Haradinaj za Špigl: „Ne pregovaram sa pokvarenjakom kakav je Vučić“ – lažna vest

Haradinaj

Kosovski mediji preneli su juče da je Haradinaj u intervjuu nemačkom časopisu Der Spiegel predsednika Srbije Aleksandra Vučića nazvao „pokvarenjakom“ sa kojim odbija da pregovara i kao mogući razlog za to naveli činjenicu da su Ramušu Haradinaju ubijena dva brata u ratu na Kosovu, te da je zbog toga emotivniji od drugih kosovskih lidera. Ove navode preneli su i neki regionalni portali, ali premda reč „pokvarenjak ili gad“ jeste bila upotrebljena u tekstu Der Spiegel, u izvornom tekstu ne stoji da ju je izgovorio Haradinaj, kao ni to da je ona usmerena ka bilo kojoj konkretnoj osobi.

U nastavku prenosimo izvornu vest sa jednog od mnogih kosovskih portala koji je juče preneo vest da Haradinaj ne želi da pregovara sa „pokvarenjakom“ Vučićem i u kom je Haradinaj predstavljen u vrlo povoljnom svetlu, kao i ispod toga, ono što je zaista pisalo u Špiglu, kao i kako su ti delovi prerađeni u kosovskoj verziji teksta.


Izvor: Indeksonline (Tekst je izvorno preveden sa albanskog)

Premijer Republike Kosovo, Ramuš Haradinaj, još na početku njegovog mandata na čelu vlade, rekao je da će se držati dalje od pregovaračkog stola sa Srbijom.

Takav stav opravdavao je velikim obavezama koje su ga čekale i mnogim problemima koje Kosovo ima sa nezaposlenošću, ekonomskim razvojem i drugim oblastima koje traže rešenje.

Međutim, jedan od razloga mogla je da bude i činjenica da je na drugoj strani stola u Briselu trebalo da pregovara sa onima prema kojima je okrenuo cev puške pre 20 godina.

A možda za razliku od drugih lidera na Kosovu, koji su seli za sto prekoputa Srba sa manje emocija, prošlost i ono što se dogodilo Haradinaju u toku ratnih godina, čini takvu stvar još težom.

Jedan od razloga zbog kog ne želi da sedne za sto na kom bi sa Vučićem pregovarao o miru, Haradinaj je izneo u intervju za prestižne nemačke novine, Der Spiegel.

„Ja neću da pregovaram sa tim pokvarenjakom“, rekao je Haradinaj. Taj citat je nemačka novina postavila i kao naslov intervja koji je objavljen pre nekoliko nedelja, ali koji su nemačke novine iznova objavile.

U tom intervju, između ostalog, Haradinaj se opisuje kao jedan prefinjen državnik koji je na Kosovu voljen kao premijer.

Nemačke novine navode i da možda, da nije bilo Haradinaja sa svojim drugovima iz OVK-a, danas Kosovo ne bi postojalo.

„Da nije bilo Haradinaja i njegovih drugova, možda najmlađa Republika u Evropi ne bi ni postojala“ konstatuje Der Spiegel, prenosi Gazeta Express.

U ovom tekstu pominje se i Haradinajev nadimak u toku rata na Kosovu.

„Pod nadimkom ’Smajl’, on je komandovao jednim delom OVK-a, što je kulminiralo pobunom protiv srpskih okupacionih snaga na Kosovu. Danas je on lider jedne zemlje koja ima svoje mesto u Evropi“, piše novina.

Ramuš Haradinaj je tokom rata na Kosovu bio komandant OVK-a u zoni Metohije. Dvojica njegove braće, Ljuan i Škeljzen ubijeni su u ratu za oslobođenje Kosova od Srbije.


„Naravno da i na strani Albanaca i na strani Srba postoje  ljudi koji kažu neću pregovarati sa onim pokvarenjacima na drugoj strani“, priznao je visoki zvaničnik SAD u Prištini. Ali Trampova administracija želi da  postigne istorijsko rešenje slično dogovoru u Koreji: „Želimo progres. Status kvo na Kosovu je kritičan – ili će se odnosi dve zemlje poboljšati, ili će se potpuno upropastiti“, navodi se u izvornom tekstu Valtera Majera (Walter Mayer) za Der Spiegel.

