Grenel: Američka vizija za Kosovo u dva koraka, Amerikanci predvode prvi, Evropljani drugi

Politika vlade Sjedinjenih Država bila je da suspenduje našu podršku sve dok je Kosovo sprovodilo politiku kojom je samo nanosilo štetu. Ne treba pretpostavljati da ćemo mi uvek ispisivati prazne čekove. Ne znam koliko puta to moram da kažem, ali bio sam savršeno jasan prema svima koji su uključeni u ovo, da mi, Sjedinjene Države, čvrsto stojimo na tome da ćemo ovaj 20-godišnji konflikt između Kosova i Srbije rešiti samo kroz ekonomsku normalizaciju, radna mesta za mlade i razvoj ekonomije – kazao je u sinoćnjem intervjuu za prištinski portal Gazeta Express, Ričard Grenel.

Trampov izaslanik za dijalog Beograda i Prištine tvrdi da je o svojoj „viziji o dva koraka“ razgovarao sa francuskim i nemačkim savetnikom.

„Prvi korak je ekonomska normalizacija. Sjedinjene Države su usredsređene na ekonomsku fazu. Sva politička pitanja su evropska pitanja. Ona dolazi kao druga (faza). Vizija koju delimo sa Francuzima i Nemcima jeste ta da nećete biti uspešni u političkim stvarima bez stvaranja radnih mesta za mlade i bez stvaranja ekonomske normalizacije“, naveo je Grenel.

Drugi korak neće započeti sve dok prvi korak ne bude bio uspešan, a da su SAD Francuskoj i Nemačkoj „jasno stavili do znanja“ da:

„Čim bude ekonomija počela da se oporavlja, čim budemo postigli sporazume o vazdušnom, železničkom i kopnenom prevozu, čim budemo videli da privredna društva rastu, onda će Evropljanima biti lakše u političkim pitanjima“.

Tvrdi i da nije tačno da Evropa i SAD imaju različite pristupe prema kosovskom pitanju, te da je u koordinaciji sa francuskim savetnikom za nacionalnu bezbednost Emanuelom Boneom i nemačkim savetnikom za nacionalnu bezbednost Janom Hekerom.

U Vašingtonu se 27. juna očekuje susret srpskih i kosovskih zvaničnika, kako se za sada pretpostavlja, na nivou predsednika i premijera. Upravo je Grenel ovu vest pre par dana saopštio preko Tvitera, koji vrlo aktivno koristi, pred sam dolazak Miroslava Lajčaka, evropskog izaslanika za isto pitanje, u svoju prvu zvaničnu posetu Prištini, a potom i Beograd od sledeće nedelje.

Grenel je u intervjuu potvrdio da Donald Tramp neće prisustvovati razgovorima u Vašingtonu.

U nastavku objavljujemo izvorni prevod ovog intervjua.

Izvor: Gazeta Express (Tekst je izvorno preveden sa albanskog)

Gospodine Grenel, poslednji put kada smo razgovarali, kosovski premijer je bio Aljbin Kurti. Nakon izglasavanja nepoverenja rekao je da je uz vašu pomoć skinut sa te pozicije. Kakav je Vaš doprinos tome, gospodine Grenel?

