U Nacionalnom muzeju istorije Rumunije u Bukureštu otvorena je izložba „Srpsko srednjovekovno nasleđe u opasnosti“. Izložbu je otvorio ministar kulture Srbije, Nikola Selaković, povodom 20. godišnjice upisa manastira Visoki Dečani na Listu svetske baštine UNESCO-a.
Ova izložba o ugroženim srpskim srednjovekovnim manastirima svoj život počela je krajem novembra 2024. u sedištu UNESCO-a u Parizu, a sada je nastavljena u Bukureštu. Inicirana je upravo u čast dve decenije od upisa Dečana na Listu svetske baštine i reč je o jubileju koji, kako tvrdi Selaković, ima veliki simbolički značaj.
„Slavimo dan kada je ova fantastična srpska riznica duha prepoznata kao svetsko dobro i blago čitavog čovečanstva. U tom svetlu, Rumunija je prva zemlja u kojoj se ova izložba predstavlja, sa kojom nas vezuju prepletene niti kulture i vrednosti, kao orijentir za budućnost“, rekao je Selaković, saopštilo je Ministarstvo kulture.
Osim manastira Visoki Dečani, na izložbi su predstavljena i još tri druga kulturna dobra, koja se nalaze na Listi svetske baštine u opasnosti od 2006. godine – Pećka patrijaršija, manastir Gračanica i crkva Bogorodice Ljeviške.
Ističući da je srpsko kulturno nasleđe na Kosovu i u 21. veku jedno od najugroženijih u Evropi, Selaković je ukazao da četiri kulturna dobra predstavljena na izložbi imaju prepoznatu izuzetnu univerzalnu vrednost…, a da smo, uprkos svemu, svedoci „kontinuiranih napada na srpsko nasleđe, pokušaja preimenovanja i falsifikovanja istorije“.
„Nakon završetka sukoba na Kosovu i Metohiji 1999. godine, veliki broj srpskih crkava i manastira je oskrnavljen, oštećen ili potpuno uništen. Tokom velikog talasa nasilja u martu 2004. uništeni su neki od najvrednijih srpskih spomenika, kao što su manastir Svetih Arhanđela kod Prizrena i manastir Devič. Uništeno je, spaljeno i oštećeno 34 crkve i manastira, a uništena su i 3 groblja. Više od 10.000 ikona i verskih umetničkih predmeta je uništeno ili ukradeno. Oštećeno je i uništeno 5.261 nadgrobni spomenik na 256 pravoslavnih grobalja“, precizirao je Selaković i napomenuo da se samo tokom 2023. i 2024. dogodio 31 napad.
Selaković je naglasio da u ime izuzetne univerzalne vrednosti ovog nasleđa i u ime istorijske istine:
„Izložba koja je otvorena budi i izaziva savest javnosti, suprotstavlja se svakom nasilju i falsifikovanju i svedoči o nužnosti i plemenitosti misije zaštite kulturnog nasleđa čovečanstva“.
Podsetimo, izložba povodom obeležavanja dvadesete godišnjice upisivanja manastira Visoki Dečani na UNESCO listu Svetske kulturne i prirodne baštine, održana je još 25. novembra 2024. godine u sedištu ove organizacije u Parizu.
S ciljem obeležavanja dve decenije, ovaj manastir je krajem oktobra 2024. posetila grupa istoričara umetnosti, konzervatora, arhitekata i arheologa u organizaciji Nacionalnog komiteta ICOMOS Srbija. Jubilej je obeležen i izložbom radova osnovaca sa Kosova.
Baštine u opasnosti i 7 najugroženijih
Manastiri Visoki Dečani, Gračanica i Pećka Patrijaršija, te crkva Bogorodica Ljeviška, na listi svetske baštine nalaze se od 2004. godine, a od 2006. su i na listi svetske baštine u opasnosti.
Četiri zdanja odražavaju vrhunce vizantijsko-romaničke crkvene kulture, sa svojim izrazitim stilom zidnog slikarstva, koje se na Balkanu razvilo između 13. i 17. veka. Manastir Dečani podignut je sredinom 14. veka za vreme vladavine srpskog kralja Stefana Dečanskog i takođe je njegov mauzolej. Pećka patrijaršija je grupa od četiri kupolaste crkve sa nizom zidnih slika. Freske crkve Svetih apostola iz 13. veka oslikane su u jedinstvenom, monumentalnom stilu. Freske iz ranog 14. veka u crkvi Presvete Bogorodice Ljeviške predstavljaju pojavu novog takozvanog paleološkog renesansnog stila, kombinujući uticaje istočnopravoslavne vizantijske i zapadnoromanske tradicije. Stil je odigrao odlučujuću ulogu u kasnijoj balkanskoj umetnosti.
Iz Komiteta za svetsku baštinu izlistali su kriterijume, odnosno pretnje zbog kojih je imovina upisana na Listu svetske baštine u opasnosti. To su: Nedostatak pravnog statusa imovine; nedostatak zakonodavne zaštitne tampon zone; nedostatak sprovođenja Plana upravljanja i aktivnog upravljanja; poteškoće u nadgledanju imovine usled političke nestabilnosti, postkonfliktne situacije (posete uz Stabilizacijske snage Kosova – KFOR/ UNMIK), pratnje i nedostatka čuvara i obezbeđenja, te nezadovoljavajuće stanje konzervacije i održavanja imovine.
U međuvremenu, Visoki Dečani su se našli prvo među 12, a potom 2021. godine i među 7 najugroženijih evropskih spomenika kulture (Evropanostra), što je pokrenulo antikampanju sa Kosova.
Inače su kosovski zvaničnici u više navrata službeno zahtevali uklanjanje srpskih spomenika kulture i duhovnosti sa UNESCO liste, uz navode da oni nisu ugroženi, ali i da se radi o kosovskom nasleđu.
Važeći zakoni, odnosno ustav Kosova, sa inkorporiranim Ahtisarijevim zaštitnim merama prepoznaju ih kao vlasništvo Srpske Pravoslavne Crkve.
Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.
