Još uvek dugačak put pred zahuktalom kosovskom diplomatijom

Zamenik kosovskog ministra spoljnih poslova, Petrit Selimi, kaže da će kosovska delegacija na čelu sa kosovskom predsednicom Atifetom Jahjagom, na predstojećoj sednici Generalne skupštine UN-a, koja će se održati ovog meseca u Njujorku, usmeriti napore na lobiranje radi novih priznanja nezavisnosti Kosova. Samo nekoliko dana nakon njegove izjave, pokrenuto je i pitanje članstva Kosova u OEBS-u. U toku poslednja dva meseca, Kosovo su priznali Republika Togo i Solomonska ostrva. Tokom juna, Kosovo je učlanjeno u tri međunarodne organizacije – SEECP, Venecijansku komisiju Saveta Evrope i MARRI, a sredinom avgusta, Kosovo je zaokružilo svoju nezavisnost i u bankarskom sistemu. Takođe, početkom septembra, Kosovo je prvi put bez fusnote i pod svojom zastavom, uz delegaciju Srbije koju je predvodio premijer Aleksandar Vučić, učestvovalo u međunarodnoj konferenciji o Zapadnom Balkanu u Berlinu. Uprkos činjenici da je na konferenciji bila istaknuta i kosovska zastava, srpska delegacija nije napustila ovu konferenciju, protivno instrukciji Vlade Republike Srbije o učešću i postupanju srpskih državnih organa na regionalnim skupovima na kojima učestvuje i Kosovo.

"Fokus će biti lobiranje za nova priznanja nezavisnosti i bolje koordinacije u Ujedinjenim nacijama," rekao je prošle nedelje zamenik kosovskog ministra spoljnih poslova, Petrit Selimi, u izjavi za Independent Balkan News Agency.

On je tada dodao i da će Kosovo prvo postati član agencija Ujedinjenih nacija, a na kraju i sama članica UN.

Potrebno da se Rusija i Kina ne protive
 
Kosovo je unilateralno proglasilo nezavisnost 17. februara 2008, bez referenduma. Od pet stalnih članica SB UN, tri su priznale unilateralnu odluku o nezavisnosti – SAD, Velika Britanija i Francuska, dok je Rusija odbila i smatra takvu odluku nezakonitom, a Kina izrazila zabrinutost i zatražila povratak na prethodne okvire. U izveštaju Generalnog Sekretara UN od 15. jula 2008, o radu UNMIK-a na Kosovu, zvanično stoji da su Ujedinjene nacije zadržale stav o “striktnoj statusnoj neutralnosti po pitanju statusa Kosova.”
 
Kosovo je do sada priznalo 110 od 193 zemalja članica UN. Da bi zemlja postala članica UN, ona mora da ispunjava uslove koji su u skladu sa Poveljom UN, da najmanje 9 od 15 članica SB podrži učlanjenje, a da se istovremeno nijedna od 5 stalnih članica SB ne usprotivi tome, da bi potom, najmanje dve trećine zemalja članica Generalne skupštine podržalo njeno učlanjenje.

"U okviru procesa evropskih integracija i dijaloga, Kosovo će postati član drugih međunarodnih organizacija, takođe. Na početku, Kosovo će postati član agencija UN-a, a zatim i samih Ujedinjenih nacija," on kaže.

Samo nekoliko dana nakon ove Selimijeve izjave, aktuelizivano je pitanje članstva Kosova u OEBS-u.

Tako je tokom sastanka na kojem je razmatran polugodišnji izveštaj šefa Misije OEBS-a na Kosovu, ambasadora Žan Klod Šlumbergera, predstavnik SAD-a u toj organizaciji, Daniel Ber, izjavio da Kosovo zaslužuje stolicu unutar zemalja članice ove organizacije.

"Mi pozivamo OEBS i zemlje članice da prihvate da Kosovo zaslužuje stolicu," rekao je Ber i dodao da se može početi i sa pozivanjem predstavnika kosovske vlade da učestvuju na sastanicima na kojima se diskutuje o aktivnostima i pitanjima koja se tiču Kosova.

On je i uputio zahtev Specijalnom predstavniku predsedavajućeg OEBS-a za Zapadni Balkan, Žerardu Stoudmanu, da “pronađe put za kosovsku stolicu” u okviru OEBS-a.

”Mi zahtevamo od specijalnog predstavnika Stoudmana da udvostruči aktivnosti da bi pronašao put da se to postigne i spremni smo da pomognemo u tom angažovanju,” dodaje Ber.

