Atmosfera na severnom Kosovu ostaje napeta, a potencijal za eskalaciju i dalje postoji. Pozivam strane da ponovo potvrde svoju posvećenost dijalogu koji olakšava Evropska unija i da u potpunosti primene postojeće sporazume, poručuje Antonio Gutereš u svom izveštaju.
„Jednostrane akcije, uključujući zatvaranje institucija finansiranih od strane Srbije, korake ka ponovnom otvaranju mosta u Mitrovici, kao i restrikcije prema srpskim proizvodima i sprovođenje nove uredbe o valuti, povećavaju tenzije i narušavaju poverenje među zajednicama i između zajednica i institucija“, navodi se u najnovijem izveštaju Generalnog sekretara Ujedinjenih Nacija.
Ove akcije ne samo da ometaju svakodnevni život i socioekonomska prava pogođenih, već takođe ugrožavaju kolektivni napredak i stabilnost, koji su ključni za mirnu i prosperitetnu budućnost svih, navodi dalje Generalni sekretar.
„Zabrinutost nevećinskih zajednica povodom potencijalnih akcija koje utiču na obrazovne i zdravstvene institucije koje vodi Srbija, nakon zatvaranja institucija koje pružaju osnovne usluge, moraju se u potpunosti adresirati. Očuvanje ekonomskih i socijalnih prava nevećinskih zajednica, uključujući i najugroženije, je od suštinskog značaja. Potrebno je obnoviti izgradnju poverenja između zajednica“.
Pozvao je na odgovorno vođstvo koje će prioritet dati blagostanju i ljudskim pravima svih ljudi na Kosovu.
„Ključno je da akcije političkih lidera odražavaju posvećenost da se reše potrebe i prava svih zajednica“, poručio je.
U Savetu Bezbednosti danas se raspravlja o redovnom polugodišnjem izveštaju UNMIK-a, odnosno Generalnog sekretara o stanju na Kosovu. Srbiju predstavlja Marko Đurić, a Prištinu Donika Gervala.
Izveštaj pokriva period od 16. marta do 15. septembra ove godine. Detaljno su zabeleženi događaji na terenu, ali i ono što se događalo u procesu dijaloga. Situacija na Severu je opisana kao i „dalje napeta“, dok se za dijalog navodi da on „stagnira“.
„Vrlo ograničen napredak“
Konstatuje se da je tokom perioda izveštavanja, postignut mali napredak u primeni sporazuma između Beograda i Prištine uz posredovanje Evropske unije. „Dijalog pod pokroviteljstvom EU nastavlja da stagnira“, detektuje izveštaj.
Zabeleženo je da je 17. marta, na godišnjicu Ohridskog aneksa, visoki predstavnik EU za spoljne poslove, Žozep Borelj, naglasio „vrlo ograničen“ napredak obe strane u primeni obaveza. U junu su održani sastanci u Briselu, ali su završeni bez postignutog dogovora.
Ipak, Gutereš je pozdravio zvaničnu registraciju imovine Manastira Visoki Dečani, u skladu sa presudom Ustavnog suda Kosova iz 2016. godine, koja je doneta zahvaljujući osmogodišnjim međunarodnim naporima; ovog puta i da se Kosovu pomogne u procesu prijema Kosova za članstvo u SE, što se na kraju nije dogodilo.
„Ovo predstavlja važan korak ka poštovanju pravnih obaveza i zaštiti kulturnog nasleđa“, poručuje Generalni sekretar.
Pohvalan je za Gutereša i kontinuirani napredak u rešavanju sudbine nestalih kroz Radnu grupu za nestale, i podstiče na to da se ubrzaju ti napori.
„Obe strane treba da preduzmu sve potrebne korake za implementaciju odredbi Deklaracije o nestalim osobama, koju su podržali Beograd i Priština 2. maja u okviru dijaloga koji olakšava Evropska unija“, poručuje.
Borelj je i 26. juna predsedavao sastancima na visokom nivou sa Kurtijem i Vučićem u Briselu, koji su imali za cilj da pripreme put za kasniji trilateralni susret. Međutim, taj se sastanak nije održao. Borelj je nakon toga rekao da Kurti nije bio spreman za trilateralni sastanak uz iznošenje tri uslova za „dalje angažovanje Pristine u širem procesu normalizacije“, a to su: (a) formalizacija Sporazuma putem potpisa; (b) povlačenje pisma koje je 13. decembra 2023. godine uputila bivša premijerka Srbije, Ana Brnabić, Evropskoj službi za spoljne poslove; i (c) predaja počinilaca uključenih u incident u Banjskoj radi procesuiranja pred kosovskim pravosudnim organima.
Borelj je tada tvrdio da je predsednik Vučić „bio voljan“ da održi trilateralni sastanak, ali i da: „Nije bio spreman da u potpunosti ispuni Kurtijeve uslove, pozivajući se na ustavna ograničenja, ali je pokazao spremnost da istraži opcije“.
Sastanak glavnih pregovarača sa Miroslavom Lajčakom održan je 2. jula u Briselu, prvenstveno kako bi se razgovaralo o finalizaciji tzv. Plana sekvenciranja za Aneks primene Sporazuma. Diskusije su završene bez napretka.
Parlamentarna skupština Saveta Evrope preporučila je da se Kosovo pozove da postane član Saveta Evrope i da će organizacija pratiti sprovođenje nekoliko obaveza i obaveza nakon pristupanja. Parlamentarna skupština je napomenula da bi uspostavljanje Asocijacije/Zajednice opština sa srpskom većinom bilo „važan korak“ ka obezbeđivanju zaštite prava Srba na Kosovu i da bi se to trebalo smatrati „obavezom nakon pristupanja“.
