Johana Dajmel: Investicioni plan EU signal povratka u balkanske reformske procese

Johana Dajmel
FOTO: DW

Najavljeni investicioni plan za Balkan, o čemu je nedavno bilo reči u Briselu na radnoj večeri lidera Zapadnog Balkana i Evropske unije, može se tumačiti kao signal povratka Unije u reformske procese na Balkanu, kaže u razgovoru za Glas Amerike Johana Dajmel (Johanna Deimel), nezavisna nemačka ekspertkinja za Zapadni Balkan i Jugoistočnu Evropu.

Prijemu, koji je organizovao predsednik Evropskog saveta Šarl Mišel (u nedelju 16. februara) prisustvovali su predstavnici Albanije, BiH, Crne Gore, Kosova, Severne Makedonije, Srbije, kao i visoki zvaničnici Evropske unije Ursula fon der Lajen, Andrej Plenković i Žosep Borelj. Posle susreta visokih zvanica objavljeno je da će plan investicija Evropske unije u zemlje Zapadnog Balkana biti predstavljen na sastanku Evropskog saveta, koji je zakazan za mart.

Ekspertkinja Johana Dajmel ukazuje da je od prethodnog Samita Evropske unije, oktobra 2019, postalo očigledno da je Brisel uložio napor da uveri zemlje Zapadnog Balkana da su neizostavni deo Evrope.

“Da se ozbiljno računa na njihovo pristupanje Evropskoj uniji. Svaki od lidera Evropske unije, naglašava evropsku perspektivu regiona. Reč je o pokretanju političkog dijaloga na najvišem nivou. To se nije događalo u dužem vremenskom periodu ovako jasno i intenzivno. Takođe, Evropska komisija je predstavila predlog nove metodologije za pregovore o članstvu u EU. I u tom slučaju temeljno je planiran pojačan politički angažman i dijalog sa zemljama Zapadnog Balkana. To će biti institucionalizovano u narednom periodu. “Ne” koje je saopšteno Albaniji i Severnoj Makedoniji prošlog oktobra poslužilo je kao svojevrsni poziv na buđenje i skrenulo je pažnju na geopolitički značaj tog regiona za Evropu u celini – pa je to pitanje vraćeno u agendu. Sada je u fokusu revizija strateške i istorijske greške protivljenja otvaranju pristupnih pregovora sa Albanijom i Severnom Makedonijom. Prema rečima Ursule fon der Lajen to bi se čak moglo dogoditi pre samita Zapadni Balkan-Evropska unija u maju“, smatra Johana Dajmel.

Šta bi mogla biti glavna dobrobit prezentovane inicijative o ulaganju koja bi trebalo da bude usvojena u martu?

Ekonomski razvoj! Investiticioni paket se tek razmatra i u martu će samo biti predstavljen. Podrazumeva više ulaganja u nameri da stvori bolju perspektivu za građane – koji su izrazito frustrirani zbog čega napuštaju svoje države. Istovremeno, više investicija otvara mogućnost suzbijanja kineskog prisustva u regionu – što je u mnogim aspektima zabrinjavajuće.

Pretpostavlja li to ekonomiju politici – na neki način?

Ne bih rekla da je ekonomija značajnija. Ekonomija i politika su uzajamno zavisne. Ekonomska posvećenost šalje brže i vidljivije signale – dok sa druge strane politički procesi i pregovori, u svom tehničkom i administrativnom obliku, često su apstraktni i nije moguće odmah uvideti njihov napredak.

Da li bi angažman Evropske unije mogao biti nekakav vid odgovora na smer koji je već ponudio američki ambasador Ričard Grenel – stavom sarađujte ekonomski dok se ne steknu uslovi za političku saradnju?

Regionalna saradnja je važan element evropske perspektive Zapadnog Balkana. To je u zajedničkom interesu Evropske unije kao i zemalja Zapadnog Balkana. Treba biti svestan činjenice da je Evropska unija nastala iz Evropske zajednice za ugalj i čelik.

Šta bi mogao biti zaključak – koliko se ovom novom inicijativom Zapadni Balkan približava Evropskoj uniji?

Očekujem da će Albanija i Severna Makedonija u najkraćem roku početi pristupne pregovore. Zapadni Balkan je prioritet za Evropsku uniju – tako da se definitivno ponovo približavaju. Zato podržavam reči Žosepa Borelja sa Bezbednosne konferencije u Minhenu: “Ako nismo sposobni da odigramo najznačajniju ulogu u neposrednom susedstvu, zaboravite na ulogu Evrope u geopolitici”.