Vidite, neću se time baviti. Ovo su pitanja za narod Kosova. Ovo je ništa više nego to da su Sjedinjene Države sposobne da definišu svoju američku politiku – od Ambasade Sjedinjenih Država do Stejt departmenta, Saveta za nacionalnu bezbednost, Bele kuće, Vlade Sjedinjenih Država, bili su ujedinjeni u tome da ne želimo da uzalud trošeći dolare oštetimo naše poreske obveznike i nismo bili dužni da dajemo novac onim državama koje zastupaju politike koje našoj podršci nanose štetu. Tako da smo imali vrlo jednostavnu politiku, koja je bila: ako postoje takse i reciprocitet od strane bilo koje vlade na Kosovu, ne bismo bili u mogućnosti da pružimo našu finansijsku podršku, jer smo mislili da je to nešto što je gubitnički. Ovo nije imalo nikakve veze sa gospodinom Kurtijem ili bilo kojom drugom vladom. Politika vlade Sjedinjenih Država bila je da suspenduje našu podršku sve dok je Kosovo sprovodilo politiku kojom je samo nanosilo štetu. Dakle, mi uopšte nismo uključeni u „muzičke stolice“ o tome ko je uključen u vladu. Bili smo veoma odlučni u svojoj politici da ne želimo da trošimo svoj novac. Čini mi se vrlo šokantnim da ljudi čekaju na dolare američkih poreskih obveznika, bez obzira na svoju sopstvenu politiku, ali to nije Trampova administracija. Ne možete samo reći da po automatizmu dobijate američke dolare, a bez obzira na to kakvu politiku vodite. Postoje posledice za svaku politiku jedne vlade kada je u pitanju podrška Sjedinjenih Država. Ne treba pretpostavljati da ćemo mi uvek ispisivati prazne čekove, a politika USAID-a, MCC-a, svih naših vladinih agencija bila je da politika taksi od 100 odsto i reciprocitet štete ekonomiji samog Kosova, koja je već bila ionako slaba i zato nismo želeli da trošimo svoj novac, pa smo samo ostali po strani. Ako su ljudi koji su uključeni u kosovsku vladu odlučili da im prisustvo vlade Sjedinjenih Država pravi problem, onda je vreme da se izvrše određena podešavanja. Jasno smo rekli Aljbinu Kurtiju da je to politika SAD-a. Mogao je da dalje nastavi bez podrške Sjedinjenih Država. To je bio njegov izbor. Mi nismo zatražili ništa više nego od onog što smo kazali da ako želite našu podršku, ne možete imati 100-postotnu taksu i reciprocitet.

Da, ali sa njim ne biste sarađivali dok ne ukine takse. Znači, nije mogao doći u Sjedinjene Države, u Belu kuću, u bilo kakvoj kombinaciji, bez uklanjanja …?

Aljbin Kurti je imao mnogo prilika da sarađuje sa vladom Sjedinjenih Država a odlučio je da to ne želi jer je vodio politiku koja je suprotna našoj politici. Mogao je da pokuša da napreduje i kaže da je njegova politika bolja. Neću dalje. To je sve što ću reći o Kurtiju.

Poslednje pitanje na ovu temu. U jednom intervjuu je rekao da ste, čak i nakon izglasavanja nepoverenja, nastavili da se dopisujete. Da li je to istina ili nije?

Ne verujem da je to tačno, morao bih da se vratim i pogledam. Reći ću jedno – da sam sa njim imao veoma, veoma ograničenu komunikaciju. Jednom na ličnoj osnovi, možda sam ga sreo dva puta. Svaki put kada sam išao u Prištinu, nakratko bismo se sreli. Dakle, svaki put kada sam bio u Prištini susreo sam se s njim na vrlo kratko vreme.

Ali u početku se činilo da imate velika očekivanja od njega?

Ne, to uopšte nije tačno. Nisam ga uopšte poznavao.

U redu, jer ste komunicirali sa tadašnjim predsednikom Skupštine, a sada predsednikom PDK-a, Kadrijem Veseljije …

