Govor mržnje na Kosovu postaje sve prisutniji i opasniji, međuetničke tenzije se iz politike i društvenih mreža prelivaju u svakodnevni život, dok su mediji duboko podeljeni po etničkim linijama i često doprinose dodatnom produbljivanju animoziteta. Novinarka i urednica Serbeze Hadžijaj navela je da se gotovo svaka kritika vlasti ili opozicije povezuje sa Srbijom i Srbima, da govor mržnje često počinje upravo u parlamentu, ali i da su novinari koji pokušaju da ponude drugačiji narativ često izloženi etiketiranju kao „prosrpski“, „izdajnički“ ili „proruski“.
Napeta atmosfera i produbljivanje međuetničkih podela
Kosovska novinarka i urednica Serbeze Hadžijaj upozorila je da je atmosfera na Kosovu sve napetija, uz rast međuetničkih animoziteta, govora mržnje i političkog diskursa koji dodatno produbljuje podele između Albanaca i Srba. Ona ocenjuje da govor mržnje više nije ograničen samo na društvene mreže, već da se preliva u javni prostor, medije i politiku, stvarajući atmosferu u kojoj suživot postaje sve teži, a svako ko pokušava da ponudi drugačiji narativ rizikuje da bude proglašen „prosrpskim“, „izdajnikom“ ili čak „proruskim“.
„Govor mržnje, posebno na društvenim mrežama, postaje sve opasniji jer ne ostaje samo na tim platformama, već ide dalje. U nekoliko slučajeva to je dovelo do fizičkih napada ili drugih pretnji koje mogu ugroziti živote ljudi“, navela je Hadžijaj.
„Sve se povezuje sa Srbijom i Srbima“
Prema njenim rečima, problem nije prisutan samo na internetu, već i u političkom diskursu, gde se kritike vlasti ili opozicije često automatski povezuju sa Srbijom ili Srbima.
„Sve je povezano sa Srbijom, sa Srbima. Nekada se čak ne pravi razlika između Srba, kosovskih Srba ili političke agende vlasti u Beogradu“, upozorila je Hadžijaj.
Dodaje da se u javnom prostoru rat i ratni zločini često koriste kao sredstvo za podsticanje međuetničkih animoziteta, što dodatno otežava mogućnost suživota i normalizacije odnosa među zajednicama.
„To ne doprinosi suživotu i boljim odnosima među ljudima, već produbljuje podele i sprečava društvo da ostavi prošlost iza sebe“, smatra ona.
Medijski prostor „prepun govora mržnje“
Hadžijaj ocenjuje da je medijski prostor na Kosovu „prepun govora mržnje“, kako na društvenim mrežama, tako i u pojedinim tradicionalnim medijima.
„Ponekad je taj govor sofisticiraniji, ali često vidimo pežorativan jezik i direktne napade koji doprinose atmosferi tenzija“, rekla je.
Posebno problematičnim smatra to što institucije zadužene za regulaciju medija, prema njenim rečima, nisu dovoljno sposobne da odgovore na talas govora mržnje, naročito na društvenim mrežama.
„Ponekad je gotovo nemoguće stvoriti kontra-narativ, jer odmah možete biti označeni kao ‘prosrpski’, ‘izdajnik’ ili čak ‘proruski’“, navela je Hadžijaj.
„Govor mržnje počinje u parlamentu“
Kao primer normalizacije ovakvog jezika navela je slučaj iz kosovskog parlamenta, kada je jedna poslanica bila meta napada zbog upotrebe reči „Zdravo“.
„Ljudi koji su to kritikovali zaboravili su da je srpski službeni jezik na Kosovu i da ne možete nekoga linčovati samo zato što koristi reč ‘Zdravo’“, rekla je Hadžijaj.
Prema njenoj oceni, upravo političari često pokreću narative koji se potom šire kroz medije i društvene mreže.
„Mislim da govor mržnje ponekad počinje upravo u parlamentu“, upozorila je ona.
Veran Matić: Govor mržnje danas dolazi iz vrha vlasti, a odgovor na njega su solidarnost i empatija
Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.