Mogu li susreti američkih, kosovskih i srpskih zvaničnika (poslednji susret bio je na Minhenskoj bezbednosnoj konferenciji prim.nov.) imati značaja za konačno pokretanje dijaloga Beograda i Prištine, prekinutog pošto su bivše kosovske vlasti uvele carine na proizvode iz Srbije tvrdeći da time reaguju na kampanju srpskih vlasti za povlačenje priznanja nezavisnosti Kosova?

Činjenica da će vazdušna veza Beograda i Prištine biti obnovljena, kao i da će se uspostaviti železnički i drumski saobraćaj, su dobri pokazatelji. Deluje kao da Sjedinjene Države, pogotovo ambasador u Berlinu, Ričard Grenel, trenutno vode igru. Međutim, mnogo toga je i dalje na nivou simbolike. Potpisana su pisma o namerama – što ne želim da umanjujem. Pitanje je, međutim, da li je kosovska delegacija koja je bila potpisnica pisma o namerama na Minhenskoj bezbednosnoj konferenciji, bila ovlašćena da potpisuje bilateralni sporazum sa Srbijom. Kao što pomenuh – ima još nepoznanica koje je potrebno otkloniti.

Grenel nudeći američke investicije pokušava da podstakne Prištinu da ukine carine koje je uvela na uvoz proizvoda iz Srbije. Ekonomski razvoj je važan za obe strane, Srbiju i Kosovo, kao što je ekonomska saradnja značajna za umirivanje tenzija. Ali, ne bi trebalo da ispustimo iz vida zašto je Kosovo uvelo carine – zato što je Beograd sprečavao članstvo Kosova u međunarodnim organizacijama, poput Interpol-a i UNESCO-a i pokrenuo kampanju povlačenja priznanja. Novi kosovski premijer Aljbin Kurti, obelodanio je da je voljan da povuče carine – uvodeći model reciprociteta kojim će nastojati da utiče na svest srpske strane.

U ovom trenutku nejasno je šta se pod tim podrazumeva. Moglo bi značiti primenu sporazuma koje su Beograd i Priština do sada postigli – od čega je mnogo toga ostalo samo na papiru. U svakom slučaju, Srbija bi trebalo da prekine kampanju povlačenja nezavisnosti Kosova. Jer, ovde se radi o pouzdanosti i poštovanju u budućem toku dijaloga, koji će postati sve složeniji. Jer je suština dijaloga Beograda i Prištine postizanje sveobuhvatnog rešenja – čiji je epilog priznanje nezavisnosti Kosova.

Gde bi mogao biti izlaz iz trenutnog stanja – s obzirom na to da je dijalog blokiran duže od godine?

Mislim da postoje dobre šanse za startovanje dijaloga. Veoma je značajno što su se Sjedinjene Države više zainteresovale za područje Zapadnog Balkana. Uz Ričarda Grenela, angažovano je još iskusnih američkih diplomata poput Filipa Rikera i Metjua Palmera, koji s obzirom na svoje znanje mogu biti uključeni u procese na Kosovu i Srbiji i, u saradnji sa Evropskom unijom, stvoriti novu dinamiku. Potrebno je da Brisel i Vašington razviju i primenjuju zajednički i koordinarni pristup. Samo njihovom saradnjom moguće je okončati aktuelnu blokadu. Novoizabrani lideri EU su usmereni ka tome i sve su prilike da će Evropska unija imenovati specijalnog izaslanika za dijalog. Osoba na toj funkciji moći će u potpunosti da se koncentriše na dijalog, osnuje svoj tim ljudi i ojača poziciju Evropske unije kao važnog posrednika.

Međutim, iz trenutne blokade jasno je da se ne može izaći preko noći. Ne bi trebalo da zaboravimo da se u Srbiji u aprilu održavaju parlamentarni izbori kojima će prethoditi kampanja. Takođe, za nastavak dijaloga je važno da perspektiva članstva Srbije i Kosova u Evropskoj uniji bude realna. Za to je potrebno da Albaniji i Severnoj Makedoniji bude odobreno otvaranje pristupnih pregovora. To bi Srbiji ponovo pružilo perspektivu i podsticaj, dok bi sa druge strane, Brisel povratio uticaj. Istovremeno, Kosovu je potrebna vizna liberalizacija. Svrha svega toga je da Beograd i Priština sa ujednačenih pozicija uđu u nastavak dijaloga. Važno je da obe strane budu svesne koristi ovog procesa. Nedostaje dobro definisana mapa puta, u kombinaciji sa uslovno rečeno, šargarepama, sve dok se ne postignu i primene sporazumi. To, naravno, podrazumeva i rokove. Sa strane Evropske unije sve članice, uključujući i države koje nisu priznale nezavisnost Kosova, treba da se svrstaju u jednu kolonu i zajednički povuku. Na samom kraju dijaloga potrebno je da se dogode dve stvari: sve države članice Evropske unije potrebno je da se obavežu na priznavanje Kosova – kada sporazum između Beograda i Prištine bude postignut. Drugo: po okončanju procesa potrebno je potvrditi granice između Srbije i Kosova – bez njihove promene po etničkim kriterijumima.

