Huffington Post: “Turska islamistička agenda na Kosovu”

“Turska spoljna politika na Balkanu promoviše neo-otomanski program, čiji je cilj širenje svog uticaja na bivšim teritorijama Otomanskog carstva. Turska izvozi islamizam pod maskom kulturne saradnje. Ona takođe traži ekonomsku prednost, koristeći biznis kao polugu da konsoliduje svoje nacionalne interese,” piše za Huffington Post direktor Programa za mir i prava, sa instituta za studije ljudskih prava sa kolumbijskog univerziteta, Dejvid L. Filips (David L. Phillips). Na Kosovu posluje više od 900 turskih kompanija, a oko 7.000 građana je na Kosovu zaposleno u turskim kompanijama. Turska je spremna i da preuzme kontrolu nad bazom “Bondstil”. Turski premijer Ahmet Davutoglu, proglasio je 2016. "Godinom Kosova u Turskoj". Turski premijer je ove nedelje boravio u dvodnevnoj poseti Srbiji gde se sastao sa najvišim državnim zvaničnicima.

Iako funkcioniše kao agencija za pružanje socijalne pomoći, Turska agencija za međunarodnu saradnju i razvoj (TIKA) je sredstvo putem kojeg Turska napreduje u svojoj ideološkoj agendi, piše dalje Huffington Post. TIKA je “avangarda” turske Partije pravde i razvoja (AKP), koja podržava muslimansko bratstvo širom sveta i ona vodi paralelnu i komplementarnu spoljnu politiku sa zvaničnim državnim institucijama, koordinišući sa turskim ministarstvom kulture i Predsedništva vera kako bi promovisala islamističku agendu ove partije, tvrdi Filips.

TIKA: Brojne aktivnosti na Kosovu, ne želi da privlači pažnju, obnavlja osmanlijske spomenike i gradi džamije

Samo na Kosovu, TIKA podržava više od 400 projekata u oblasti poljoprivrede, zdravstva i obrazovanja. Pristupačna zdravstvena zaštita se na Kosovu nudi u turskim bolnicama i klinikama, a koje upravo sponzoriše ova agencija. Huffington Post prenosi i podatak iz Zerija da je ova agencija Centralnoj banci Kosova, između 2009. i 2014, prijavila samo 2,7 miliona evra, uprkos “svojim brojnim aktivnostima”, dok su, kako Zeri tvrdi, najveći transferi bili gotovinski, a bez službene evidencije. Tvrdi se da TIKA ne želi da “privlači pažnju” svojim aktivnostima.

Ekspert sa kolumbijskog univerziteta tvrdi da većinu svojih sredstava TIKA koristi za vraćanje nekadašnjih osmanlijskih spomenika i izgradnju džamija. Na primer, TIKA je na Kosovu podržala obnovu grobnice sultana Murata, ali i obnovu drugih objekata, kao što su Fatih džamija i Sinan pašina džamija, koja je koštala 1,2 miliona evra. Od 2011. godine, TIKA je obnovila oko 30 verskih objekata iz otomanskog perioda i 20 novih džamija širom Kosova, dok je turski predsednik Erdogan lično obećao sredstva za izgradnju najveće džamije u Prištini.

Filips u Huffington Post-u piše dalje da TIKA podržava i regionalne islamske sindikate i ostale institucije. Na taj način se preko projekata lokalnih zajednica vrši svojevrsna društvene mobilizacija za promociju islama. TIKA uključuje i mrežu lidera muslimanske zajednice, uključujući i imama iz Turske, koji aktivno promoviše islam. Preko TIKA-e se obezbeđuje i hrana za iftar tokom Ramazana koja se dostavlja “impresivnom broju Kosovara” u siromašnim seoskim područjima. TIKA takođe sponzoriše škole u Prištini, Prizrenu, Đakovici, Peći.

Radikalizacija kosovske omladine preko TIKA-e; Osmanlije kao oslobodioci, ne kao agresori

Huffington Post navodi da na Kosovu danas živi 20.000 Turaka, a da turska ambasada u Prištini svake godine obezbeđuje po 100 stipendija za studente sa Kosova koji će studirati u Turskoj. Ipak, nisu sve škole iz formalnog sistema obrazovanja koje TIKA podržava, tvrdi dalje Filips. Tu su i medrese ili one obrazovne institucije koje nude “islamsko obrazovanje”, čime se “doprinosi radikalizaciji kosovske omladine”. Kao primer Filips je naveo da je sama kosovska vlada potvrdila da se više od 300 “Kosovara” pridružilo islamskoj državi u Siriji.

“Ta cifra datira od pre nekoliko godina. Današnji broj može biti mnogo veći,” dodaje Filips.

“Podrška za obrazovne institucije je propagandno sredstvo za podsticanje pozitivnog utiska Turske među Kosovarima. Turski ministar prosvete posetio je Kosovo i javno zatražio od kosovskih institucija da promene tekstove iz istorije kako bi se Osmanlije prikazale kao oslobodioci, a ne kao agresori,” naglašava Filips.