Ovaj tekst, kosovski mediji su „preradili“ u:

„Ja neću da pregovaram sa tim pokvarenjakom“, rekao je Haradinaj. Taj citat je nemačka novina postavila i kao naslov intervja koji je objavljen pre nekoliko nedelja, ali koji su nemačke novine iznova objavile.

Pored netačne interpretacije, tekst Der Spiegel je prerađen na takav način da je izbačena svaka otvorena kritika.

I dok u originalnom tekstu stoje navodi da je Kosovo „najmlađa republika u Evropi“ koje ne bi bilo da nije bilo Haradinaja i njegovih „OVK saboraca“, kosovski mediji izostavljaju ocenu da je Kosovo „problematično dete Balkana“.

Dvadeset godina nakon NATO bombardovanja koje je počelo 24. marta 1999. i nakon kojeg je pretežno srpska jugoslovenska vojska primorana da se povuče, Kosovo je i dalje problematično dete Balkana. Ova mala zemlja sa jedva 2 miliona stanovnika, od kojih 90 odsto čine Albanci, je trenutno nepriznata od strane 80 zemalja širom sveta, uključujući i pet zemalja Evropske unije. Ova nesigurnost usporava napredak zemlje. Ovde žive jedini Evropljani zapadno od Belorusije kojima je i dalje potrebna viza za putovanje u Šengen zoni. Svaki treći građanin sposoban za rad je nezaposlen, stoji u članku.

Pored toga, izostavljena je konstatacija da je sam Haradinaj odgovarao za zločine protiv čovečnosti pred međunarodnim sudom i dva puta bio oslobođen optužbi. S druge strane, ocena da je Haradinaj „prefinjeni državnik koji je voljen kao premijer“ nema, mada autor na početku teksta opisuje odelo i cipele u kojim je Haradinaj došao na sastanak.

Ipak, tekst Der Spiegel dočarava Haradinaja kao „borca u odelu državnika“ koji čvrstim stavom prema odluci o uvođenju takse na robu iz Srbije „daje otpor ljudima Donalda Trampa“ koji traže suspenziju ove odluke. „Da li je ovo bio prvi korak za izlasku iz senke američke supersile“ nakon što  su „ambasadori Vašingtona u tajnosti vladali ovom zemljom“ još od proglašenja nezavisnosti 2008. jedno je od retorskih pitanja autora teksta.

U tekstu se dalje navodi da je Vašington, koji je dugo bio protiv ideje razmene teritorija, sada poručio da „nema crvenih linija“ i da pojedinci u Trampovoj adminstraciji, poput Džona Boltona, ali i oni u EK, poput Federike Mogerini, zajedno sa srpskim i kosovskim predsednikom podržavaju ovu ideju koja „preti da poremeti balans i zbog koje je nerešena budućnost Kosova kao dinamit“.

„Nepisani, ali međunarodno poštovani sporazum o nemenjanju starih unutrašnjih granica Jugoslavije se sada dovodi u pitanje. To je opasan presedan. Ko onda može da negira savez bosanskih Srba i Srbije, ili etničkih albanaca u Severnoj Makedoniji sa Albanijom“, pita se autor, ne navodeći da su se zaključci Badinterove komisije odnosili samo na granice šest federativnih jedinica, odnosno republika koje su sačinjavale SFTJ, ne i na autonomne pokrajine.

Krivicu za razgovore o promeni granica autor i njegov sagovornik vide u nejedinstvenom stavu EU – „dok god EU ne ponudi Kosovu put napred i to učini kao jedinstveno telo, kursom zemlje upravljaće Vašington“.

Haradinaj se požalio i na to da je Evropa, za razliku od Vašingtona, neodlučna.

„Kada su naši ljudi nedavno odleteli u Brisel kako bi diskutovali sa Mogerini sa sobom su u koferu odneli i predlog na 30 stranica“, a šta su dobili od EU pregovarača? „Ništa“, kaže Haradinaj „osim besplatne vode i kafe“, opisuje se u tekstu kako je kosovski tim za dijalog kao i pregovaračka platforma o dijalogu sa Srbijom navodno dočekana u Briselu.

Comments

comments



Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.