Da je Kosovo aktivno u lobiranju pokazuju i nedavna priznanja nezavisnosti Kosova, ali i članstva Kosova u međunarodnim organizacijama.

Uz kosovsku diplomatiju, u akcijama priznavanja Kosova kao nezavisne države, agilni su i sami građani Kosova, i organizacije civilnog društva, koje se pokrenule brojne inicijative, uključujući i virtuelne. Jedna od njih je i sajt "Kosovo vam se zahvaljuje" (www.kosovothanksyou.com), postavljen, kako je objašnjeno, kao inicijativa volontera, koja od 2008. godine ažurira podatke u vezi sa priznanjem kosovske državnosti i zahvaljuje se "u ime Republike" državama koje su Kosovo priznale. 
 
"Naš tim dobija informacije putem različitih kanala, kao što su diplomatski izvori, volonteri, mediji, novinari, i automatizovani veb pretraživači. Tim vrši verifikaciju svih izveštaja, tako što kontaktira ambasade i ministarstva spoljnih poslova," navodi se na sajtu, uz objašnjenje da su države koje su navedene na listi zemalja za zahvalnicu i na mapi, svrstane u tri kategorije: zemlje koje su formalizovale proces priznanja, zemlje koje se nalaze u procesu da priznaju i države koje su najavile  priznanje.

U toku poslednja dva meseca, Kosovo su priznali Republika Togo i Solomonska ostrva, dok je tokom juna, Kosovo učlanjeno u tri organizacije – SEECP, Venecijansku komisiju Saveta Evrope i MARRI.

A sredinom avgusta, Kosovo je dobilo i međunarodne nezavisne kodove – IBAN i SWIFT, što je kosovski premijer, Hašim Tači, na svom Facebook profilu objasnio kao rezultat aktivnosti kosovske Centralne banke, kosovskih komercijalnih banaka, ali i zemalja koje su se zalagale da Kosovo zaokruži svoju nezavisnost u bankarskom sistemu.

"Ovo je zajednički rezultat Centralne banke Kosova, komercijalnih kosovskih banaka, ali takođe i partnerskih zemalja koje su se sve vreme zalagale da Kosovo zaokruži svoju nezavisnost u bankarskom sistemu," objasnio je tada Tači na svom Fejsbuk profilu.

Zatim je, početkom septembra, Kosovo pod svojom zastavom učestvovalo na međunarodnoj konferenciji o Zapadnom Balkanu u Berlinu. Među zemljama učesnicama našla se i Srbija. Međutim, učešće Srbije na ovoj, za Srbiju ranije najavljenoj važnoj konferenciji, na kojoj je bila istaknuta i kosovska zastava, nije u skladu sa instrukcijom Vlade Republike Srbije o učešću i postupanju srpskih državnih organa na regionalnim skupovima na kojima učestvuje i Kosovo – u slučaju da Kosovo bude predstavljeno na način drugačiji od propisanog instrukcijom Vlade Srbije i Briselskim sporazumom o regionalnom predstavljanju, predstavnici državnih organa Srbije obavezni su da reaguju i to tako što bi napustili skup, uz pisani protest organizatoru.

Činjenicu da je Kosovo na berlinskoj konferenciji nastupilo pod svojom zastavom, potvrdio je i zamenik kosovskog ministra inostranih poslova, Petrit Selimi – fotografijom na svom Tviter profilu, na kojoj su vidljive zastave svih učesnica i uz komentar da je Srbija uvek odbijala da učestvuje na događajima na kojima je bila istaknuta kosovska zastava, sem kada je u pitanju događaj koji organizuje kancelarka. 

"Srbija je uvek odbijala da učestvuje na događajima na kojima je bila istaknuta kosovska zastava, sem kada je u pitanju događaj koji organizuje kancelarka," napisao je tada Selimi.

On je na svom profilu istog dana postavio još jednu fotografiju zastava zemalja učesnica uz komentar – "Svi jednaki. Svi različiti. Svi na jednom mestu. Balkan u Berlinu, septembar 2014". 

Iako spada u  najmlađa ministarstva spoljnih poslova, kosovska diplomatija  je veteran u internacionalizaciji kosovskog pitanja kao državotovornog, koje je još 1996. godine jasno postavljeno kao jedno od prioritetnih međunarodnih pitanja, pre svega za zapadne zemlje, na čelu sa SAD-om, Nemačkom i Velikom Britanijom, a koje su i danas ostale najvažniji partneri Kosovu u podršci priznanja kao samostalne države. Kosovo danas ima 22 diplomatske misije i 14 konzulata, mahom u ključnim i razvijenim zemljama Zapada, kao i u regionu.

Comments

comments



Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.