U toku je institucionalan obračun Kurtijeve vlade prema Srbima, a primer Dejana Pantića je najgrublje kršenje i izigravanje zakona koji postoji na Kosovu, kazao je nekadašnji sudija u srpskom, pa u kosovskom sistemu, kao i bivši predsednik suda, Nikola Kabašić na barikadi danas u Rudaru.
Hapšenje bivšeg kosovskog policajca Dejana Pantića zvanično je povod za 13-dnevne barikade na magistralnim putevima severnog Kosova, dok su povod za današnji najveći skup ikada, kako je to juče najavljeno, izjave nemačkog ambasadora u Prištini i Aljbina Kurtija o potrebi da se uklone barikade, koje su srpskoj javnosti predstavljene kao „pretnja srpskom narodu“ i „poziv na ubijanje“.
Ove barikade nisu problem već one u glavi vlade u Prištini
„Ovo nisu barikade, i one nisu problem između srpskog i albanskog naroda“, sada kaže Kabašić.
„Ovo su dva, tri autobusa i kamiona koje možemo da pomerimo i neće biti problem da živimo zajedno i živeli smo sa Albancima. Čak smo i radili, imali smo dobro razumevanje. Nije bilo međunacionalnih incidenata i sukoba ni u Bošnjačkoj, ni nigde“, napominje, dodajući:
„Mi imamo problem sa vladom koja je diskriminatorski raspoložena sa instrumentalizacijom specijalnog tužilaštva koje goni srpske mladiće samo zato što drže srpsku zastavu na majici“.
Što se barikada tiče, Kabašić kaže da se one upravo nalaze u glavama političara u Prištini.
„Te barikade su mentalne barikade, to su civilizacijske barikade, nedemokratske barikade koje oni imaju u svojoj glavi i koji ne mogu da razumeju da sa Srbima treba da se razgovara i pregovara, a ni na koji način da se oružano rešavaju konflikti“, dodao je.
U kritikama na račun Kurtijeve vlade, Kabašić je naveo da je od Aljbina Kurtija očekivao da on postavi barikade.
„Očekivali smo da će sam Aljbin Kurti da postavi barikade. Barikade od zakona, barikade od ustava, međunarodnih sporazuma koji postoje. Na taj način ne možete da kažete – imamo zakone, ali oni važe samo za vas, a ti isti zakoni koji govore o obavezi u vlasti – ili ćute, ili pokušavaju da ih izigravaju. Ili kako kaže šef policije juče, nije mi poznato da li je Pantić primio posetu svojih rođaka, a oni se nalaze na 10 metara iza njega.
Srbi nemaju sigurnost jer se svako nalazi na tajnom spisku, problemi Srba isti svuda
Održavši kratku lekciju o vrstama prava koja postoje, napominje da su sva ona odlukom Aljbina Kurtija srušena, ugrožena i da se na sve „vrši atak“.
U dužem govoru ukazao je na to da je na Severu u toku militarizacija sa prisustvom specijalne policije, te da se Srbi ne osećaju sigurno, jer se svako nalazi na „nekom spisku koji tajanstveno cirkuliše negde“.
„Mi više nemamo ni sigurnosti jer se svako od nas nalazi na nekom spisku koji tajanstveno cirkuliše negde. I kad vas policija zaustavi, pitamo se da li sam na spisku kao terorirsta, ili na spisku kao ratni zločinac, ili kriminalac ili švercer, jer svedoci ste da u poslednjih godinu dana u javnom diskursu od strane političara iz vlade Aljbina Kurtija – reč ‘kriminalac’, ‘zločinac’, ‘terorista’, isključivo se vezuje za Srbina i to je danas postalo sinonim u dnevnom obraćanju. Oni kažu, borimo se protiv srpskih kriminalaca, zločinaca, mi ćemo se obračunavati sa srpskim zločincima. Na taj način oni nas demonizuju, satanizuju, dehumanizuju i svaka borba protiv nas je, što se tiče njih, legalna i legitimna i tu nema zaštite institucija od takvog obraćanja prema nama“.
Nekadašnji sudija u srpskom, pa u kosovskom sistemu, kazao je da je od strane organizatora zamoljen da izlista koja su sve prava prekršena ne samo u slučaju Dejana Pantića, već i u slučaju svih ostalih Srba koji su pritvarani u protekloj godini.
Međutim, inspirisala ga je reka ljudi koja se slila na skup da progovori još o nečemu.
„Razgovarajući sa vama, gledajući vas kako dolazite i iz Štrpca, i iz Pomoravlja i iz Gračanice, različita su mesta odakle dolazite, ali vidim da je muka i da su problemi isti“, kazao je, dodajući:
„Iz onoga što sam čuo od vas, na sličan način se postupa tamo prema vama“.
