Hoti izlistao spisak dokumenata koje je predao Kurtiju o dijalogu sa Beogradom

Kurti i Hoti
Foto: Driton Pačarada KOHA

Kosovskom premijeru, Aljbinu Kurtiju, bivši premijer Avdulah Hoti prilikom primopredaje dužnosti pre dva meseca predao je sva dokumenta u vezi sa pitanjem dijaloga sa zvaničnim Beogradom. Ovo je danas potvrdio sam Hoti, naglasivši da je to već učinio 30. aprila, te da je Aljbin Kurti prihvatio sve informacije.

Hoti je sa ovom navodima ponovo izašao u javnost nakon što je Kurtijev zamenik Besnik Bisljimi (Bislimi) nedavno tvrdio da prethodna vlada nije dostavila sva potrebna dokumenta u vezi sa dijalogom.

Sada Hoti ponavlja da su prilikom primopredaje dužnosti, novom premijeru dostavljeni svi potrebni materijali, uključujući one koji se tiču dijaloga, i koji su uvedeni kroz protokol. Naglasio je da je dva pisma o tome priložio.

On podseća i na to da je još 30. aprila objavio pojašnjenje u vezi sa dostavljenim materijalima koji pripadaju dijalogu sa Srbijom.

Kao prvu tačku naveo je da je preliminarna vlada bila u potpunosti pripremljena za proces dijaloga, a u okviru toga, na samom početku mandata pripremljen je dokument „Položaj Republike Kosovo za dijalog sa Srbijom“, u kojem su, kako navodi, detaljno razrađene sledeće tačke:

„1. Trajnost Republike Kosovo kao nezavisne države: Međunarodni sud pravde zapečatio je nezavisnost Kosova proglašenu 17. februara 2008. godine, što znači da je nezavisnost Kosova u skladu sa međunarodnim zakonima i da je stoga nepovratna i trajna;

2. O teritorijalnom integritetu Kosova se ne može pregovarati: Ovo isključuje bilo koji oblik dijaloga o teritorijalnoj razmeni;

3. Ne može se uticati na ustavnu organizaciju Kosova: Jedinstveni karakter države Kosovo i druga pitanja koja obezbeđuju funkcionalnost države Kosovo u celini ne mogu biti deo dijaloga;

4. Konačni sporazum treba da obuhvati uzajamno priznavanje, priznavanje Kosova od pet zemalja EU koje još uvek nisu priznale Kosovo, članstvo u UN i druge međunarodne organizacije, i trasiranje puta za proces evrointegracija – atlantsko Kosovo“.

U vezi sa dokumentom, Hoti je naglasio da je on usaglašen sa kosovskom vladom, predstavljen skupštini, da se razgovaralo sa civilnim društvom i da je dostavljen međunarodnim partnerima.

Navodi i da je pariski samit sa predsednikom Makronom i kancelarkom Merkel, održan, uz posete Briselu i ključnim prestonicama EU, kao i neophodna koordinacija sa SAD istim povodom.

Vlada je osnovala i „Stručno veće za dijalog sa Srbijom“, i imenovala je koordinatora za dijalog.

„Brojni iskusni stručnjaci uključili su se u dijalog, podržan od Vlade Norveške i Vlade Ujedinjenog Kraljevstva. Stručno veće je pripremilo potrebnu analizu za svaku temu dijaloga“, takođe se pohvalio Hoti.

Održano je i nekoliko sastanaka u Briselu na visokom nivou, kao i sa koordinatorima za dijalog. Prva tema su bili nestali, a potom i druge teme, poput „finansijskih obaveza (gde su ratne štete, penzije, štednja u bankama)“.

„U dijalogu su postignuti određeni dogovori. Ali, vredelo je načelo da nema konačnog sporazuma bez dogovora o svim pitanjima, pre svega o ′uzajamnom priznanju’ kao glavnom pitanju konačnog sporazuma“, naglasio je bivši kosovski premijer.

On tvrdi da je proces dijaloga bio potpuno transparentan, te da je Stručno veće pripremilo analizu, a da je Hoti, pre i posle svake posete Briselu izveštavao parlament u Prištini, zatražio uspostavljanje posebnog parlamentarnog odbora za nadzor nad dijalogom, koji bi vodila opozicija, ali je zahtev tadašnje opozicije bio da se uživo izveštava na plenarnoj sednici.

Koja je zvanična dokumenta o dijalogu sa Beogradom predao Hoti Kurtiju:

„Položaj Republike Kosovo u dijalogu sa Srbijom“; „Izveštaj na 29 stranica sa hronologijom svih dešavanja u vezi sa dijalogom (samiti, sastanci na visokom nivou u Briselu, sastanci koordinatora dijaloga, posete posrednika za dijalog“, „Komunikacija sa opozicijom, koordinacija sa Vašingtonom, posete zemljama Kvinte radi konsultacija o dijalogu“, „Sastanci sa ambasadorima Kvinte i zemljama EU u Prištini u vezi sa dijalogom, obavljenim pripremama“ itd.); „Obiman pripremni dokument za dijalog o finansijskim obavezama Srbije prema Kosovu“; „Vladina odluka o Stručnom savetu za dijalog“; „Dogovori sa norveškom vladom i vladom Ujedinjenog Kraljevstva za podršku Stručnom savetu za dijalog“.

Sledeće nedelje, 18. maja, u Briselu biće održana radna večera između lidera Zapadnog Balkana, a na poziv visokog predstavnika EU za spoljne poslove i bezbednost Žozepa Borelja. Kurti je potvrdio svoje učešće, a sa srpske strane Ana Brnabić, javio je danas Tanjug pozivajući se na svoja saznanja.

 

Comments

comments



Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.