I Borelj zatražio hitne izbore na Severu, uz formiranje ZSO: Ako to ne učinite, imaće ozbiljne posledice po naše odnose

FOTO: Twitter/Žozep Borelj

Nakon što je francuski predsednik Emanuel Makron saopštio danas da su Nemačka i Francuska zatražile od Beograda i Prištine da se hitno održe lokalni izbori na Severu, to je par sati kasnije potvrdio i visoki predstavnik EU Žozep Borelj, naglašavajući, kao i Makron, da na njima treba da se osigura to da učestvuju i Srbi. Međutim, Borelj istovremeno ističe i zahtev da se započne sa  formiranjem Zajednice opština sa srpskom većinom.

To je deo i Ohridskog sporazuma. Upravo ZSO, kao jedan od zahteva zahtevaju Srbi da bi se vratili u institucije.

Borelj je potvrdio da su se on, predsednik Francuske Makron i nemački kancelar Šolc sastali sa Vučićem i Osmani kroz bilateralne sastanke.

„Da razgovaramo o opasnoj situaciji na Severu Kosova“, poručio je Borelj.

Imamo tri jasna zahteva, poručuje Borelj.

„Ako to ne učinite, to će imati ozbiljne posledice po naše odnose“, naglasio je.

Na današnjem samitu Evropske političke zajednice koji se održava u Kišnjevu, francuski predsednik je prethodno poručio:

„Zatražili smo od dve strane da što pre organizuju nove izbore u ove četiri opštine uz obavezu Kosova da će na ovim izborima na jasan način učestvovati i srpska strana“.

Dogovor da zatraže hitno održavanje izbora usledio je na sastancima koji je evropski dvojac imao sa kosovskom predsednicom Vjosom Osmani i predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem.

Kako javlja RSE, Makron je naveo da će narednih sedmica odluka biti jasna.

Kosovska predsednica Vjosa Osmani u međuvremenu je potvrdila da su Makron i Šolc zatražili održavanje novih izbora u četiri opštine na Severu.

„Rekla sam mu da smo spremni da razmotrimo tu mogućnost“, rekla je Osmani, javlja RSE.

Par sati kasnije oglasio se i Borelj, koji je na Tviteru izneo tri „jasna“ zahteva, uz obavezu da će na njima učestvovati i srpska strana, ali i započeti rad na formiranju Zajednice srpskih opština, a uz posredovanje Evropske unije.

„Ako to ne učinite, to će imati ozbiljne posledice po naše odnose“

Predsednik Srbije, Aleksandar Vučić se novinarima danas takođe obratio i govorio o situaciji na Severu, ali nije spominjao ovu mogućnost. Ipak, odgovore koje je izneo na pitanja većeg broja i stranih, kao i domaćih medija, bila su u pomirljivom tonu.

„Učinićemo najbolje što možemo da pronađemo neki način kako bismo deeskalirali situaciju“, kazao je Vučić u Kišinjevu. Iako nije objasnio šta bi Srbija to mogla da učini, nema sumnje da je za njega to pitanje broj jedan, dok je drugo pitanje:

„Kako da izbegnemo buduće provokacije i jednostrane akte. Kakve će biti stvarne garancije?“ Treće i četvrto tiče se primene Ohridskog sporazuma, odnosno, precizirao je, formiranje ZSO.

„A onda, naravno, postoje stvari koje moramo mi da uradimo i mi da isporučimo“, izneo je i četvrti korak, bez detalja.

Vučić je ujedno saopštio da je kosovska predsednica Vjosa Osmani odbila da se danas u Moldaviji sastane sa njim.

Da kosovska strana razmatra izbore kao izlazak iz krize, nagovestio je prvi kosovski premijer juče u Bratislavi, spominjući tu mogućnost više puta, tokom govora na panelu.

Uprkos teškim optužbama na račun Srbije, učesnika u protestima, koje je više puta nazivao „besnom ruljom“, priznavši da mešu njima ima i onih drugačijih, više puta koristeći i reči „fašistička milicija“, Kurti je ipak kazao, da se, u „skladu sa zakonom“, može u „određenom trenutku“ organizovati prevremeni izbori.

„Ukoliko žele mirne proteste sa zahtevom za prevremene izbore, imaju premijera koji je tokom celog svog života bio politički aktivista i više je nego spreman da ih sasluša, a čak možda i da se dogovori sa njima“, kazao je Kurti.

Sedmi je dan od izbijanja nove krize na Severu. Srbi protestuju protiv nasilnog zauzimanja opštinskih zgrada u Zvečanu, Zubinom Potoku i Leposaviću od strane specijalnih jedinica. One su uz primenu sile u petak dovele trojicu albanskih gradonačelnika na radna mesta u opštinske zgrade koje su kontrolisali Srbi. Istovremeno su zamenili zastave – kosovskom umesto srpskom, postavili novi video nadzor. Srbi zahtevaju da specijalci napuste i zauzete objekte i severne opštine. U ponedeljak su izbili i sukobi Srba sa KFOR-om u Zvečanu sa preko 80 povređenih na obe strane. Najviši međunarodni zvaničnici nisu uspeli da ubede Kurtija da gradonačelnici nastave rad izmešteni iz opštinskih zgrada i da policija napusti opštinske objekte. NATO je uputio dodatni broj trupa od 700 vojnika, dok se KFOR u sve tri opštine rasporedio da obezbeđuje mir, kao linija razdvajanja između nezadovoljnih Srba i specijalaca.

Više o najnovijoj krizi na Severu Kosova čitajte na našoj tematskoj stranici: Kriza na Severu, 



Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.