Kosovo je ostvarilo ograničeni napredak u reformama vezanim za članstvo u EU. Kosovo mora da uloži dodatne značajne napore i da doprinese postizanju „sveobuhvatnog pravno obavezujućeg sporazuma sa Srbijom, navodi se u izveštaju Evropske Komisije o napretku Kosova, prenosi Glas Amerike.
U delu izveštaja koji se odnosi na normalizaciju odnosa između Beograda i Prištine, navodi se da je dijalog koji pomaže EU nastavljen održavanjem sastanaka na visokom nivou 12. i 16. jula, i 7. septembra 2020. godine.
“U Briselu je održano više sastanaka na nivou stručnjaka. Kosovo mora da uloži dodatne značajne napore i da doprinese postizanju sveobuhvatnog pravno obavezujućeg sporazuma sa Srbijom. Takav sporazum je hitno potreban i od presudnog značaja da bi Kosovo i Srbija mogli da ostvare napredak svako na svom evropskom putu“, ukazano je u izveštaju.
Kada je reč o dobrosusedskim odnosima i regionalnoj saradnji, podseća se da je Kosovo nastavilo da učestvuje u većini regionalnih foruma.
“Vlada Kosova je aprila 2020. godine ukinula takse uvedene još novembra 2018. god. na uvoz iz Srbije i Bosne i Hercegovine, a mere reciprociteta su ukinute 6. juna. Ovo je omogućilo vraćanje trgovine sa Srbijom i Bosnom i Hercegovinom, kao i nastavak dijaloga između Beograda i Prištine koji pomaže EU“, navedeno je u dokumentu.
Evropska Komisija u svom izveštaju delimično hvali organizaciju poslednjih parlamentarnih izbora na Kosovu održanih oktobra prošle godine, navodeći da je izborni proces bio uglavnom transparentan, ali da su u procesu brojanja glasova zabeleženi propusti.
“Kampanja je bila konkurentna, izuzev u sredinama sa kosovskim Srbima u kojima je kampanjsko okruženje obeleženo zastrašivanjem kandidata i pristalica koji nisu bili ispred Srpske liste. Nedostaci u izbornom procesu koji se iznova javljaju moraju da se hitno otklone, u skladu sa preporukama nekoliko misija EU za posmatranje izbora“, ističe se u izveštaju.
Tokom perioda koji obuhvata izveštaj – ostvaren je ograničeni napredak u povećanju transparentnosti u javnoj upravi i postupcima javne nabavke.
Takođe, navedeno je da se pravosudni sistem Kosova nalazi u ranoj fazi pripreme. Postignut je, ukazano je u izveštaju, određeni napredak sa delimičnom primenom zakona u vezi sa vladavinom prava, uključujući Zakon o disciplinskoj odgovornosti sudija i tužilaca i Zakon o posredovanju.
Navodi se međutim da je pravosuđe i dalje podložno nepropisnom političkom uticaju.
“Primena pravde je i dalje spora i neefikasna, a institucije vladavine prava moraju da ulože održive napore u izgradnju svojih kapaciteta. Pandemija Kovid 19 je ograničila održavanje sudskih ročišta na Kosovu”, primećuje u izveštaju Evropska komisija.
Kosovo je kako se navodi ostvarilo ograničeni napredak u borbi protiv korupcije, uključujući istragu i procesuiranje slučajeva visokog profila, oduzimanje imovine, kao i kroz stvaranje posebnih odeljenja za slučajeve u vezi sa korupcijom na visokom nivou (i organizovanim kriminalom) u sudovima.
“Pravosnažno oduzimanje imovine i opšti kapacitet za procesuiranje, uključujući u pogledu pomoćnog osoblja, i dalje su ograničeni. Korupcija je široko rasprostranjena i još uvek predstavlja povod za ozbiljnu zabrinutost. Postoji potreba za jakom političkom voljom da se delotvorno reše problemi korupcije, kao i robusnom krivičnopravnom reakcijom na korupciju visokog profila. Usvajanje revidiranog Zakonika o krivičnom postupku i dalje je na čekanju, dok je revizija zakona o finansiranju političkih stranaka odložena”, upozorava EK.
Kada je reč o borbri protiv organizovanog kriminala, napredak je takođe ograničen.