Predsednik Vučić je ranije napomenuo da će Srbija razmotriti napuštanje Saveta Evrope ako Kosovo bude primljeno u ovu organizaciju i obećao da će se boriti protiv kandidature Kosova za članstvo.
„Ubrzo nakon toga, portparol Evropske službe za spoljne poslove rekao je da je lobiranje Srbije protiv kandidature Kosova za pristup međunarodnim organizacijama jasno kršenje Sporazuma iz 2023. godine“, navodi se u izveštaju.
Podsetili su na to da su Francuska i Nemačka uoči sastanka Komiteta ministara Saveta Evrope 16. i 17. maja, istakle važnost da Pristina postigne opipljiv napredak ka uspostavljanju Zajednice opština sa srpskom većinom, upravo u kontekstu svog zahteva za pridruživanje ovoj evropskoj organizaciji.
Podsetili su na to da su u zajedničkom pismu Kurtiju, kancelar Nemačke, predsednik Francuske i premijer Italije, zatražili od Kosova da pošalje nacrt statuta Zajednice opština sa srpskom većinom koji je predložila Evropska unija, Ustavnom sudu Kosova na reviziju. Oni su tada takođe naglasili da iznenadni Kurtijev predlog o tome da se pripremi novi nacrt statuta koji će biti poslat Savetu Evrope na reviziju – „rizikuje dalje podrivanje dijaloga kojim posreduje Evropska unija“.
„Prijava Kosova za članstvo u Savetu Evrope ostala je na čekanju“, konstatuje se u ovom izveštaju.
„Nekoliko ograničenja slobode kretanja nametnuto je i od strane Beograda i od strane Prištine. Dana 17. aprila, stotine građana sa Kosova, uključujući policajce, zadržani su na različitim srpskim graničnim prelazima nekoliko sati. Ministarstvo unutrašnjih poslova Srbije saopštilo je da su četiri osobe, uključujući zamenika direktora policije Kosova, uhapšene. Sve četiri osobe su sutradan puštene. Predsednik Narodne skupštine Srbije izjavio je da je akcija bila usmerena na odbranu ustavnog poretka Srbije“.
Zabeležili su i reakciju koja je usledila iz Prištine. Kosovski premijer je te akcije kvalifikovao kao „odmazdu protiv civila na Kosovu“, dok je portparol Evropske službe za spoljne poslove izjavio da su „jednostrane i nekordinisane akcije“ Beograda prekršile Sporazum iz 2011. godine o slobodi kretanja.
Verifikovano je ipak i to da je 9. maja, Ministarstvo unutrašnjih poslova Kosova pokrenulo proces zamene srpskih vozačkih dozvola. Od 6.509 zahteva za izdavanje kosovskih vozačkih dozvola, 5.732 bilo je sa Severa.
U maju su (13.), kosovske vlasti sprečile patrijarha Porfirija i još sedmoricu hijerarha Srpske pravoslavne crkve da uđu na Kosovo kako bi prisustvovali zasedanju sinoda u Pećkoj patrijaršiji. Kosovske vlasti su saopštile da su odbile da mu dozvole ulazak na Kosovo zbog toga što „Srbija nastavlja da krši Briselski sporazum“. Kvinta i Evropska unija su odluku kvalifikovali kao suprotnu Ahtisarijevom planu. Potom je i Petar Petković dobio zabranu putovanja na Kosovo za Vidovdan.
Situacija na Severu ostaje napeta
„Bezbednosna situacija na severnom Kosovu i dalje je napeta, obeležena brojnim incidentima koji su dodatno pogoršali tenzije između Srba na Kosovu i kosovskih vlasti“, konstatuje Generalni sekretar.
Ove tenzije su se manifestovale kroz različite događaje i mere koje su uticale na svakodnevni život lokalnog stanovništva, te je o bezbednosnoj situaciji na Severu izvešteno i kroz poseban odeljak.
„Kosovske vlasti preduzele su niz akcija koje su uticale na svakodnevicu života kosovskih Srba i drugih nevećinskih zajednica. Priština je ponovila da su te akcije imale za cilj sprovođenje vladavine prava i da nisu bile izričito ciljane na kosovske Srbe. Ipak, svaki put kada bi kosovske vlasti sprovele mere za koje se nisu konsultovale i dogovorile ih sa predstavnicima kosovskih Srba, u dijalogu Beograda i Prištine, mnogi kosovski Srbi su to doživljavali na suprotan način“, navodi se u izveštaju.
Tako su i doživeli kada je Kosovska policija 2. maja instalirala nadzorne kamere u centru Severne Mitrovice, potvrđujući svoju nameru da instalira „oko 200 kamera na severu Kosova“. U julu (22.) nekoliko je kamera postavljeno i oko glavnog mosta na Ibru.
„To je izazvalo zabrinutost kod više organizacija civilnog društva u vezi sa pravom na privatnost“, poručuje se u ovom izveštaju.
Izlistani su događaje koji su obeležili ovaj period, pre svega kada je u pitanju situacija na terenu, pored procesa dijaloga koji se vodi pod okriljem EU.
Naglasili su da su kosovske vlasti zatvorile nekoliko institucija koje finansira Srbija i „izrazili nameru“ da ponovo otvore glavni most u Mitrovici za saobraćaj vozila, koji je postao „sporno i simbolično pitanje“.
Ukidanje dinara, blokada srpske robe, zatvaranje pumpi, 6 sastanaka u Briselu
Za prvu meru koju su kosovske vlasti sprovele sa početka godine – Uredba Centralne banke Kosova, kojom je evro određen kao jedina zakonska valuta za gotovinske transakcije, konstatuje se da to nastavlja da utiče na ekonomska i socijalna prava Srba sa Kosova i drugih manjinskih zajednica, posebno Roma.
