Građani o godišnjici Briselskog: Negovanje kulta polusveta i poluživota neće doneti dobro

Četiri godine je od potpisivanja "Prvog sporazuma o načelima kojima se uređuje normalizacija odnosa Beograda i Prištine", kojim je, sa jedne strane, započet proces gašenja institucija Republike Srbije na Severu Kosova, a sa druge, integracija četiri opštine sa Severa u kosovski sistem. Nepodeljena ocena svih strana je da čitav ovaj proces prati visok nivo netransparentnosti, ali i da su građani, i Srbi i Albanci – u većini negativno raspoloženi prema rezultatima političara i samom situacijom na terenu. Šta kažu građani Severne Kosovske Mitrovice?

Nikad manje vidljiv briselski proces a nikad vidljiviji rezultati integracije

Ono što je na Severu četiri godine od potpisivanja prvog Briselskog sporazuma drugačije, jeste to da je većina ovdašnjeg srpskog stanovništva, koje radi, ili je radilo u srpskim državnim institucijama, integrisano u kosovske institucije, za program Glasa Amerike na srpskom jeziku dan ranije rekla je novinarka KoSSeva, Svetlana Jevtić. Njenu širu izjavu preneli smo i u ovom tekstu sa ostalim sagovornicima.

"Verovatno je za mnoge, pre četiri godine, to bilo nezamislivo da će se dogoditi, jer su Srbi sa Severa tada bili ubeđeni da nikada neće, u ovolikoj meri i ovako brzo biti integrisani u kosovski sistem," kaže Jevtić.

Ona je podsetila na to da većina sporazuma nije u potpunosti primenjena, ističući da se još uvek čeka na sprovođenje jednog od ključnih sporazuma za Srbe – sporazum o Zajednici srpskih opština.

"Ova godišnjica je utoliko drugačija od prethodnih, zbog toga što je briselski proces, koji inače prati najsnažnija kritika o transparentnosti, nikada nije bio manje vidljiv u javnosti, a sa druge strane, rezultati integracije na terenu nikada nisu bili vidljiviji," zaključila je Jevtić.

Negovanje kulta polusveta, polumorala, poluinteligencije i poluživota

"Četiri godine posle početka briselskih sporazuma, mislim da su Sever Kosova i Metohija nigde. On je duboko integrisan u, takozvanu Republiku Kosovo, na jedan vrlo perfidan način. Sam Briselski sporazum je dosta doprineo da se narod oseća uplašeno, zbog toga što nije bio transparentan," kaže četrdesetdvogodišnji hotelski menadžer Nikola Ralević.

On dodaje da je posebno zabrinut zbog, kako opisuje trenutno stanje na Severu Kosova, negovanja kulta "polusveta, polumorala, poluinteligencije i poluživota", koji "sigurno neće uroditi ničim dobrim".

"Kao građanin Mitrovice mislim da je '99 bilo možda neizvesnije, ali sigurnije, lošije, ali pozitivnije. Postojao je neki elan kod naroda koji je rađao neke nove ideje, koji se nije zasnivao samo na međuetničkoj borbi," sa druge strane je opisao situaciju u poratnim godinama na Severu.

Ralević navodi da je najveći uspeh Srba bilo to što je i u tom periodu na Severu živelo 1.200 Albanaca, dok na jugu nije bilo nijednog srpskog stanovnika, te da je to argument kojim "padaju u vodu sve te međuetničke konotacije".

Kosovo poslužilo kao političko uzletište a ne duhovna vertikala

"Mene više brine to što je Kosovo na centralnom nivou u Srbiji poslužilo kao političko uzletište, umesto kao duhovna vertikala. Kosovo je duhovna vertikala Srba, a ne političko uzletište," istakao je Ralević.

Podsetio je na to da su Srbi na KiM-u bili svedoci "uzleta" mnogih političara, sa, kako je rekao, neostvarenim političkim i ličnim ambicijama i da se to i dalje dešava.

Ni posle 17 godina nema pozitivnog pomaka. Ljudi ovde uživaju u porazima, ne u pobedama

"I sve ono što plaši mene i moje prijatelje jeste to da apsolutno ne postoji pozitivan pomak ni posle 17 godina. Naprotiv, idemo unazad i ono što najviše brine je nedostatak realne baze iz koje će ovo društvo da iznese neke nove, nazovimo ih, pobede, već samo poraze. Ono što me još više brine je to da se ovde neguje jedan duh gde ljudi izuzetno uživaju u svojim porazima, a ne u pobedama," rekao je na kraju razgovora Ralević.

