Jedanaest godina od tragične pogibije dr Meska

Prošlo je jedanaest godina od smrti doktora Meska. Ipak, čini se da sećanja na njega i ono što je iza sebe ostavio svojim delima, ljudskim nastojanjima i kvalitetima, čine ga živim i danas.

Građani Kosovske Mitrovice dr Meska pamte kao vrhunskog profesionalca, intelektualca, čoveka iz naroda.

Jedan od najbližiih prijatelja i saradnika dr Mesuda Džekovića ginekolog, dr Saša Zakić, u intervjuu za Radio Kontakt Plus kaže da i dalje ima osećaj da je njegov drug samo negde otišao i kako kaže, pamtiće pre svega njegov dobar duh i optimizam.

„I onda kad je bio rat i bilo teško svima nama, a posebno njemu, bio je optimista u životu i prema životu. Voleo je sport, pratio je sportske događaje. Njemu nikada nije bilo teško da u bilo koje vreme pomogne i pregleda svoje male pacijente. Napuštao je proslave, izlete, slave… da bi pomogao deci i smirio uplašene roditelje. Voleo je i druženja sa decom. Bio je njihov veliki drugar i kad se igrao sa njima i kad ih je lečio“, priseća se Zakić.

Pamti njegov specifičan smisao za humor i vedrinu kojom je plenio tokom sastanaka, odmora, putovanja, druženja.

„Voleo je da se šali na svoj račun. Nikada se nije ljutio na bilo koju šalu njemu upućenu. Pamtiću njegovo požrtvovanje prema porodici i prijateljima. Voleo je druženje, putovanja, izlete. Nije izbegavao ni fizičke poslove koje je radio i za sebe i za prijatelje“

Zakić ističe da Mesko nije bio uobraženi lekar, već čovek iz naroda, kojeg je narod voleo i cenio, pa je tako, zbog svoje vesele prirode i vedrine, bio drag gost na veseljima.

„Uvek će nedostajati, ne samo meni nego i kolektivu kada su proslave, svadbe, slave. Bio je često pozivan, rado viđen gost, a svojim velikim talentom i ljubavlju za igru, sve je ostavljao bez daha. Mogu vam reći da je to ostavljalo baš poseban utisak na tim proslavama. Bio je veliki animator i deci“.

Odlaskom dr Meska, najviše je izgubila njegova porodica, ali i prijatelji, struka, deca koju je lečio, kao i roditelji, ukazuje Zakić.

“Silvana je izgubila divnog supruga, deca jedinstvenog oca koga bi svako poželeo. Mi, njegovi prijatelji izgubili smo mnogo, ali je i veliki gubitak i naše struke. Njegov specifični posao pedijatra podrazumevao je lečenje dece različitih uzrasta. Decu je lečio, a roditelje smirivao. Bio je vrhunski profesionalac u tome. Lečio je prvo izabranim rečima, a onda lekovima. Za sve je imao razumevanja i vremena. Mislim da nema te porodice koja nije imala njegov broj telefona. Pozivali su ga u svako doba, nekada za savet, nekada za pregled. Ja ne znam da je on nekoga odbio, prevario ili uzimao novac. Nije čak voleo ni skromne poklone kad ih je dobijao. On uopšte nije imao radno vreme. Bio je član mnogih lekarskih komisija, redovno je posećivao stručne sastanke zajedno sa mnom, pisali smo radove, pratio je novine u struci. Odbranio je i završio magistarske studije na Beogradskom univerzitetu. Deca su ga obožavala, a roditelji imali veliko poverenje u njega“.

Koliko je Mesko bio cenjen pokazalo se i na dan njegove sahrane, ističe Zakić.

„Toliki broj ljudi na sahrani se ne pamti. Meni su pokazali koliko je Mesko bio poštovan, cenjen, voljen, koliko je značio za ovaj grad kao čovek i lekar. Ulica u ovom gradu nosi njegovo ime, i Mesko je to zaslužio kao lekar, čovek, prijatelj, suprug i otac. Mislim da je zaslužio i da se neki turnir ili eventualno neka ambulanta nazove po njemu“, kaže za Radio Kontakt Plus Zakić.

Sin pokojnog Meska, Denis Džeković, apsolvent je na Medicinskom fakultetu. Iako studije na medicini, nisu bile njegov plan, već fizika ili jezici, po posebnoj želji svog oca opredelio se za medicinu.

„Mogu reći da je jedan od razloga što sam se opredelio za medicinu i za taj poziv, zapravo njegova želja. Ja imam želju da nastavim njegovim stopama i da nastavim putem kojim je on išao. Da pokušam da opravdam očekivanja ljudi i da završim to što on, sticajem okolnosti, nije uspeo da završi“, otkriva Denis.

Sećanje i uspomene na njega, kaže, ne nestaju, a ljudi koji ga i dalje pominju doprinose tome.

Denis je imao 17 godina kada je izgubio oca. Bio je treći razred srednje škole.

„Nije lako izgubiti nekog ko je toliko značio u životu, ko je jednostavno bio vaš idol, neko na koga ste se ugledali toliko vremena. Ali to je život, moramo da nastavimo da živimo, da radimo, da se sećamo njegovih saveta, negujemo njegove vrline, da pokušamo da i mi budemo slični ako već ne možemo da budemo bolji. Jedanaest godina deluje da je dug vremenski period, ali za nas najbliže kao da se desilo juče“, govori Denis.

Najznačajniji savet koji mu je otac dao je, da bude dobar čovek, skroman i da poštuje druge.

Pedijatar, dr Mesud Džeković, stradao je u eksploziji ručne bombe u severnom delu Mitrovice 2. jula 2010. godine, tokom protesta nekoliko stotina Srba, zbog otvaranja Administrativne kancelarije kosovske vlade.

Okolnosti pod kojima je stradao nikada nisu zvanično saopštene, niti da li je odnosno, kako slučaj procesuiran.

Ubrzo nakon ubistva ovog lekara i humaniste, ulica Luja Braja u kojoj je stradao, preimenovana je u ulicu dr Mesuda Džekovića.

Inicijativu da dr Mesud Džeković dobije ulicu u Kosovskoj Mitrovici, pokrenuo je Radio Kontakt Plus.

Comments

comments



Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.