Posle Srbije Turska najveći ekonomski partner Kosovu

Turska je najveći trgovinski partner Kosovu, nakon Srbije. Obim trgovine između Turske i Kosova u 2012. iznosio je 206.5 miliona evra  (izvoz na Kosovo je 199.5 miliona evra, uvoz sa Kosova samo 7 miliona eura). Obim trgovine je u 2013-14 blago opao zbog ekonomskog usporavanja u regionu, može se još pročitati u Huffington Post-u.

Takođe, tenderi za neke od najvećih javnih projekata na Kosovu osvajaju turske kompanije. Limak holding kompanija dobila je koncesiju za upravljanje međunarodnim aerodromom u Prištini. Konzorcijum “Čelik-Limak” takođe je stekao kontrolu nad kosovskim energetskim distributivnim uslugama.  Limak je obećao da će u prenosni sistem investirati 300 miliona evra, iako tu investiciju nije još uvek materijalizovao. Tu je i autoput Merdare – Morina koji povezuje Kosovo sa Albanijom, a koji je izgradila turska građevinska kompanija “Enka” u konzorcijumu sa Bektelom, dok je sa druge strane, Čelik- Limak upravo započeo izgradnju autoputa Priština – Đeneral Janković, između Kosova i Makedonije.

Čelik Holding i Limak su politički dobro povezani, tvrdi Filips. Erdoganov zet je glavni akcionar u Limaku.

Turski bankarski sistem dominira finansijskim sektorom na Kosovu. Većina najvećih kosovskih banaka su turske, uključujući i Tursku ekonomsku banku (TEB).

Na Kosovu posluje više od 900 turskih kompanija, a oko 7.000 građana je zaposleno u turskim kompanijama, najčešće u prehrambenoj i tekstilnoj industriji. Huffington Post dalje navodi da je za ove radnike nemoguće da zadrže posao u turskim kompanijama ukoliko ne govore turski jezik.

Jedan od kosovskih političara i zvaničnika koji se ranije žalio na prodor Turske kao nešto loše po privredu na Kosovu – Kadri Veselji, navodi Filips, nakon što je postao predsednik kosovskog parlamenta, više “nije rekao ni reč o ekonomskoj dominaciji Turske”.

“On i drugi istaknuti kosovski političari, uključujući ministra spoljnih poslova Hašima Tačija, imaju bliske veze sa Erdoganom, kao i sa ljudima turskog biznisa i političkim liderima,” tvrdi Filips.

Uticaj Turske kroz sektor bezbednosti: Spremnost Turske da preuzme Bondstil

Konačno,  Turska je učvrstila svoju uticaj na Kosovu i kroz bezbednosnu saradnju. Oko 2.000 turskih vojnika raspoređeno je 1999, u okviru KFOR-a, dok se još uvek 350 turskih vojnika nalazi u Prištini i Prizrenu:

"Turska je pokazala svoju spremnost da preuzme kontrolu nad Bondstilom, američkom bazom na Kosovu, kada se američke snage budu odatle povukle."

Turska Kosovu pouzdan politički partner: Ne zaboravite, Turska je Kosovo, Kosovo je Turska!; muslimanska solidarnost centralni deo strategije Davutoglua za proširenje uticaja Turske

Turska se takođe pokazala i kao pouzdan politički partner. Iako Ankara nije bila voljna da podrži nezavisnost Kosova da se ne bi izvlačile paralele sa kurdskom manjinom, ipak je Turska bila jedna od prvih zemalja koja je priznala kosovsku nezavisnost.

“Opaska premijera Ahmeta Davutoglua o ‘strateškim dubinama’ predstavlja Tursku kao regionalnu silu i alternativu EU za zemlje poput Kosova. Muslimanska solidarnost je centralni deo strategije Davutoglua kako bi proširio uticaj Turske,” naglašava Filips.

Davutoglu je eksplicitno povezao spoljnu politiku Turske sa otomanskim nasleđem tokom posete Bosni i Hercegovini 2009. godine:

"Otomanski vekovi Balkana bili su uspešna priča. Sada moramo da to obnovimo. Turska se vraća".

A turski predsednik Redžep Tajip Erdogan, Filips je takođe podsetio, u oktobru 2013, obratio se publici u Prizrenu tokom zvanične posete Kosovu:

"Mi svi pripadamo zajedničkoj istoriji, zajedničkoj kulturi, zajedničkoj civilizaciji. Mi smo braća te strukture. Ne zaboravite, Turska je Kosovo, Kosovo je Turska! "

Integracija u evroatlantske strukture najbolji ‘protivotrov’ turskom uticaju na Kosovu i zapadnom Balkanu

Filips je na kraju svog detaljnog teksta o uticaju Turske na Balkanu i Kosovu, naglasio da je brža integracija u evroatlantske institucije “najbolji protivotrov” uticaju Turske na Kosovu i Zapadnom Balkanu. Takođe bi i američki interesi bili bolje ostvareni kroz pojačano angažovanje u regionu.

“Bolja saradnja između SAD i Kosova bila bi bedem protiv izvoza turskog islamizma. To bi takođe sprečilo dalju radikalizaciju kosovskog društva, zaustavljajući tok Kosovara da se pridružuju ISIS-u,” naglasio je Dejvid FIlips za Huffington Post.

Comments

comments



Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.