Građani Severne i Južne Mitrovice o mostu: "Nemoj ništa da me pitaš" vs "Ovo ne može da bude lepše"

Danas je uklonjeno ono što je ostalo od nekadašnjeg Parka mira na glavnom mitrovičkom mostu, čime je zvanično i počeo proces takozvane revitalizacije ovog poprišta teških sukoba i podele grada tokom proteklih 17 godina, a od sadašnjeg, kako su najavili zvanični Beograd, Priština i EU – "simbola normalizacije odnosa" Srba i Albanaca. Prema najavama, ovaj most će do januara sledeće godine biti u potpunosti otvoren za saobraćaj, kada će, istovremeno, prema najavama na kojima insistira pre svega srpska strana, Severna Mitrovica dobiti i novu pešačku zonu u blizini mosta i u delu glavne ulice – Kralja Petra I. I dok kosovski zvaničnici danas poručuju da je ovo "istorijski dan za Kosovo", kojim je "počela priča o ujedinjenju mosta 16 godina nakon rata", čelni ljudi sa Severa, ostali srpski zvaničnici i politički predstavnici se još uvek nisu za danas oglasili. Gradonačelnik Severne Mitrovice, Goran Rakić, je, međutim, juče pozvao međunarodnu zajednicu, odnosno, Evropsku uniju – da ostanu garant bezbednosti Srba koji s „pravom strepe od otvaranja ovog mosta," a njegov zamenik koji je ujedno i prvi čovek u srpskom sistemu Privremenog organa opštine, Aleksandar Spirić, naglasio je juče da je izgradnja pešačke zone "infrastrukturni potencijal". Šta građani misle i kakve su njihove prve reakcije nakon današnjeg početka radova na glavnom mostu, pitali smo ih danas na severu i jugu i dobili podeljena mišljenja. Oni sa severne strane su bili vidno neraspoloženi za razgovor. Sa južne strane su poručili da „nema ništa lepše“ nego da se most otvori.

Sever: "Ne znamo mi ništa. Kod nas ništa ne rade. Evo, vidiš."

"Nemoj ništa da me pitaš. Sve mi je jasno, sve znam. Tu mi je više to sve," rekao je jedan od građana Severne Mitrovice, ne želeći da komentariše početak radova na mostu.

"Ne znamo mi ništa. Kod nas ništa ne rade. Evo, vidiš," naveo je drugi sagovornik, odmahujući rukom i pokazujući na limenu ogradu koja i dalje stoji sa severne strane i na to da izgleda kao da se ništa ne dešava. Na pitanje šta očekuju nakon otvaranja, on, ipak, dodaje:

"Pa malo će biti problema sigurno. Ovde će da bude i pešačka zona. Pa ne znam, da ne provociraju, rode. Ono, dok je dva dana bilo otvoreno, samo su se vrteli kolima tu. Ovde stanujem. Idu tu na onaj most i ovde ponovo sviraju. Ako provociraju ne znam, a ako ne provociraju…"

Još jedan od naših sagovornika koji je sa severne strane pokušavao da vidi šta se to iza limene ograde dešava, nije bio raspoložen da komentariše. Na pitanje, ipak, šta misli o radovima na mostu, odgovora:

"Kako se složili, tako je bilo, kako su u Briselu doneli odluku. Ja ne znam, ja nisam naredio."

A na pitanje šta očekuje nakon otvaranja mosta, dodaje: "Videćemo, ko zna. Đavo će ga znati".

Građani s juga raspoloženi za razgovor: Ovo ne može da bude lepše

Građani Južne Mitrovice sa kojima smo razgovarali, bili su, međutim, vidno raspoloženiji za razgovor. Oni su se tokom radova, takođe, neprestano fotografisali na mostu, a posebno nakon što je uklonjen Park mira.

Na pitanje šta misli o početku radova, jedan stariji gospodin je odgovorio:

"Ovo ne može da bude lepše. Treba da živimo svi zajedno. Nije vreme da se odvajamo. Treba da bude put, da bude most, da se kreću ljudi normalno i kod nas i kod vas, i Srbi, i Albanci i svi. Dvehiljade šesnaeste treba put da bude otvoren. Živim u Švedskoj gde ima svih nacija. Nema nikakvih problema. A kako mi ne možemo da živimo na Balkanu, Srbi i Albanci? Možemo da živimo. Ko hoće – može. Ja kao čovek volim da vidim da vi mladi idete napred, a ne nazad."

Sličan komentar imao je još jedan od sagovornika:

"Zna se da mostovi spajaju ljude i ovo je samo ispravka jedne greške koju su dozvolili i evropska zajednica i naši ljudi ovde."

Jedna od gospođa koja je takođe posmatrala radove je kratko dodala:

"Nema ništa lepše nego da se otvori most."

Građani Severne Mitrovice strahuju za svoju bezbednost, očekuju provokacije i probleme, ukazivali smo u razgovoru sa građanima Južne Mitrovice, na šta su oni odmahivali glavom.

"Neće biti problema,"složno su odgovarali.

"Ja mislim da neće biti problema. Svi vole da mi idemo tamo, vi da dođete ovamo. Da pijem, da šetam. Ovaj život nećemo da živimo sto godina. Ja mislim da neće da bude problem ni kod vas, ni kod nas"; "Ne bi trebalo da ih bude"; "Nadamo se da neće. Ja mislim da treba i mi ovamo da dolazimo i mi tamo sa one strane".