„Dana 20. maja, policija Kosova zatvorila je ekspoziture Srpske poštanske štedionice u četiri opštine na severu i odvojeno pretresla kancelarije trezora Vlade Srbije u Severnoj Mitrovici. Petar Petković, direktor Kancelarije za Kosovo i Metohiju Vlade Srbije, ocenio je da je ovo ‘eskalirajući potez’ i ‘nasilni napad na dijalog’. Nasuprot tome, ministar unutrašnjih poslova Kosova, Dželjalj Svečlja, izjavio je da je akcija preduzeta ‘u cilju uspostavljanja legalnosti’. Oštećeni stanovnici su primorani da prelaze administrativnu granicu da bi podigli plate, penzije i socijalnu pomoć iz Vlade Srbije“.
Pobrojali su da je Evropska unija održala šest sastanaka u Briselu kako bi pokušala da reši pitanje dinara, ali da dogovor nije postignut. Poslednji sastanak između glavnih pregovarača i Specijalnog predstavnika EU za dijalog Beograd-Priština, Miroslava Lajčaka, održan je 15. maja.
Takođe, problem koji je dodatno opteretio srpsku zajednicu je i blokada na dotok srpske robe.
„Nastavljene su restrikcije na uvoz srpskih proizvoda, kao i sprovođenje regulative Centralne banke Kosova o gotovinskim plaćanjima, što je značajno uticalo na socijalno-ekonomska prava građana i negativno se odrazilo na lokalne preduzetnike. Kosovske vlasti su vršile inspekcije u preduzećima koja su u vlasništvu Srba kako bi se osigurala usklađenost sa kosovskim propisima, što je dovelo do zatvaranja nekih poslovnih objekata. Preduzetnici koji nisu ispunjavali propise pozvani su da se registruju kod Agencije za registraciju poslovanja Kosova, koja je otvorila kancelarije u sve četiri opštine na severu“.
Dana 16. aprila i 1. avgusta, policija Kosova je pretražila brojne apoteke u Leposaviću i Zubinom Potoku, zaplenivši lekove proizvedene u Srbiji i pozvavši vlasnike da registruju svoja preduzeća“.
Agencija za privatizaciju Kosova, uz pratnju policije je takođe, 16. i 22. jula, zatvorila pet benzinskih pumpi na Severu zbog nemanja licenci u kosovskom sistemu. Javna nabavka za izdavanje ovih pumpi pokrenuta je 26. jula i završena 5. septembra.
Iako su inspekcije nastavile, do daljih akcija nije došlo.
Evikcije, privatizacija, eksproprijacija i izgradnja kuća
Delovala je Agencija za privatizaciju Kosova. Ona je 9. aprila obavestila nekoliko vlasnika preduzeća na Severu da će se društveno vlasništvo koje koriste staviti na aukciju.
Jedni od onih koji su napustili prostorije koje su više godina koristili bili su i zaposleni u listu „Jedinstvo“. Izlazak iz prostorija obeležilo je nekoliko protesta protiv iseljenja, poput onog 23. maja. Slična obaveštenja o iseljenju dobila je i biblioteka Univerziteta u Prištini u Severnoj Mitrovici.
Vrlo osetljiva tema na Severu je i eksproprijacija, a UN je pratio i slučaj oduzimanja zemljišnih parcela privatnim vlasnicima mahom u Leposaviću i Zubinom Potoku, gde su pravljene policijske baze. Sud je ovog proleća potvrdio zakonitost odluka, izuzimajući iz ove odluke samo nekolicinu vlasnika koji su pokrenuli postupak.
„Odluke vlade i tekući sudski postupci u vezi sa eksproprijacijom zemljišnih parcela za vladine ‘infrastrukturne projekte’ koji su već bili izgrađeni u Leposaviću/Leposaviq i Zubinom Potoku, nastavili su da predstavljaju izazov za prava svojine kosovskih Srba. Dana 30. maja, vlada Kosova donela je konačnu odluku o eksproprijaciji više od 100 zemljišnih parcela u Zubinom Potoku i Leposaviću/Leposaviq. Ova vladina akcija usledila je nakon prethodnih odluka Osnovnog suda u Prištini koje su utvrdile legalnost ranije sprovedenih eksproprijacija. Srpska lista je ponovila nepovredivost prava svojine i kritikovala vladu Kosova zbog kršenja sopstvenog zakonodavstva. Dana 6. juna, Kvinta, Evropska unija i OEBS su objavili izjave u kojima žale zbog odluke vlade. U julu, vlada Kosova je odobrila zahtev za prenos parcela zemlje u Zubinom Potoku Ministarstvu unutrašnjih poslova i zatražila dokaze o vlasništvu od vlasnika nekretnina“.
Delovala je i Agencija za upoređivanje i verifikaciju imovine Kosova. Ona je 3. juna najavila pripremu slanja 100 obaveštenja o iseljenju na Severu.
U junu je oko 40 obaveštenja uručeno stanovnicima u Severnoj Mitrovici, a očekivana su dodatna obaveštenja o iseljenju.
„Ove odluke o iseljenju, koje su čekale sprovođenje od 2006. i 2007. godine, imale su za cilj da nekim kosovskim Albancima olakšaju pravo na povratak. S druge strane, odluke potencijalno utiču na pravo na adekvatno stanovanje kod nekih iseljenih Srba, u ranjivim situacijama, za koje alternativna rešenja nisu aktivno istražena. Dvanaest srpskih porodica sa Kosova je dobrovoljno napustilo svoje nekretnine, uključujući jednu koja je 18. jula predata vlasniku kosovskom Albancu“.