„Šta je u pitanju? U pitanju je da vlada koja vlada na Kosovu u poslednjih godinu dana je krenula u institucionalan obračun prema Srbima, gde se na najgrublji način zloupotrebljavaju institucije, politički instrumentalizuje specijalno tužilaštvo i sud i da se različitom kombinacijom propagandnog i psihološkog i hibrindnog rata i institucionalnog pritiska pokušava da se od Srba iznudi određen politički ustupak, odnosno da se Srbi nateraju da napuste Kosovo, ili da se predaju da prestanu da pružaju bilo kakav otpor u nameri da zadrže svoj način života, svoje srpsko ime i srpsko postojanje na Kosovu“.
Kaže da ne treba niko Srbima da objašnjava kakav je zakon i kakva su prava. Tvrdi da je svima poznato da „pri prvom susretu“ sa policijom i „bilo kakvim dalji razgovorom“ – „nema ličnog pretresa automobila, ako nema naloga“.
„Vi to znate ali u stvarnosti se to dešava drugačije“, napomenuo je, podsetivši i na to da svaki pritvoreni ima pravo na advokata, da u najbržem roku ima pravo da bude izveden pred sudiju, kao i na konsultacije sa advokatom.
„Primer Dejana Pantića je najgrublje kršenje i izigravanje zakona koji postoji na Kosovu“, ocenjuje, dodajući da razlog može samo da se nasluti.
Nije Dejan Pantić jedini slučaj kršenja prava nad Srbima sa jedne, a ignorisanje krivičnih dela u većinskoj zajednici.
Dok, kako kaže, „nikom ništa“ što Aljbin Kurti u Pragu „pre dva dana drži ogromnu zastavu na kojoj je nacrtana Velika Albanija koja zauzima četiri druge države“, tu su i ostali slučajevi, i nad svim specijalni tužilac ćuti.
„Imamo Todosijevića za ono što je kazao o Račku, ali nemamo Miljaima Zeku koji je rekao da bi od Srba pravio sudužuk. Nemamo Fljoru Brovinu da izaziva nacionalnu mržnju kada je pokazala onu lažnu sliku. Nemamo protiv Toma Gašija ništa kada vređa Srbe i preti im olujom a specijalni tužilac ćuti. On misli da je specijalni tužilac samo za Srbe, ali pozdrav za gospodina Specijalnog tužioca. Krivični zakon Kosova ima druge članove. Uhvatio se za samo jedan član koji govori o raspirivanje verske i nacionalne mržnje i samo na Srbe“.
Rani gresi Samoopredeljenja
Kabašić se potom obratio učesnicima protesta sa pitanjima – da li je kriminalac ili terorista onaj koji baci dimnu eksplozivnu napravu u skupštinu Kosova i na taj način ugrozi i povredi svoje kolege poslanike? Da li je kriminalac onaj koji baca dimne bombe i suzavac tokom trajanja skupštine?
„Da li su kriminalci oni koji u jednom danu zapale i unište 28 automobila vlade Kosova? Da li su kriminalci ili teroristi oni koji kamenicama ili betonskim blokovima gađaju policiju i tom prilikom povrede desetine policajaca? Da li su kriminalci oni koji blokiraju međunarodni put i prevrću kamione sa srpskom robom a onda ih pale? Da li su kriminalci oni koji napadaja svog predsednika vlade Isu Mustafu i polivaju ga crvenom bojom i zapale mu automobil?“
Nakon ovih pitanja dao je i odgovore:
„Znate li o kome govorim? Pa sve ove koje sam nabrojao – to je predsednik vlade Aljbin Kurti. To je ministarka pravde Aljbuljena Hadžiju. To je predsednik skupštine Gljauk Konjufca. To je Redžep Seljimi, to su ambasadori, njihovi najbolji poslanici. Znači, oni koji su koristili nasilje kao vid političke borbe kada su postali vlast i vlada, oni ne znaju ni na jedan drugi način problem da rešavaju. Za njih demokratija ne postoji, za njih zakon ne postoji, znači isključivo samo nasilje“.
Poštujte sopstveni ustav i članove 81 i 62
Kabašić naglašava da je u toku militarizacija Severa, sa „enormnom količinu policije, specijalno naoružane“, za koju kosovske vlasti navode da je u pitanju legalna i legitimna odluka o tome da Kosovo ima pravo da raspoređuje specijalne policijske snage.