“Još postoji malo finansijskih istraga, pravosnažno oduzete imovine i pravosnažnih osuda. Potrebne su mere da bi se strogo obezbedilo da nema političkog mešanja u operativne aktivnosti organa za sprovođenje zakona i tužilaštva. Situacija na severu Kosova u vezi sa organizovanim kriminalom i dalje predstavlja izazov za agencije za sprovođenje zakona”, navodi se u izveštaju.
U delu dokumenta koji se odnosi na zaštitu ljudskih i osnovnih prava napominje se da je potrebno da se uradi više da bi se garantovala prava manjinama, uključujući Rome i Aškalije, kao i raseljena lica, da bi se obezbedilo da u praksi postoji rodna ravnopravnost i da bi se unapredila zaštita kulturne baštine.
“Kosovo poseduje određeni nivo pripreme u vezi sa slobodom izražavanja, koja je otelotvorena u Ustavu. Kosovo ima koristi od pluralističkog i živopisnog medijskog okruženja. Institucije vladavine prava moraju da nastave sa naporima u smislu propraćivanja pretnji i napada na novinare. Jani servis je i dalje podložan političkom uticaju, a i dalje je potrebno pronaći održivo rešenje za njegovo finansiranje“, ukazano je u delu dokumenta koji se odnosi na medijske slobode.
Notirano je i da su kosovske vlasti ostvarile napredak u upravljanju i redovnom migracijom i mešovitim migracionim tokovima. Ukazuje se na to da je Kosovo aktiviralo vanredni plan zbog priliva azilanata i migranata, uz naznaku da bi napori u tom smislu trebalo da se nastave i nadovezuju.
Kada je reč o ekonomskim kriterijumima – u izveštaju je ukazano da je Kosovo u ranoj fazi i ostvarilo ograničeni napredak u razvoju funkcionišuće tržišne ekonomije.
“Ekonomski rast nastavljen je u 2019. godini, ali teško stanje na tržištu rada i nepostojanje ekonomske diversifikacije i dalje predstavljaju izazov. Iako se vlada pridržavala fiskalnog pravila 2019. godine, sastav javne potrošnje se dodatno pogoršao. Smanjena kapitalna potrošnja, sve veći pritisci u vezi sa socijalnim davanjima koja nisu usmerena na siromaštvo i povećanje zarada javnih službenika predstavlja rizik po javne finansije i narušava razvoj privatnog sektora”, upozorava u dokumentu EK.
Poslovno okruženje, kako je precizirano, zabeležilo je ograničeni napredak.
“Razvoj privatnog sektora i dalje je ograničen široko rasprostranjenom neformalnom ekonomijom, sporim i neefikasnim pravosuđem, velikim prisustvom korupcije i opšte slabom vladavinom prava“, piše u dokumentu.
Ekonomski izgledi Kosova su, kako se navodi u izveštaju, počeli brzo da se pogoršavaju u proleće 2020. godine, pošto su mere karantina zbog pandemije Kovida 19 ometale finansijske tokove sa dijasporom.
Takođe, kvalitet obrazovanja upozorava EK, i dalje daje povod za zabrinutost.
Osim toga, Kosovo je napredovalo u unapređenju putne infrastrukture ali, primećeno je, da postoji veliki infrastrukturni jaz u železničkoj i energetskoj infrastrukturi.
„Iako se ulaganja u obnovljivu energiju postepeno povećavaju, Kosovo i dalje prvenstveno zavisi od sistema za proizvodnju energije koji su zasnovani na uglju, zastareli i nepouzdani“, ocenjeno je u izveštaju.
Evropska komisija notirala je i da je Kosovo ostvarilo određeni napredak u pogledu digitalizacije ekonomije. Takođe, ukazano je da sektorska struktura ekonomije prelazi na aktivnosti kojima se ne trguje, što stvara teret za konkurentnost i rast izvoza robe.
„Kada je reč o usklađenostima sa evropskim standardima, zakoni ispunjavaju te kriterijume u određenim oblastima, ali je sprovođenje često slabo. Dobar napredak ostvaren je u oblasti oporezivanja, uključujući u pogledu naplate prihoda. Određeni napredak ostvaren je u oblasti slobodnog kretanja robe, usluga i kapitala, kao i finansijskih usluga, javne nabavke i konkurencije“, zaključeno je u izveštaju o napretku Kosova u izveštaju Evropske komisije.
Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.