Sa druge strane, kosovska vlada je 2. aprila usvojila odluku o dodeli četiri miliona evra za subvencionisanje izgradnje socijalnog stanovanja za manjinske zajednice na severu Kosova. Tako je 12. avgusta, ministar lokalne samouprave Kosova najavio projekat izgradnje 200 kuća u četiri severne opštine (Srbe nije spominjao, prim.red.), dok su se očekivala pojašnjenja od vlasti da li će korisnici biti povratnici ili novi doseljenici.
Zatvaranje pošti i privremenih opštinskih organa
Potom je, početkom avgusta usledilo zatvaranje pošti, a krajem istog meseca i privremenih opštinskih organa, a istovremeno se konstatuje da ove institucije, pre svega pošte i dalje funkcionišu na jugu.
„Dana 5. avgusta, policija Kosova zatvorila je svih devet kancelarija Pošte Srbije na severu Kosova zbog rada bez dozvole. Zatvaranje je prekinulo ključne finansijske i poštanske usluge za stanovnike. Ovo uključuje novčane transfere; obradu uplata za srpske institucije, uključujući obrazovanje i zdravstvenu zaštitu; distribuciju računa za komunalne usluge; i isplatu socijalnih davanja. Poštanski uredi koje vode Srbi u ostatku Kosova ostaju operativne, iako sa znatno smanjenim uslugama.
Dana 30. avgusta, policija Kosova zatvorila je preostale četiri opštinske kancelarije i regionalnu kancelariju koju vodi Vlada Srbije na severu Kosova, i pretražila jednu zgradu srpske bolnice u Severnoj Mitrovici. Vlada Kosova potvrdila je zatvaranje, nazivajući kancelarije ‘paralelnim, ilegalnim institucijama lokalne samouprave’ i navodeći da su delovale u suprotnosti sa zakonima i ustavom Kosova“.
U izveštaju se osvrće na javno iskazane međunarodne negativne reakcije. Evropska unija i članice Kvinte (Francuska, Nemačka, Italija, Velika Britanija i Sjedinjene Američke Države) izrazile su zabrinutost, pozivajući Prištinu da se uzdrži od jednostranih akcija. Specijalni predstavnik Generalnog sekretara naglasio je da takve akcije potkopavaju napore za održavanje sigurnosti, stabilnosti i mira.
U reakciji na zatvaranje institucija na severu Kosova, 6. septembra, aktivisti su iz Srbije blokirali saobraćaj na tri prelaza između Srbije i Kosova, osim za medicinska vozila i putnike sa srpskim putnim ispravama. Učesnici protesta zahtevali su povlačenje kosovske policije sa severa, oslobađanje uhapšenih Srba, hapšenje kosovskih Albanaca „koji su počinili zločine“ i sankcionisanje Vlade Kosova od strane međunarodne zajednice – takođe je registrovano u izveštaju.
No, kosovske vlasti su zatvorile ove prelaze, i pozvale sve stanovnike Kosova da izbegavaju prolazak kroz teritoriju koju kontrolišu srpske vlaste, te su potom, učesnici blokada sve okončali već narednog dana – 7. septembra, nakon čega su otvoreni i prelazi i sa kosovske strane.
I dok zatvara Pošte Srbije, kosovske vlasti su na Severu otvorile Poštu Kosova, ali i otvaraju privredne lokale i prodavnice. Prvo je 26. juna, dakle mesec dana i deset dana ranije od akcije zatvaranja, u Banjskoj otvorena Pošta, a potom i 29. avgusta na šetalištu u Severnoj Mitrovici.
„Pošta Kosova je otvorila kancelariju unutar bivšeg kompleksa banje Banjska/Banjskë, koji je bio zatvoren od septembra 2023. kada je Agencija za privatizaciju Kosova preuzela kontrolu nad tim prostorijama. Dana 30. juna, izvešteno je da će Pošta Kosova otvoriti tri dodatne filijale na severnom Kosovu do kraja 2024. godine. Dana 29. avgusta, filijala je otvorena u centru Severne Mitrovice uz mirne proteste kosovskih Srba i pod zaštitom naoružane policije. Dana 26. avgusta, kompanija u vlasništvu kosovskog Albanca, otvorila je supermarket u Severnoj Mitrovici na mestu nekadašnje prodavnice koja je pripadala Srbinu sa Kosova. Na društvenim mrežama je kružio anonimni poziv građanima da bojkotuju supermarket, navodeći da će svaki stanovnik koji priđe prodavnici biti fotografisan i ozbiljno sankcionisan“.
Napori da se otvori glavni most
Vlada Kosova pokrenula je pitanje otvaranja glavnog mosta u Mitrovici, čemu je u izveštaju Generalnog sekretara posvećena takođe posebna pažnja.
Detekovatli su da je zamenik komandira Kosovske policije za region Sever Veton Eljšani 30. maja u televizijskoj emisiji u Prištini izjavio tada da će glavni most u Mitrovici biti „vrlo brzo“ otvoren za saobraćaj.
„Što je navelo pripadnike međunarodne zajednice da ponove da je potrebno da se o ovom pitanju raspravi u dijalogu kojim upravlja Evropska unija. Most preko reke Ibar/Iber zatvoren je za vozila od 2014. godine. U odgovoru, KFOR je izjavio da će nastaviti da garantuje sigurnost i patrolira oko glavnog mosta, naglašavajući potrebu da se ovo pitanje reši u okviru dijaloga. Dana 17. jula i 2. avgusta, premijer Kosova, Aljbin Kurti, sastao se sa ambasadorima Kvinte i šefom kancelarije Evropske unije na Kosovu, gde je predstavio plan vlade za ponovno otvaranje mosta“.
Međutim, već 7. avgusta, održan je miran protest Srba u Severnoj Mitrovici, a narednog, 8. avgusta i javna diskusija koju je organizovala opština Severna Mitrovica o „međunacionalnoj saradnji, opštinskom savetovanju za bezbednost zajednice, saradnji između institucija i civilnog društva“.