Mnogo je glasina. Da budem vrlo jasan. Kada sam došao u Prištinu, na kratko sam se sa svima sastao. Zatim se vodio telefonski razgovor u Beloj kući, između Roberta O´Brajana, mene i Aljbina Kurtija. Bio je to veoma dug telefonski razgovor, u kojem je on bio veoma odlučan da ne menja svoju politiku a još uvek je želeo podršku Sjedinjenih Država i u tom telefonskom razgovoru smo mu jasno stavili do znanja da smo sjajni prijatelji sa Kosovom, želimo vam najbolje, ali nismo bili u prilici da doniramo novac i pružamo finansijsku podršku kada imate politike koje su naštetile vašoj ekonomiji. Tako da smo to jasno izneli. Znao je to, ali ipak je odlučio da vodi svoju politiku. Rekao je: „Ne mogu ništa učiniti po tom pitanju. To je moja politika.“ Bio je vrlo svestan. Sreo sam ga kada sam bio u Prištini, telefonom razgovarao sa njim i Robertom O´Brienom u Beloj kući i od tada smo imali neke vrlo ograničene poruke. Nikad više nisam razgovarao s njim. Bilo je nešto vrlo minimalno. Pretvarao se kada je stalno govorio da sam vršio pritisak na njega. To nije istina. Imali smo vrlo ograničenu komunikaciju, jer smo mu jasno stavili do znanja šta je naša politika i on je to znao. Nije bilo misterije u ovome.

Mislite li da će gospodin Hoti sada biti legitiman premijer?

Nećemo se mešati u to koga će narod Kosova izabrati za vođu. To nije stvar Sjedinjenih Država i to želim jasno da napomenem. Mi se u to ne mešamo. Zalažemo se za snažnu poziciju Sjedinjenih Država. Stav Sjedinjenih Država je da smo spremni da pružimo pomoć za jačanje ekonomije ukoliko vi ne naštetite spstvenoj ekonomiji. Nije važno ko je premijer ili predsednik. Ako odluče da izaberu novog premijera, novog predsednika, sve dok možemo da budemo sigurni da se ekonomija razvija, onda nemamo problema.

Na Kosovu se vodi pomalo napeta rasprava oko toga ko će predvoditi našu delegaciju. Moje pitanje za Vas je: da li ćete poslati poziv da razjasnite ko treba da bude lider delegacije ili je ovo naša stvar?

Mi ne kontrolišemo Kosovo. Kosovu smo saveznik. Vi određujete svoju delegaciju. Pozivamo ljude koji sede u stolicama predsednika i premijera. To radimo. Uradili smo tako za Kosovo, uradili smo za Srbiju. Pozivamo službenike koji sede na tim stolicama, a vi imenujete svoju delegaciju. Uopšte nismo uključeni u to.

U redu. Onda su očekivanja građana Kosova različita. Možete li da nam kažete šta da očekujemo oko 27. ovog meseca?

Mislim da treba da sačekate da razgovaramo o ekonomskim pitanjima. Mnogo je glasina o tome čega se ti razgovori tiču, i ljudi koji sa tim nisu upoznati tvrde da znaju i zbunjuju javnost, i ja se zaista nadam da će javnost na Kosovu, u Srbiji, Evropi shvatiti to da bi trebalo slušati samo one ljude koji znaju ono o čemu govore, jer postoje neki sebični izveštači i komentatori koji tvrde da znaju šta se dešava. Ne znam koliko puta to moram da kažem, ali bio sam savršeno jasan prema svima koji su uključeni u ovo, da mi, Sjedinjene Države, čvrsto stojimo na tome da ćemo ovaj 20-godišnji konflikt između Kosova i Srbije rešiti samo kroz ekonomsku normalizaciju, radna mesta za mlade i razvoj ekonomije. Sva politička pitanja koja se i dalje bacaju pred sve političare u Evropi i na Kosovu… Razlog zašto ova pitanja nisu rešena 20 godina je taj što se niste usredsredili na ljude koji treba da imaju koristi od ekonomske normalizacije. Mnogo mladih ljudi napušta region i sele se u Nemačku ili Mađarsku ili Holandiju, jer ne osećaju da ima nade na Kosovu. To se nikako neće rešiti neposrednim odlaganjem pitanja normalizacije. Uzgred, ovo je veliki problem i Evrope – stotine je ljudi koji kažu da Amerikanci i Evropljani nisu na istom putu.

Da, Lajčak je to danas rekao u Prištini.