Kakve promene bi moglo da donese preuzimanje premijerske funkcije Aljbina Kurtija? Da li će to usporiti ili ubrzati proces?

Dolazak Aljbina Kurtija na vlast definitivno je promenio neke parametre dijaloga. On se uvek jasno protivio načinu na koji su pregovori do sada vođeni, tokom kojih je postignuto mnoštvo sporazuma, ali ih je malo primenjeno. Kurti traži temeljnu proveru i mislim da ima pravo na to. Takođe, odmah pošto je preuzeo dužnost, jasno je stavio do znanja da će ubuduće on voditi pregovore, čime bi scenu napustio aktuelni glavni pregovarač Hašim Tači. Istovremeno, Kurti će biti pod jakim pritiskom Vašingtona i Brisela. Zato mu je potreban snažan pregovački tim u koji će, nadam se, biti uključeni i Srbi sa Kosova. Sa ozbiljnom platformom i pregovaračkom strategijom. Takođe, to je i pitanje transparentnosti, uključenosti građana, civilnog društva i parlamenta.

Kurti želi da se usredsredi na poboljšanje unutrašnjih prilika na Kosovu. To takođe podrazumeva i okretanje ka kosovskim Srbima. To je važno i, po mom mišljenju, pravi put za konsolidovanje kosovske državnosti. Ukoliko uspe da zadobije poverenje srpskih sugrađana na Kosovu mogao bi da ojača svoju poziciju u pregovorima sa Beogradom. Naravno, to se ne može postići preko noći, imajući u vidu i to da je uticaj Beograda na kosovske Srbe značajan izazov. Međutim, postoje alternative Srpskoj listi – koja je pod kontrolom Beograda. Ukoliko Kurti bude imao šta da ponudi, u ekonomskom i političkom smislu svojim srpskim sugrađanima, što bi ih opredelilo da se okrenu Kosovu kao državi – i ako uspostavi vladavinu prava i demokratiju za sve građane tada bi Beograd izgubio uticaj koji ima na unutrašnja pitanja Kosova što bi ojačalo poziciju Prištine.

U martu bi trebalo da bude usvojen predlog nove metodologije proširenja Evropske unije. Šta su po vašem mišljenju njegove prednosti, ali i mane?

Postoji saglasje dela međunarodnih stručnjaka da je prethodna procedura proširenja Evropske unije imala mnoštvo nedostataka. Uprkos tome što je prema iskustvima ranijih procesa proširenja bilo poznato da su pregovaračka poglavlja 23 (pravosuđe i temeljna prava) i 24 (pravda, sloboda i bezbednost) najveći izazovi – upravo tu Srbija iskazuje najmanje napredovanje. Primenom nove metodologije to bi nešto drugačije izgledalo. Ona je usredsređena na četiri principa: kredibilitetu, predvidljivosti, dinamici i većoj političkoj pokretljivosti. Vladavina prava i demokratija su najznačajniji kriterijumi u pregovorima i poglavlja koja se odnose na njih se prva otvaraju i poslednja zatvaraju. U ove svrhe biće uspostavljen jači mehanizam štapa i šargarepe: metodologijom je predviđen bolji nadzor i mehanizam sankcija koji čak može dovesti i do prekida pregovora. U ozbiljnijim slučajevima, na zahtev države člana, o tome bi čak moglo biti organizovano i glasanje. Podsticaji se, sa druge strane, pružaju davanjem mogućnosti ubrzane integracije i postupnog uvođenja u politike, tržišta i programe EU, kao i značajnijim finansiranjem i ulaganjima. Ako ovaj sistem “štapa i šargarepe” stvara novu dinamiku – to samo po sebi predstavlja korist od njega.

Šta je bio razlog njene inicijalizacije?

Bila sam u Albaniji, na Kosovu i u Severnoj Makedoniji početkom novembra 2019. i tamo razgovarala sa političarima, predstavnicima medija i stručnjacima. Svi su bili šokirani kada Evropski savet nije odobrio pristupne pregovore Albaniji i Severnoj Makedoniji.

