir Visoki Dečani čini „crkvom božijom“, a svete liturgije nema bez vernog naroda. To je ono što crkva teži da sačuva i što je „duhovna formula opstanka na ovim prostorima“.

Do sukoba između političkog poimanja rešenja Kosova i crkvenog poimanja rešenja dolazi zbog različitih perspektiva. Glavni cilj crkve je „očuvanje vernog naroda oko svog episkopa“, pojašnjava iguman Janjić.

„Ljudi u političkom životu često postavljaju stvar crno ili belo, međutim, mi idemo u jednu drugu dimenziju koja nadilazi sve to. Ona se pre svega zasniva na tome da je naš primarni interes opstanak vernog naroda, sveštenstva i monaštva oko svog episkopa, oko svoje crkve.“

Otud, kako kaže proizilaze i „drugi načini objašnjavanja kako najbolje rešavati probleme na Kosovu i Metohiji“.

Kosovo i Metohija niti je mitologija, niti je teritorija, niti pitanje politike, to je pre svega pitanje žive crkve koja je narod božiji oko svojih svetinja, oko svoga sveštenstva, sa svojim episkopom. To je naš zalog koji nas drži i čuva onim što jesmo i zato Kosovo toliko mnogo znači i za druge, koji ne žive ovde, jer upravo je taj kosovski zavet kneza Lazara i opredeljenje za carstvo nebesko ono što nas održava u ovom vremenu, u ovoj istoriji i što nam daje identitet

Sava Janjić upozorava da broj ljudi nije bitan i podsetio je da je narod posle Velike seobe u turskom vremenu, kada ga je bilo još manje na Kosovu „sačuvao svest o Srbiji, jednoj Srbiji kao pre svega jednom duhovnom pojmu koji je ponovo sebe vaspostavio kao političku celinu u 19. veku“.

„Oni su i u tom vremenu videli i znali da brojevi su nešto relativno, i da se to menja i da to nikada nije bilo merilo. Posebno u crkvi koja je bila tako mala i neznatna u početku i svi su gledali sa podozrenjem – kako tako mali broj ljudi oko Hrista išta može da promeni. Međutim, to je taj unutrašnji preobražaj koji je pobedio moćnu Rimsku imperiju, ne tako što ju je uništio, nego preobrazio. Crkva je preobrazila Rimsku imperiju i nastala je hrišćanska carevina sa carem Konstantinom i drugim pravovernim carevima.“

Uloga crkve, odnosno njenog utemeljitelja Svetog Save, je očuvanje identiteta srpskog naroda, govori Sava Janjić, a eparhija raško-prizrenska je „spona koja povezuje drevne istorijske prostore (KiM i Stari Ras) i koja čuva jedno istorijsko sećanje“. To sećanje nije samo „mitologija“ već je „duhovni DNK našeg naroda“.

„Većina Srba na Kosovu i Metohiji živi upravo južno od Ibra, to mnogi ne znaju, iako imamo i naše ljude severno od Ibra. I oni čine jednu organsku celinu i uvek su činili jednu organsku celinu duhovno. Zato je Eparhija raško-prizrenska ta koja ih objedinjuje i ne samo oni, nego i raška oblast, odnosno Stari Ras.“

Hrišćanska nada nije zasnovana na pravilima ovozemaljske logike, kaže iguman, i pita da li su dečanski monasi koji su svedočili dolazak Turaka mogli da zamisle u tom trenutku pad te imperije ili da će taj isti manastir dočekati i osvajače iz Prvog i Drugog svetskog rata. Nade će biti sve dok je naroda oko svetinja.

„Danas se suočavamo sa posebno velikim iskušenjem zato što određenim rešenjima koja se traže na političkom planu može da se desi da naš narod potpuno ode sa ovih prostora. Možda više nego ranije u istoriji, a pitanje je i šta će biti i sa ovim svetinjama u takvim rešenjima, jer kada govorimo o razgraničenju dva naroda, podrazumeva se, tamo gde jedan živi, nema drugoga, gde živi drugi, nema prvoga.“

Sava Janjić podseća da su „Srbi i Albanci istorijski povezani“, ali da danas „u ideologiji koja preovladava na ovim prostorima postoji ogroman stepen netrpeljivosti i prema našem narodu i prema ovima svetinjama koje se vide kao opasnost za uspostavljanje jednog novog identiteta, kulturnog, duhovnog i političkog“.

Upravo zbog te netrpeljivosti, smatra iguman Visokih Dečana, današnja situacija je mnogo opasnija nego ikada pre i u kom kontekstu rešenje poput razgraničenja može imati „dalekosežne i opasne posledice“.

Comments

comments



Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.