„Ali nije privukla mnogo Srba sa Kosova. Istog dana došlo je do sukoba između policije Kosova i lidera Srpske demokratije, nakon što su izvođači radova počeli da prefarbavaju boje srpske zastave na javnom trgu u Severnoj Mitrovici. Lider Srpske demokratije i njegov zamenik su uhapšeni i ubrzo pušteni“, navodi se u izveštaju.
„Predsednik Srbije, Aleksandar Vučić, 11. avgusta je upozorio je da Pristina planira da most otvori silom i pozvao KFOR da ne dozvoli njegovo ‘jednostrano’ otvaranje. Specijalni predstavnik Generalnog sekretara naglasio je da je ‘potrebno da se izbegava jednostrano delovanje koje bi moglo povećati tenzije, ugroziti stabilnost i narušiti poverenje među zajednicama’. Dana 13. avgusta, kada je upitan o predlogu Evropske unije da se ovo pitanje uvrsti na dnevni red sledećeg sastanka dijaloga u Briselu, Kurti je odgovorio da je pitanje mosta rešeno 2016-2017. i da ‘mora biti otvoreno’. Istog dana, više od 400 žena iz četiri severne opštine uputilo je pismo KFOR-u, pozivajući ih da ne dozvole otvaranje mosta zbog bezbednosnih briga“.
Hapšenja, optužnice, presude
Sve ove mesece beleže tenzije između Kosovske policije i Srba, a njih je bilo i južno od Ibra, posebno kada su u pitanju hapšenja.
Da je avgust zaista bio vruć mesec na Kosovu, barem za Srbe, pokazuje i to što je Kosovska policija 3. agusta uhapsila petoro Srba u Kosovskom pomoravlju zbog navodnih ratnih zločina. Ministarstvo spoljnih poslova Srbije osudilo je hapšenja, nazivajući ih delom šire kampanje sa ciljem „zastrašivanja i proterivanja srpskog naroda“.
Optuženi su zadržani u pritvoru i pre suđenja na 30 dana. Pre protesta Srba u Severnoj Mitrovici, i nekoliko stotina Srba se okupilo u Pasjanu 5. avgusta, kako bi protestovali protiv ovog hapšenja, uz kritike međunarodnoj zajednici za nečinjenja i zatraživši i zaštitu od KFOR-a.
Potom je, 10. septembra, Kosovska policija u Severnoj Mitrovici uhapsila četiri srpska mladića nakon sukoba sa policajcima u civilu, što je dovelo do optužbi o prekomernoj upotrebi sile i lošem postupanju u policijskom pritvoru.
Srbi su na mirnim protestima ispred policijske stanice zahtevali njihovo oslobađanje, što se donekle dogodilo i dan kasnije – 11. septembra, izrečena im je kazna od 30 dana kućnog pritvora.
Zamenik ombudsmana je nakon posete pritvorenicima izdao saopštenje o „ozbiljnim elementima koji ukazuju na kršenje ljudskih prava“.
Kosovska policija je 13. aprila na Brnjaku uhapsila Srbina, navodeći da je hapšenje povezano sa nasilnim sukobima između policije i demonstranata u oktobru 2021. Samo dan kasnije, 14. aprila, pripadnici specijalnih jedinica policije Kosova zaustavili su i navodno napali Srbina u Zubinom Potoku. Inspektorat policije Kosova otvorio je istragu o ovom incidentu.
Takođe u aprilu, nekoliko Albanaca sa Kosova uhapšeno je zbog navodnog napada na Srbe u Severnoj Mitrovici.
Srbin je 19. maja uhapšen u Leposaviću zbog navodnog napada na Albanca. Potom 26. juna, uhapšen je Srbin na Jarinju pod sumnjom za špijunažu, a 27. juna i 12. septembra, dvojica Srba uhapšena su u odvojenim slučajevima pod sumnjom da su počinili ratni zločin.
Specijalno tužilaštvo Kosova podiglo je 14. maja optužnicu u odsustvu protiv tri Srbina sa Kosova za navodne ratne zločine u vezi sa zlostavljanjem Albanaca zatvorenika u zatvorima u Prištini i Lipjanu.
Bilo je i više presuda. Osnovni sud u Prištini osudio je 10. juna Srbina sa Kosova na osam godina zatvora zbog ratnih zločina. Osnovni sud u Prištini osudio je 12. jula jednog Albanca sa Kosova koji ima srpsko državljanstvo na 15 godina zatvora zbog učešća u masakru u Izbici u martu 1999. godine, kada je ubijeno 130 kosovskih Albanaca. Osnovni sud u Prištini osudio je 19. jula Bošnjaka na 12 godina zatvora zbog ratnih zločina počinjenih u maju 1999. godine.
Na 28. jun, Osnovni sud u Prištini osudio je četiri i oslobodio dva Srbina optužena za ubistvo „istaknutog političara“ Olivera Ivanovića 2018. godine.
Još je nekoliko Srba na Kosovu uhapšeno tokom proteklih šest meseci, uključujući one za koje se sumnja da su povredili pripadnike Kosovskih snaga tokom protesta u maju 2023. u Zvečanu. Prvo 10. maja, hapšenje na Jarinju, pa 19. juna, još jedan osumnjičeni je priveden u Mitrovici. Treći osumnjičeni je 24. juna osuđen na 15 meseci zatvora i novčanu kaznu od 12.000 evra zbog svoje uloge u napadima. Konačno, 24. jula, uhapšena je još jedna osoba i optužena.
Ova hapšenja izazvala su reakcije srpskih vlasti, koje su ih kvalifikovale kao politički motivisana.