„Međutim, i tu postoje neka ograničenja i pravila. To raspoređivanje brojnosti policije, njeno naoružanje i opremljenost mora da bude srazmerna policijskom poslu koji treba da se bave srazmerno policijskom zadatku, koji treba da obave. Sada se pitamo mi, a pitaju se i oni na Jarinju: Šta mi tražimo na severu Kosova? Šta traži više stotina specijalnih policajaca teško naoružanih sa bornim kolima na Kosovu? Šta traži presretanje civilnih automobila i maltretiranje?“
Umesto toga, situacija treba da se preispita i da se situacija vrati u zakonito stanje, a to je ono, kako navodi dalje ovaj bivši sudija, što i samo građani sa Severa zahtevaju.
Obratio se i novinarima redakcija na albanskom, podsećajući ih na članove 81 i 62 kosovskog ustava kojima je predviđena etnička zastupljenost policije u sredinama u kojima rade. Za slučaj Severa, to, prema Kabašićevim rečima izgleda ovako:
„Ukoliko želite da rasporedite policiju na Severu i prema ustavu Kosova ali i Briselskom sporazumu, taj broj mora da bude srazmeran broju stanovnika na Severu – 95% policijskog sastava i specijalne policije moraju da budu Srbi“.
Hoćete da budete legalisti i da poštujete svoje zakone i međunarodne sporazume kao što je Briselski? Pa izvolite ispunite ih
Jedinstvo i Tomas Džeferson
„Zašto sam ja danas došao? – Nikola Kabašić je još na početku obraćanja postavio ovo pitanje, naglasivši da mu je milo da vidi „reku ljudi“.
„Ono što je meni milo i što vidim ovu veliku reku koja se prostire tamo, ovo je bio trenutak kada svi mi, ko god da obavlja koji posao, ili se bavi kojom profesijom, da pripada bilo kojoj političkoj opciji, da li je bogat ili siromašan, za koji klub da navija, da svi u ovom trenutku budemo zajedno. Da sve naše razlike, razmirice koje imamo, zaboravimo i da svi stanemo danas u jedan red, u jedan front za odbranu Dejana Pantića, ali kroz odbranu Dejana Pantića branimo prava svih ostalih Srba na teritoriji Kosova i Metohije koja su ugrožena“.
Citirao je trećeg predsednika SAD Tomasa Džefersona: „Kada nepravda postane zakon, otpor postaje obaveza“.
Ali kakav otpor, postavio je odmah i pitanje, a potom i dao odgovor:
Demokratski, nenasilan otpor koji će ukazivati na našu odlučnost da branimo svoja prava. Otpor koji će pokazati da smo solidarni jedni prema drugima. Takva vrsta otpora koji poznaje i Evropa
Zato su Srbi danas došli zajedno sa njim na barikadu da skrenu pažnju međunarodnoj zajednici koja do sada ćuti.
Kabašić je na kraju imao poruku i za njih, opisujući ih kao „inertnu“ i „nezainteresovanu“.
„I evo poruka i za ambasadore i šefove stranih misija: Ili kažite nešto javno, ili idite. Mi od vas očekujemo konkretne akcije, ocene – da li ovo što se sada dešava sa Dejanom Pantićem ispunjava demokratske međunarodne standarde i međunarodne standarde u vašim državama? Znam da će njihov odgovor biti – neće. Oni nikad nemaju odgovore ali prikupljaju. Dejan Pantić je jedan od mnogih. Šta je sa 99 radnika u opštini Štrpce protiv kojih se vodi postupak za ugrožavanje ustavnog poretka? Je li to znači da će se svaki od vas koji radi u školi, bolnici, pošti, osiguravajućim društvima, naći na listi da ugrožavaju ustavni poredak. Zato je naš dolazak danas u svrhu toga“.
Više hiljada ljudi pratilo je današnji protest, iako je policija navela procenu da je na skupu učestvovalo oko hiljadu i po ljudi. Nije bilo incidenata, iako se stvorila i pre skupa, a i nakon njega velika gužva ljudi koji su dolazili iz više pravaca, odnosno odlazili. Na skupu su bila vidljiva i lica pod maskama, koja su bila raspoređena u grupicama od najviše četiri osobe.
Inače, skup je obeležilo i to što se sa bine danas po prvi put sa Srpskom listom obratio i dosadašnji opoziciono nastrojeni aktivista i bivši saborac Olivera Ivanovića, Marko Jakšić. Na skupu je govorio i sin uhapšenog Dejana Pantića, ali i bivši predsednik suda i sudija u kosovskom sistemu Nikola Kabašić, čiji je kolega i Jakšić.
Opširnije o samom skupu u posebnoj vesti.
Povezane vesti:
Rakić: Nek naša dela budu takva da nas se preci ne stide a potomci ponose
KP: Protest protekao i završio se mirno i bez prijavljenih incidenata
Jakšić sa protesta Srpske liste na barikadi: Zla vremena naterala orla da zimuje među kokoškama
Protest na barikadi: Pored Srpske liste, danas i novi govornici
Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.
