Insajder: Firme prebacivanjem sedišta na Kosovo utajile oko 1,5 miliona evra poreza


Teritoriju Kosova i Metohije, godinama unazad, pojedini domaći privrednici i preduzetnici koriste kao sigurnu kuću za bekstvo od odgovornosti za utaju poreza i prevare počinjene na teritoriji centralne Srbije. Preregistracija domaćih firmi na Kosovo je dozvoljena iako država na toj teritoriji nema nadležnosti i nije u mogućnosti da sprovodi svoje zakone. Prema podacima koje je Insajder dobio od Poreske uprave, firme koje su izmestile sedište na Kosovo duguju za porez blizu 1,5 miliona evra.

Institucije Srbije teritoriju Kosova posmatraju kao i svaki drugi deo svoje zemlje. Upravo zbog toga, moguće je da Agencija za privredne registre dozvoljava firmama iz Srbije da prebacuju svoja sedišta na teritoriju Kosova, iako nakon toga, u realnosti, država nema više nikakvu mogućnost kontrolisanja njihovog poslovanja.

Prema istraživanju Insajdera, mogućnost registrovanja firmi na Kosovu masovno se koristi za prevare u kojima firme sa teritorije centralne Srbije kupuju robu na odloženo plaćanje, a zatim se prebacuju na Kosovo i tako izbegavaju plaćanja svojih dugovanja.

Kako je Insajder objavio 2016., u periodu od samo nekoliko godina, na tri iste adrese u Prištini preregistrovano je čak 80 kompanija.

Sa kosovskom adresom, iako upisane u srpski privredni registar, ove firme praktično postaju nedostupne poreskim kao i pravosudnim organima države Srbije.

Pitanje kako od tih firmi država naplaćuje porez i kolika su poreska dugovanja ovih preduzeća, novinari Insajdera su postavili Poreskoj upravi u nekoliko navrata.

U ovoj instituciji prvo su se pozvali na tajnost podataka, da bi tek nakon što su im novinari Insajdera ukazali da u ovom slučaju ne postoji zakonski osnov za tajnost jer se ne traže pojedinačni podaci za svaku firmu već ukupni dug za sve, od Poreske uprave stigao odgovor na to pitanje.

„Ukupan dug aktivnih privrednih subjekata na teritoriji AP KiM iznosi 169.284.696 dinara,“ navode u ovoj instituciji.

U odgovoru Insajderu, Poreska uprava navodi i da je u periodu od 2010. godine do 19.06.2018. godine, podnela preko 100 krivičnih prijava protiv odgovornih lica koji, prema sadašnjim podacima, imaju sedište na teritoriji Kosova. Ti postupci se vode pred sudovima centralne Srbije.

„Krivične prijave podnete su, shodno pozitivnim propisima, nadležnim tužilaštvima prema sedištu privrednog subjekta u vreme preduzimanja radnji utaje poreza, odnosno izvršenja krivičnog dela, tužilaštvima na teritoriji Republike Srbije, van AP KiM,“ stoji u odgovoru Poreske uprave.

Ostaje, međutim, pitanje na koji način se ovi postupci vode, tačnije kakve su mogućnosti naplate potraživanja, čak i nakon sudskih presuda.

Prema istraživanju Insajdera, ne postoje izvršitelji koji odluke sudova u Srbiji sprovode na teritoriji Kosova.

I dalje nejasan “efikasni mehanizam” sprečavanja prevare

Na pitanja Insajdera o tome na koji će način država sprečiti ovakve zloupotrebe, pre dve godine nadležne institucije nisu imale odgovor. Direktorka Poreske uprave Dragana Marković je tek nedavno izjavila da je ta institucija pronašla „efikasan mehanizam“ za sprečavanje i otkrivanje ovih prevara, pritom ne navodeći konkretno rešenje. Insajder je i na ovo pitanje tražio odgovor. Pojašnjenje je Insajder dobio tek iz drugog pokušaja ali ni ono ne daje jasan odgovor na pitanje kako se sprečava zloupotreba.

Poreska uprava navodi da je poslednjim izmenama Zakona o porezu i poreskoj administraciji koji se primenjuje od 28. aprila 2018. godine, rešila taj problem u saradnji sa Agencijom za privredne registre, uz preciziranje i dopunjavanje zakonske odredbe člana 29. Zakona. Oni navode da “jednom dnevno APR-u dostavljaju obaveštenje o otpočinjanju, odnosno okončanju poreske kontrole uključujući i radnje Poreske policije u cilju otkrivanja poreskih krivičnih dela”.

„Na ovaj način je sprečena promena sedišta privrednog subjekta na teritoriju AP KiM, do datuma prijema obaveštenja o okončanju poreske kontrole, uključujući i radnje Poreske policije u cilju otkrivanja poreskih krivičnih dela,“ stoji u odgovoru Poreske uprave.

I dalje ostaje nejasno da li APR obaveštava Poresku upravu o svim zahtevima za preregistraciju, nakon čega sledi kontrola, ili je sve stvar slučajnog uzorka. U slučaju druge opcije, postavlja se pitanje kako se sprečava preregistracija firmi koje nisu pod kontrolom.

Insajder

Comments

comments



Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.