Takođe, advokati Srba koji se procesuiraju za navodne ratne zločine, uključujući i u odsustvu, izrazili su zabrinutost zbog prava optuženih na pravično suđenje u razumnom roku, nedostatka pravnog obrazloženja i potencijalnih veza između optužbe i sporova o imovini.
Bilo je hapšenja i sa druge strane. Tako je 18. aprila, srpska policija uhapsila i pritvorila jednog Albanca sa Kosova pod sumnjom za ratne zločine. Osumnjičeni je bivši član Oslobodilačke vojske Kosova.
U izveštaju se registruje i to da je 24. aprila, Viši sud u Beogradu osudio bivšeg komandanta Jugoslovenske vojske na 20 godina zatvora zbog ratnih zločina počinjenih u blizini Peći 1999. godine.
Organizacije Srba na Kosovu izrazile su zabrinutost zbog ljudskih prava, ističući da su mere protiv pojedinaca, uključujući duge pritvorske periode u zatvorima visokog bezbednosnog rizika, bile disproporcionalne. UNMIK je primio izveštaje o prekomernoj upotrebi sile policije nakon ovih hapšenja.
„Pozivam sve strane da primene mere koje štite i promovišu poštovanje ljudskih prava, dok se istovremeno održava vladavina prava. Ključno je da se sprovođenje zakona, posebno u vezi sa hapšenjima, pritvorima i pravima na imovinu, vrši uz puno poštovanje pravnog okvira Kosova i međunarodnih standarda ljudskih prava. Integritet i nepristrasnost institucija vladavine prava moraju se očuvati“, poručuje Gutereš u izveštaju za prvu polovinu 2024.
Posle izlaska Srba iz sudova – samo po jedan sudija i notar Srbin
Ostavke sudija i tužilaca iz srpske zajednice u novembru 2022. godine i nerešeno pitanje njihovog povratka, „nastavili su da izazivaju zabrinutost oko integracije pravosudnog sistema na Kosovu“, piše takođe u Guterešovom izveštaju.
Njihovo odsustvo otežalo je sprovođenje pravde na severu Kosova. Održane su mere da se privremeno prebacuju sudije i tužioci iz drugih delova Kosova, pretežno Albanci, kako bi se odgovorilo na potrebe za osobljem i upravljalo brojem predmeta.
U skladu sa zahtevom Ustava Kosova za zastupljenost nevećinskih zajednica u kosovskim sudovima, Kosovski pravosudni savet je preporučio tri kandidata iz srpske zajednice za pet sudijskih mesta rezervisanih za Srbe. Međutim, Vjosa Osmani imenovala je samo jednog.
Slično tome, prilikom nedavne regrutacije za popunjavanje 100 notarskih pozicija širom Kosova, gde su 8 pozicija rezervisane za Srbe, Ministarstvo pravde nije imenovalo nijednog notara iz srpske zajednice, iako su postojali kvalifikovani kandidati, piše dalje UNMIK.
Time je ostao samo jedan notar iz srpske zajednice koji deluje na celoj teritoriji Kosova. Ova situacija je nastavljala da utiče na jezička prava i pristup uslugama za Srbe na Kosovu.
Paljenja automobila, bacanje eksplozivnih naprava, Vučić „komandant“….
Zabeleženi su i brojni sigurnosni incidenti, uključujući slučajeve paljenja vozila vlasnika Srba na Kosovu. U Severnoj Mitrovici, nepoznata osoba bacila je molotovljev koktel u kafić 14. jula, dva dana nakon što su se tu slikali ministar unutrašnjih poslova Kosova i drugi visoki zvaničnici. U drugom incidentu, eksplozivna naprava detonirana je 21. jula na Gazivodi, usmerena protiv kosovskih Albanaca.
„Gospodin Kurti je potom izjavio da je jezero ‘ostavljeno njima od njihovih predaka’, što je podstaklo kosovske Albance da posećuju jezero i izazvalo reakcije srpskih stanovnika na Kosovu. U ovim slučajevima nije bilo povređenih“.
Srbi su mirno protestovali 10. septembra kada je Kurti došao u Severnu Mitrovicu da otvori restoran u vlasništvu Albanca. Vođa i zamenik vođe Srpske demokratije su uhapšeni zbog zviždanja u znak protesta, ali su oslobođeni istog dana. Ova hapšenja su osuđena kao „nezakonita“ od strane nekoliko organizacija civilnog društva.
U detaljnoj listi incidenata zabeleženo je i pojavljivanje plakata sa Vučićevom slikom i natpisom „Vrhovni komandante, čekamo te“ (30.juna), što je dovelo do pokretanja postupka protiv podsticanja mržnje, kao i hapšenja maloletnog Srbina 30. jula i ispitivanja trojice drugih zbog distribucije ovog pamfleta. Takođe, 9. jula je uhapšen maloletnik albanske nacionalnosti zbog paljenja srpske zastave.
Istraga o Banjskoj
Istrage o incidentu u Banjskoj iz septembra 2023. nastavljene su sa obe strane, Beograda i Prištine, konstatuje se u izveštaju UN. Policija Kosova izvršila je nekoliko pretraga širom severnog Kosova i zaplenila arsenal oružja. Dana 15. juna, policija je pretražila dve škole pod srpskom upravom u Leposaviću, što je izazvalo osude srpskih vlasti.
Zahtevi za dokaze i optužnice Beograd je u julu zatražio dokaze od Prištine putem Kancelarije Evropske unije na Kosovu, ali kosovske vlasti do tada nisu odgovorile. U avgustu je Ministarstvo pravde Kosova preuzelo isključivu jurisdikciju nad slučajem. Tako je 11. septembra, na dan napada na Kule bliznakinje u Njujorku, Specijalno tužilaštvo Kosova podiglo je optužnicu protiv 45 pojedinaca za razne krivične delikte, uključujući „teške delikte protiv ustavnog poretka i bezbednosti Republike Kosovo“, „finansiranje terorizma“ i „pranje novca“.