Ko god ovo da kaže, ne bi trebalo da ga slušate, jer to nije tačno. Mnogo sam puta koordinisao sa francuskim savetnikom za nacionalnu bezbednost Emanuelom Boneom i nemačkim savetnikom za nacionalnu bezbednost Janom Hekerom. Obojica znaju u kojoj meri je uloga Sjedinjenih Država ograničena. Ograničenje u toj našoj ulozi je da potaknemo ekonomsku normalizaciju, da pomognemo otvaranju radnih mesta, da olakšamo neka od političkih pitanja. U krivu je svako ko nastavi da anticipira politička pitanja ili tvrdi da ćemo sledeće sedmice razgovarati o teškim političkim pitanjima. Moja vizija, o kojoj sam razgovarao sa francuskim savetnikom i nemačkim savetnikom, ima dva koraka. Prvi korak je ekonomska normalizacija. Ne znam koliko puta su to rekle Sjedinjene Države i Trampova administracija. Ljudi trebaju da slušaju. Usredsređeni smo na ekonomsku normalizaciju. Pokušavamo da izgradimo poverenje. Iz tog razloga je izuzetno važno zaključiti sporazume o vazdušnom, železničkom i drumskom prevozu. Ovako se razvija trgovina.

To je okosnica novog sporazuma – železnice, autoputevi i avioprevoz, zar ne?

Tačno. Istovremeno, put Evropljana s Kosovom i Srbijom ka evropskim integracijama u potpunosti vodi Evropa, ali to se ne može učiniti dok se ne postigne ekonomska normalizacija. Ovo je gledište Sjedinjenih Država i ovo je vizija Sjedinjenih Država. Čvrsto verujemo da je pokušaj odlaganja ovih pitanja, koja su prolongirana 20 godina, razlog zašto u tome nisu uspeli – to da nije bilo koristi za narod. Ljudi moraju da vide rastuću ekonomiju da bi mogli razgovarati o pregovorima. Dakle, vrlo je važno da ljudi to razumeju i rekli smo da to nije nikakva nova vest. Usredsređeni smo na ekonomski deo i to je jedini deo o kome ćemo razgovarati u Vašingtonu, a odnosi se na ekonomiju. Francuzi to znaju, Nemci to znaju i oni su to odobrili, jer je drugi korak taj za koji će potrajati. Znate, nećete razgovarati o političkim pitanjima dok ne postignete napredak u ekonomiji, dok ljudi ne vide (mogućnost za) posao, a za to je potrebno duže vreme. To bi bio još jedan direktan udarac na ove glasine da Trampova administracija traži brz dogovor. To je potpuno pogrešno, ovo nikada nije bilo deo jednačine. Nemamo vremensko ograničenje. Nikad nismo želeli ništa brzo. Aljbin Kurti je to stalno govorio, a takođe je stalno govorio da želimo razmenu teritorija. Kažem vam da nećemo razgovarati o ovim teškim političkim pitanjima. Fokus Sjedinjenih Država je na ekonomskoj normalizaciji. Pitanja o vazdušnom saobraćaju, železnici i granici. Dakle, fokus je na tome da po dolasku za sto razgovaramo o ovim pitanjima. Iz tog razloga, Francuzi i Nemci u potpunosti razumeju da kada bude prošlo neko vreme i prođemo kroz ekonomski deo, kada se radna mesta budu počela da ponovo otvaraju, kada se ekonomija počne poboljšavati, onda možete da počnete da govorite o političkim pitanjima i tada će Evropljani predvoditi.

Dakle, da li ćete blisko sarađivati s Evropljanima na političkim pitanjima?