Nedugo potom na samitu EU Francuska je objavila, takozvani non pejper, dokument u kome je zatražila uvođenje nove metodologije – predlažući sedam koraka i uvodeći klauzulu o reverzibilnosti procesa. To je region kao celinu vratilo u centar razgovora o budućnosti EU i pokrenulo proces promišljanja. Takođe, stvoren je novi podsticaj temeljnijoj raspravi u Uniji, kao i u zemljama Zapadnog Balkana, među stručnjacima i istraživačima o nedostacima trenutne procedure – i kako ih je moguće prevladati. “Ne” Albaniji i Severnoj Makedoniji, pošto su Evropski parlament i Evropska komisija preporučili početak pregovora o pristupanju u javnosti je protumačeno kao velika strateška greška. Kako bi se to što pre ispravilo Evropska komisija je predstavila novu metodologiju.

Ne treba zaboraviti da se nije samo Francuska protivila otvaranju pristupnih pregovora. U slučaju Albanije, osim Francuske, protivile su se i Holandija i Danska. Kao i u Francuskoj, pitanje vizne liberalizacije za građane Albanije je bilo problem i za Holandiju. I sve to nije bilo povezano sa procesom proširenja – već sa populizmom za francuske unutrašnje potrebe. Nova metodologija Evropske komisije predložena je da bi se Francuska i drugi skeptični članovi Evropske unije ubedili da promene svoju odluku.

Sudeći po medijskim izveštajima, predsednik Srbije Aleksandar Vučić, pohvalno je govorio o novoj metodologiji proširenja. Šta bi za Srbiju značila eventualna tranzicija?

Pred Srbijom i Crnom Gorom nalazi se mogućnost da se priključe predlogu nove metodologije proširenja čiji je autor Evropska komisija. Prednost bi bila da bi nekoliko poglavlja moglo biti otvoreno u okviru jedne pregovaračke oblasti. Takođe, bio bi ubrzan pristup finansijama i investicijama, kao i postepena integracija u politike Evropske unije. U svakom slučaju, Srbija je otvorila većinu poglavlja i nisam sigurna koliko bi aktuelnoj političkoj eliti odgovaralo da se novom metodologijom procenjuje napredak u oblasti vladavine prava i demokratije. Predsednik Vučić i dalje ispituje mogućnosti prelaska Srbije na novi pregovarački okvir. U vezi sa tim treba sačekati i naredne izveštaje o napretku država kandidata – odnosno hoće li se sastojati od blagih diplomatskih formulacija ili će pak ukazati na stvarne nedostatke u reformskim procesima. Mislim da bi za Srbiju, na planu unutrašnje politike, bilo dobro da usvoji novu metodologiju. Time bi se opoziciji, civilnom društvu i medijima pružila prilika da se oslobode pritiska Vučićevog sistema i da se njihovi glasovi jasnije čuju, jer svaka pojedina država članica EU može tražiti da se proces privremeno stopira ili čak zaustavi u slučaju grubih kršenja određenih oblasti pregovaračkog procesa. Jer je jedna od novosti da će u kreiranju izveštaja o pojedinačnim zemljama učestvovati stručnjaci iz zemalja članica Evropske unije. To bi mogao biti način da se čuju glasovi kritike iz te zemlje.

Da li bi Srbija, u slučaju prelaska na novu metodologiju, mogla biti stopirana ili čak vraćena u procesu pregovaranja, imajući u vidu njenu nekonzistentnu spoljnu politiku i sve čvršću saradnju sa Rusijom i Kinom?

Srbija je zaista problematična u smislu traženog usklađivanja sa spoljnom i bezbednosnom politikom Evropske unije. Iznad svega to se odnosi na vojnu saradnju sa Rusijom i potpisivanje sporazuma o slobodnoj trgovini sa Evroazijskom ekonomskom unijom – što je u potpunosti nekompatibilno sa članstvom u Evropskoj uniji. Ukoliko Srbija nastavi ovim provokativnim kursom u odnosima sa Rusijom – njen kredibilitet u pristupanju Evropskoj uniji, kao i aspiracije za članstvo mogle bi biti dovedene u pitanje, pa čak i u nekom trenutku biti suspendovane. Uticaj Kine je različit i više je u vezi sa konkurencijom, nabavkama i kapitalnim investicijama.

To nas, međutim, vraća na temeljna prava – što je ključni element nove metodologije. Kina Srbiji prodaje tehnologiju za nadzor, ali i industrijska postrojenja koja štete životnoj sredini, što je u suprotnosti sa ciljevima evropskog Zelenog ekološkog sporazuma (koji je po stupanju na dužnost predstavila predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen, prim.nov.)

VOA

Comments

comments



Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.