„Ozbiljan bezbednosni incident u Banjskoj/Banjskë 24. septembra 2023. godine naglašava hitnu potrebu za saradnjom svih strana u potrazi za pravdom. Transparentno i efikasno rešavanje ovakvih incidenata je ključno za obnavljanje poverenja i obezbeđivanje dugoročne stabilnosti“, poručio je Gutereš.
Podsetnik na Vučićev poziv za reintegraciju Srba
Nakon niza akcija Kosovske policije tokom leta, predsednik Srbije Aleksandar Vučić je najavio niz mera koje će Srbija preduzeti kao odgovor na akcije Pristine „protiv srpskih institucija“. Upravo ove nedelje, Vlada Srbije je proglasila Kosovo „područjem posebne socijalne zaštite“, no ovaj podatak nije ušao u period koji pokriva ovaj Guterešov izveštaj.
„Takođe je naveo nekoliko uslova potrebnih za napredovanje dijaloga sa Pristinom. U tom smislu, pozvao je na reintegraciju Srba sa Kosova u policijske i pravosudne strukture Kosova i zatražio sprovođenje lokalnih izbora na severu Kosova. Pored toga, pozvao je na osnivanje Asocijacije/Zajednice opština sa srpskom većinom, ponovno otvaranje zatvorenih finansijskih i poštanskih usluga koje vode Srbija, i povlačenje specijalnih jedinica policije Kosova sa severa Kosova“, stoji u izveštaju.
Referendum, gradonačelnici ostali, UNMIK pristupio prostorijama, izbori u februaru
U periodu od 21. aprila, kada su otvoreni izbori za opoziv gradonačelnika u četiri opštine sa srpskom većinom, došlo je do niskog odziva, što je izazvalo žaljenje EU i kvinte. Srpska lista je najavila bojkot, ističući da je prag za uspeh opoziva nerealističan.
„Nakon uspešne peticije za pokretanje procesa opoziva gradonačelnika u četiri opštine na severu sa srpskom većinom, izbori za opoziv otvoreni su 21. aprila. Međutim, glasovi nisu premašili potrebni prag od 50 procenata registrovanih birača. Srpska lista je najavila bojkot, ističući da je prag za uspeh glasanja za opoziv nerealističan zbog zabrinutosti oko tačnosti biračkih spiskova i planirane prisutnosti kamera u biračkim centrima. Evropska unija i Kvinta izrazili su žaljenje zbog niskog odziva“.
Odmah nakon održanog referenduma na kojem nisu ni ovog puta učestvovali Srbi, u narednim nedeljama su gradonačelnici Zubinog Potoka i Zvečana, koji su od nasilnih protesta u maju 2023. radili izmešteno, u tzv. alternativnim prostorijama, prešli su u opštinske zgrade.
UN je sada u izveštaju potvrdio da je upravo u ovom izveštajnom periodu uspeo da ponovo pristupi prostorijama koje je držao pre upada Kosovske policije u ove objekte 26. maja 2023.
„UNMIK je ponovo ostvario pristup svojim kancelarijama unutar opštinskih zgrada u Leposaviću/Leposaviq, Zvečanu/Zveçan i Zubinom Potoku i sprovodi procene kako bi osigurao bezbednost i sigurnost svog osoblja pre povratka“, navodi se u izveštaju.
O tome da ni UN nije pristupao prostorijama nakon ulaska gradonačelnika uz pomoć specijalne policije u opštinske zgrade u Zvečanu, Leposaviću i Zubinom Potoku, nije UNMIK govorio u javnosti van izveštaja, a posebno nije komentarisao medijske izveštaje da je provaljeno i u prostorije koje je on koristio, odnosno da je nestalo određene imovine UNMIK-a iz tih prostorija.
Inače, s obzirom na to da su direktori srpskih škola na Severu odbili zahtev Centralne izborne komisije Kosova za pristup srpskim školama radi korišćenja kao biračkih mesta za glasanje o opozivu gradonačelnika, 4. jula je Osnovno tužilaštvo u Mitrovici pokrenulo postupak protiv 14 rukovodilaca škola.
„Zbog navodnog ometanja izbornog procesa. Direktori su ispitani, ali nijedna krivična prijava nije podneta“, navodi se dalje.
Usledili su i potezi na jugu. Dana 11. jula, Srbi zaposleni u institucijama finansiranim od strane Srbije u opštini Štrpce primili su pozive da se jave policiji na ispitivanje i optuženi su za “napad na ustavni poredak”.
Kosovska predsednica Vjosa Osmani je 16. avgusta, najavila da će se naredni redovni opšti izbori na Kosovu održati 9. februara 2025. godine.
„Ovo će biti prvo završavanje punog izbornog mandata od jednostrane deklaracije nezavisnosti Kosova 2008. godine“, navodi se u izveštaju Generalnog sekretara.
U detaljnom popisu situacije na Severu, Generalni sekretar Ujedinjenih Nacija izlistao je i pitanje energetike, nakon postizanja uspeha u dogovrima dve strane. Na terenu: Uprkos ranijem napretku u implementaciji energetske mape puta, mnogi stanovnici severnog Kosova su u poslednjim mesecima izrazili nezadovoljstvo uslugama dobavljača struje, Elektrosevera.