Slušajte, postoje dve različite faze za to. Sjedinjene Države su usredsređene na ekonomsku fazu. Sva politička pitanja su evropska pitanja. Ona dolazi kao druga (faza). Vizija koju delimo sa Francuzima i Nemcima jeste ta da nećete biti uspešni u političkim stvarima bez stvaranja radnih mesta za mlade i bez stvaranja ekonomske normalizacije. Kako možete da tvrdite da postižete konačni sporazum kada granice nisu otvorene i kada između Prištine i Beograda nema letova da bi poslovna zajednica napravila ekonomsku normalizaciju? Ovo je obmana. Ovo je povezano sve i godinama potiskivano, a Sjedinjene Države veruju da se to nikada neće dogoditi sve dok ne stvorite nadu i radna mesta za mlade. Mi smo fokusirani na to. I dozvolite mi da kažem da je deo ovog ekonomskog fokusa, u cilju podsticanja ekonomskog rasta, jedna od stvari o kojoj sam više puta razgovarao sa kancelarkom Merkel i sa dva savetnika za nacionalnu bezbednost to da kažem ono u što verujem, a to je da Evropljani sada treba da rade na tome kako bi pomogli ekonomskoj normalizaciji kao prvom koraku i želim da razgovaramo o prvom koraku, a kao drugi korak je politika, prvi korak je ekonomija. Opterećeni smo ekonomskim korakom. Deo ovog prvog koraka ka ekonomskoj normalizaciji je da Evropljani moraju da ponude viznu (liberalizaciju) kako bi preduzeća mogla da rastu,  kako građevinsko preduzeće ili inženjerska firma, ili bilo koja vrsta posla koja se želi proširiti mogu i van Kosova. Treba ih obučiti u Nemačkoj ili drugim zemljama, oni moraju da se bave poslovnim razvojem, potrebne su im vize i ono što smo tražili je da započnu s malim (korakom). Opet, nemojte reći da pokušavamo da uklonimo sve vize. Pokušavamo da radimo male stvari i započnemo polako. Potakli smo Evropljane na razmišljanje o ekonomskom tipu viza, namenjenim poslovnim ljudima, tako da to može pomoći pri prvom koraku.

Jeste li razgovarali s njima o tome?

Da, pokrenuo sam ovo pitanje više puta i nastavljam da ih ohrabrujem da pruže ekonomsku pomoć kroz pružanje ciljanih viza za određene poslovne sektore. Turističke vize su za sve, ali započnite sa određenim poslovnim vizama u isto vreme kada Sjedinjene Države rade na ekonomskom razvoju. Usput, i Evropljani rade na ekonomskom razvoju. Mi predvodimo u prvoj fazi, oni će biti predvodnici u drugoj fazi.

Da li ćemo videti drugi korak pre novembra?

Postavljate nemoguće pitanje i ne slušate šta sam rekao. Drugi korak ne započinje sve dok prvi korak nije uspešan.

Gledajte, uzajamno priznavanje ne može biti uspešno dok nemate rastuću ekonomiju i rastuća preduzeća i u njima mlade ljude. Evropljani moraju biti na čelu toga, jer je to deo Evrope. Slično političkim pitanjima, mi ni u ovo nismo uključeni. Jasno smo to stavili do znanja. Nismo uključeni, to je u potpunosti na Evropljanima. Francuzima i Nemcima smo jasno stavili do znanja da čim bude ekonomija počela da se oporavlja, čim budemo postigli sporazume o vazdušnom, železničkom i kopnenom prevozu, čim budemo videli da privredna društva rastu, onda će Evropljanima biti lakše u političkim pitanjima. U Sjedinjenim Državama postoji izreka: „Ne možeš kočiju da staviš ispred konja.“

Znam, i mi u našem jeziku koristimo.

To se ne može tako raditi. Prvi deo, težak posao koji treba učiniti je naporni rad za rast ekonomije.

Da li će predsednik Tramp prisustvovati sastanku, gospodine Grenel?

Moram da idem, pa imate još jedno pitanje.

Da, da li će predsednik Trump prisustvovati sastanku tokom konferencije Bele kuće?

U ovom trenutku, on ne planira da prisustvuje sastanku. Biće Robert O´Brajan i Rik Grenel.

Hvala Vam.

Intervju vodio: Berat Bužalja (Buzhala)