Izvor: Kosova Press (Deo teksta je preveden sa albanskog; jučerašnje izdanje)
Šef komisije kosovske vlade za nestala lica Andin Hoti kazao je da je Beograd dodao nekoliko paragrafa dokumentu o nestalim licima, koji strane treba da potpišu u okviru Briselskog dijaloga. Prema rečima Hotija, dodavanje paragrafa za cilj ima produžavanje procesa, te je za njega nacrt u ovom obliku neprihvatljiv.
Zamenik kosovskog premijera Besnik Bisljimi je prošlog meseca saopštio da je od izaslanika EU za dijalog Beograda i Prištine Miroslava Lajčaka dobio nacrt dokumenta, koji bi trebalo da bude potpisan po pitanju nestalih lica.
Bisljimi je kazao da će dokument, za koji je rečeno da bi mogao biti potpisan tokom januara u Briselu, ako bude sastanka na visokom nivou, prvo pregledati upravo Hoti.
S tim u vezi, Hoti je kazao da „svaki put kad se približi prilika za potpisivanje dokumenta o nestalima, Srbija postavlja nove zahteve koji su nerazumni“.
„Paragrafi su nepotrebni, nisu u vezi sa onim što se desilo na Kosovu, ne utiču na realnost na Kosovu i nerazumni su, odveli bi nas na drugi put koji skreće fokus sa ‘nasilno nestalih’ lica tokom poslednjeg rata na Kosovu“.
„Decembarskom nacrti koji sam video, Srbija je dodala još jedan ili dva paragrafa, samo produžavajući ovaj proces koji je bio veoma blizu potpisivanja. Iako su sada napustili ovaj veliki problem ‘nasilno nestalih’, on postoji. Ne bave se time, ali su dodali neke nove nepotrebne, nerazumne, nerazumljive zahteve za takvu izjavu i ja ih naravno ne prihvatam i verujem da ako budu uklonjenju, voleo bih, da bude potpisan. Ne znam da li će biti potpisan“, kazao je Hoti.
Ujedno je poručio i da je Kosovo spremno da potpiše dokument, ali bez novih zahteva Beograda.
Hoti kaže da su sačinili mišljenje za koje očekuje da ga Lajčak ispita ili da o njemu razgovaraju na narednom sastanku srpskog predsednika Aleksandra Vučića i kosovskog premijera Aljbina Kurtija.
U avgustu 2022., uz posredovanje EU pokušano je potpisivanje deklaracije za nestale.
Srbija se protivila terminu „nasilno nestali“, od kojeg kosovska strana nije odustala.
Predsednik Komisije za nestala lica Avdin Hoti kaže da je ovaj termin jedini koji je zasnovan na međunarodnoj konvenciji UN i to čini deklaraciju pravno obavezujućom.
Takođe, u deklaraciji je i paragraf u kojem se strane obavezuju da će otvoriti svu dokumentaciju koji ima iz poslednjeg rata na Kosovu, čak i poverljivu.
Hoti kaže da bi otvaranje arhiva u Beogradu olakšalo proces rasvetljavanja sudbine nestalih lica.
Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.