Proces netransparentan, bez pozitivnih rezultata za Srbe

Student prava, Lazar Milić, navodi da je na samom početku briselskog dijaloga Beograda i Prištine o samim razgovorima „pozitivno razmišljao“ i „čak verovao u to“, kao i u to da će „po prvi put ljudska prava Srba na Kosovu biti zaštićena“.

Ipak, nakon četiri godine od početka pregovora, njegov glavni utisak je da je ceo proces netransparentan.

„Živim ovde, pokušavam svakodnevno da se informišem o sporazumu, a ne znam ništa,“ dodaje i ističe da, „pored integracije policije i većine službi“, ne vidi rezultat dijaloga u korist Srba.

„Ne vidim da smo mi nešto dobili, sem da smo izgubili mnogo,“ dodaje Milić. 

Radi se na miru – sa jedne strane, sa druge – na formiranju Vojske Kosova

Ovaj dvedesetoosmogodišnjak ocenjuje i da u samom procesu postoje kontradiktornosti. Sa jedne strane se pregovara, „radi na miru“, a sa druge, na formiranju Vojske Kosova.

„Sa treće strane, krše se naša prava – imovinska, a da ne pričamo o ljudskim pravima ljudi koji žive južno od Ibra. Gde su oni? Oni su izbačeni iz Briselskog sporazuma,“ ističe.

Dijalog neodrživ. Beograd bez jasnog cilja

Ocenjuje i da je postojeći format dijaloga neodrživ, a da beogradski pregovarački tim nema jasan cilj u tom procesu.

"Nijedan pregovor se ne vodi bez jasnog cilja," kaže ovaj Mitrovčanin.

Građani izdani. Šetalište koje se završava na kružnom toku ne postoji nigde u svetu

Ono što ga, kako dalje ističe, u celom Briselskom dijalogu, takođe „boli“, jeste to što je „borba na barikadama bačena u senku“:

„U te iste barikade smo verovali, a one su tim istim Briselskim sporazumom uklonjene.“

Dodaje da se upravo zato kao građanin oseća „izdano“, a da je „svako dežurstvo na barikadi palo u vodu“ otvaranjem glavnog mitrovičkog mosta. Kritikuje i sam sporazum o revitalizaciji:

„Ne mogu da se složim sa tim i da shvatim logiku da se šetalište završava na kružnom toku. Toga u svetu nema nigde.“

Otvaranjem glavnog mosta, koji podrazumeva zatvaranje dela glavne mitrovičke ulice i prenamenovanje u šetalište, nije mu jasan stav beogradskog pregovaračkog tima da pristane na to, s obzirom na broj incidenata u prošlosti, a postavlja se i pitanje slobode kretanja i kako će saobraćaj u gradu funkcionisati:

„Da li ćemo mi imati slobodu kretanja kada bude tog kružnog toka? Kako će sve to da funkcioniše i sam saobraćaj. Zatvorena je glavna ulica i šta sad? Već imamo gužve, a šta će da se dogodi za tri godine kada se poveća broj automobila i stanovnika? To su sve pitanja na koja nemam odgovor, a koja bih voleo da znam i voleo bih da čujem od nekog ko zna te odgovore – da mi objasni.“

Poruka Beogradu: Ujedinite se i znajte šta hoćete

Milić je na kraju uputio poruku i molbu pregovaračkom timu Srbije:

„Moja poruka je – ljudi, ujedinite se i znajte šta hoćete! Tu mislim pre svega na našu državu i naš pregovarački tim. Molim vas, kao čovek koji živi ovde, samo dođite i razgovarajte sa ljudima koji žive ovde. Ne da razgovarate sa ljudima koji ovde zarađuju, koji su tu s vremena na vreme, dođite razgovarajte sa ljudima koji žive ovde; koji svakodnevno šetaju kroz naš grad, koji se svakako osećaju nebezbedno. Kada prođem pored mosta, s kim god da sam, uvek se okrećem. Ne vredi što su tu patrole, nemam poverenja.“

Kontradiktornost briselskog procesa: Negativan stav Srba – ali se integrišu, prištinske vlasti bez želje da istinski integrišu Srbe 

Kao i njeni prethodnici, 28-godišnja politikološkinja Jovana Radosavljević, smatra takođe da je pre četiri godine situacija na terenu bila potpuno drugačija i da integraciju "do ove mere" nije mogla da se zamisli.