Kako je navedeno u prethodnom izveštaju generalnog sekretara, Elektrosever je započeo sa distribucijom računa za struju, što se dogodilo po prvi put od 1999. godine. U martu je Elektrosever započeo slanje paušalnih računa u iznosu od 21,60 evra, ali su kasnije su dostavljeni i dodatni računi za isti obračunski mesec. U odgovoru na zabrinutosti zbog netačnih obračuna, Elektrosever je započeo instalaciju novih električnih brojila.
Vandalizam nad verskim objektima
Na jugu, posebna briga je kulturna baština, odnosno SPC. Zabeleženi su brojni incidenti koji su uticali na pravoslavne i katoličke religijske objekte u oblastima gde su nevećinske zajednice u manjini. Ovi incidenti uključuju provale ili pokušaje provale u srpske pravoslavne crkve u Šilovu, Velikoj Kruši, Talinovcu, i Lipljanu. U maju je prijavljena i krađa u katoličkoj crkvi u Zlokućanima, koja se više puta našla na udaru.
Takođe, ova mesta služe i za nezakonito odlaganje otpada – na srpskom pravoslavnom groblju u Klini i u specijalnoj zaštitnoj zoni manastira Binač (mart); ispisivanje zapaljivih grafita unutar srpske pravoslavne crkve Svete Trojice u Naklu; kao i oštećenja krsta na srpskom pravoslavnom groblju u Orahovcu u maju. Bilo je i drugih incidenata na lokacijama gde je pogođena zajednica u većini.
U maju su nepoznate osobe oštetile ulaz u školu koju pohađaju Srbi u selu Gojbulja u Vučitrnu.
UNMIK je zabeležio i više incidenata koji su uticali na specijalne zaštićene zone, uključujući ilegalnu seču drveta 5.aprila koju su sprovele tri Albanca u šumi koja pripada Dragancu. U istom mesecu, vlasti su sprečile Albanca da obrađuje njive koje pripadaju Pećkoj patrijaršiji bez dozvole u selu Budisavci.
Privatna kompanija je srušila tri objekta unutar kompleksa Starog Saraja u istorijskom centru Prizrena 5.juna. U avgustu je UNMIK primetio izgradnju puta, koji su finansirale kosovske vlasti, unutar 50-metarskog rastojanja kod manastira Dolac. Ovu izgradnju nije prethodno odobrila Srpska Pravoslavna Crkva, što je u suprotnosti sa Zakonom o specijalnim zaštićenim zonama.
Na svom prvom sastanku od novembra 2020. godine, Savet za implementaciju i praćenje održao je vanrednu sednicu 4. septembra, na kojoj je Srpska Pravoslavna Crkva pristala na nastavak radova na putu.
Visoki Dečani su 3. jula primili nacrt planskog dokumenta o razvoju opštine od strane lokalnih vlasti, koji je klasifikovao manastir i značajne delove specijalne zaštitne zone kao „urbano područje“ i predvideo nekoliko infrastrukturnih projekata u toj zoni. Manastir je apelovao na opštinske vlasti da se pridržavaju pravnog okvira i pozvao na konsultacije kako bi se istražile alternativne strategije razvoja, ali do kraja perioda koji izveštaj pokriva, nije bilo održanih konsultacija.
Izveštaj o Povratku raseljenih i zapošljavanju nevećinskih zajednica
Brojevi povratka i zapošljavanja nealbanskih zajednica su minorni.
„UNHCR je registrovao 13 dobrovoljnih povrataka članova nevećinskih zajednica koji su bili raseljeni unutar i van Kosova. Među njima su 4 žene i 9 muškaraca, uključujući 7 Srba, 5 Roma i 1 Aškaliju. Time se ukupan broj raseljenih osoba iz nevećinskih zajednica koje su pronašle održiva rešenja na Kosovu od 2000. godine povećao na 29,418, od kojih je 14,435 žena i 14,983 muškaraca. Od toga je 12,831 Srba, 7,780 Egipćana i Aškalija, 4,095 Roma, 1,879 Bošnjaka, 1,464 Goranaca, 1,325 Albanaca, 21 Crnogorac, 19 Turaka i 4 Hrvata. Na Kosovu ostaje 15,586 raseljenih lica (7,176 žena i 8,410 muškaraca), dok na prostoru zapadnog Balkana postoji 69,627 osoba sa potrebama vezanim za raseljavanje, od približno 200,000 raseljenih osoba sa Kosova koje borave u regionu, od kojih se većina nalazi u Srbiji“.
Kosovske vlasti su primile 121 zahtev za azil (96 muškaraca i 25 žena). UNHCR je obezbedio da svi tražioci azila dobiju besplatnu pravnu pomoć, psihosocijalnu podršku, kao i usluge prevodilaštva.
Kada je u pitanju ispunjavanje kvota za zapošljavanje nevećinskih zajednica, Vlada Kosova je formirala radnu grupu i usvojila akcioni plan na 10 godina kako bi postigla proporcionalno zapošljavanje nevećinskih zajednica u javnoj administraciji. Očekuje se da plan stvori oko 3,000 radnih mesta za nevećinske zajednice. Svako ministarstvo će do kraja 2024. godine morati da obezbedi najmanje 10 radnih mesta za članove nevećinskih zajednica.
„Nezavisna komisija vlade Kosova za verifikaciju diploma iz Univerziteta u Severnoj Mitrovici verifikovala je 267 od 346 diploma koje je primila otkako je komisija obnovila rad u martu 2023. Godine. Od marta do septembra 2024. godine, komisija je verifikovala 192 diplome. Verifikovani sertifikati omogućavaju diplomcima Univerziteta u Severnoj Mitrovici da traže zaposlenje u institucijama Kosova“.
U dodatku izveštaja nalazi se i izveštaj visokog predstavnika EU o aktivnostima EULEX-a te izveštaj o radu Specijalizovanih veća Kosova, o čemu ćemo izvestiti narednih dana.
Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.