"I u to vreme je celu ideju već pratila određena doza anksioznosti – šta ta integracija nosi sa sobom. Tada nismo mogli uopšte ni da zamislimo da će se održati izbori na celoj teritoriji Kosova, uključujući i četiri severne opštine, da će se integrisati četiri severne opštine, da će se integrisati policija, civilna zaštita, pa čak i pravosuđe," navodi Radosavljević.

Ipak, Srbi su zadržali početni negativan stav prema ovom procesu:

"Ali ono što se nije promenilo je jedan negativan stav koji srpska zajednica ima prema samom procesu integracije i prema samom Briselskom procesu."

I Albanci imaju negativan stav prema briselskom procesu, dodaje Radosavljević, naglašavajući takođe, kao i prethodnici, da sam proces prati kontradiktornost – u međuetničkim odnosima i drustveno-političkom tkivu.

Dok s jedne strane smatraju Briselski sporazum lošim, kaže Radosavljević, sa druge strane, imamo nikad veću integraciju srpske zajednice u kosovske institucije:

"Ono na šta moramo da se osvrnemo je činjenica da, bez obzira koliko se stvari desilo u zadnjih četiri godine kao rezultat implementacije briselskih sporazuma, do sada nismo imali ni jednu konkretnu akciju koja pokazuje istinsku želju prištinskih vlasti da integriše Srbe u svoju zajednicu."

Srbi sa KiM-a najdirektnije pogođeni štetnim posledicama Briselskog sporazuma

Tridesetdvogodišnji istoričar, Miloš Damjanović, smatra da je srpski narod sa Kosova i Metohije najdirektnije pogođen, kako kaže, štetnim i pogubnim posledicama Briselskog sporazuma, a da je Sever Kosova u postratnom periodu doživeo "pomračenje".

Briselski sporazum vidi kao poraz i kapitulaciju Srbije kojima se u kontinuitetu urušava država.

"Taj poraz nosi sa sobom brojne štetne posledice koje su sada još uočljivije, a tek će biti uočljivije u naredno vreme," kaže Damjanović.

Srbi i Albanci rotirali pozicije u poslednjih sto godina

Srbija je posle čitavog veka, objašnjava ovaj mladi istoričar, svoje istorijske dominacije – političke, ekonomske i vojne kulminacije, doživela "slom i totalni poraz", a srpsko-albanski odnosi su se, posle jednog veka, kako Damjanović objašnjava, "rotirali" u svojim pozicijama:

"Ono što je Srbija bila pre sto godina, dakle, jedan od najsnažnijih faktora na Balkanu, sada je tu poziciju preuzeo albanski narod. Još nije vidljiva njegova celokupna moć, ali sa potencijalima koje ima, sa perspektivom koje mu stoje na raspolaganju, u dogledno vreme postaće faktor koji će ozbiljno remetiti i ugrožavati dalji opstanak srpskog nacionalnog bića i ugrožavati, uopšte, bilo kakav oblik srpske nezavisnosti na Balkanu," kaže Damjanović, dodajući da je to ono "što je najpogubnije".

Briselski sporazum najopasnija epizoda. Očekuje nas mučan period

Damjanović, ipak, ne smatra da je takvo stanje posledica samog Briselskog sporazuma:

"Briselski sporazum je samo jedna epizoda koja vodi ka tom činu, na žalost, sada možda najopasnija, najštetnija, najznačajnija epizoda po nas."

On veruje da će albanska pozicija dalje jačati u briselskom procesu i da će se Albanci "definitivno obračunati protiv onih koje smatraju svojim rivalima".

Sa druge strane, Damjanović smatra da su srpske greške iz prošlosti bile takve da se, dok su, kako navodi, Srbi imali moć, "potcenjivali i neadekvatno se odnosili" prema Albancima – sada to Srbima vraća "kao bumerang".

"Strepim da će Briselski sporazum predstavljati najodsutniji udarac po Srbe na Kosovu i da će se nastaviti sa tim totalnim progonstvom bilo kakvih oblika srpske nezavisnosti, srpskog upravljanja, srpske vlasti, srpske moći na Kosovu. Biće izigrani svi oblici srpske samostalnosti. To znači da – niti će privreda, niti će ekonomija, niti će lokalna samouprava, niti će bilo koje pitanje biti u nadležnosti samih Srba, niti će građani odlučivati o svojoj budućnosti i o svom modalitetu života, nego će o tome odlučivati Priština prema merilima i pravilima i politici koju budu donosile albanske nacionalne strukture koje će apriori biti usmerene protiv interesa Srba," rekao je na kraju razgovora Damjanović. 

On očekuje "mučan i težak" period i iskušenja, sa štetnim posledicama po Srbe.