Goraždevac: Kamenje koje se prevrće 11 godina

Goraždevac, 13. avgust 2003. Obala reke Bistrica. Deca i tinejdžeri iz Goraždevca provode svoj raspust na reci. Kosovo nije mirno mesto za Srbe, ali njihova reka i leto u Metohiji čine da se osećaju bezbedno.
 
Ubrzo potom rafali. Razbacane dečije stvari i bicikla. Na licu mesta ubijen je Ivan Jovović (19). Pantelija Dakić (12) umire u Pećkoj bolnici. Đorđe Ugrenović (20), Marko Bogićević (12) i Dragana Srbljak (13) su teško ranjeni, kao i Bogdan Bukumirić (14), koji je hitno prebačen u francusku bolnicu u Južnoj Mitrovici. Na putu do bolnice, Albanci napadaju vozilo hitne pomoći. Bogdanu su u bolnici izvadili slezinu. Bukumirića bez znakova života ponovo hitno prebacuju u drugu bolnicu, u Severnoj Kosovskoj Mitrovici.
 
Doktorka Milena Cvetković, po palcu desne noge, prepoznaje da Bogdan daje znakove života i njega helikopterom prebacuju na VMA u Beograd, ali sa velikim zakašnjenjem. Iz kreveta u beogradskoj bolnici odsutnim pogledom gleda u doktore okupljene oko njega. Prestrašen je, ali živ. Šest dana provodi u komi, preživljava četiri teške operacije.
 
Prestrašene i odsutne poglede imala su i ostala ranjena deca. Rasla u strahu, u svom selu, iza bodljikave žice, preživela su ono od čega su roditelji pokušavali da ih zaštite i na šta su ih sve vreme upozoravali, a sada gledaju u svoje roditelje, doktore i kamere medijskih agencija, u nekim gradovima, mestima koja nisu njihova Metohija.
 
“Prevrnuti svaki kamen”
 
Komesar UNMIK policije, Štefan Feler, posle zločina izjavljuje da će "prevrnuti svaki komad zemlje kako bi pronašao ubice dece." Ono isto što je i Kušner rekao juna 1999, posle pokolja 14 srpskih žetelaca u drugom selu.
 
Ubistvo i ranjavanje srpske dece u Goraždevcu osudili su srpski zvaničnici, šefovi UNMIK-a i KFOR-a, predstavnici EU, SAD, Francuske i Rusije. Tadašnji portparol Stejt departmenta, Tom Kejsi, ova ubistva i ranjavanja naziva svirepošću i ocenjuje da su "oni koji su počinili zločin protiv nevine dece, neprijatelji mira," kao i da su "napali budućnost Kosova."
 
Predstavnici Srbije i Crne Gore zatražili su vanrednu sednicu Saveta bezbednosti UN, a sahrani ubijenih dečaka u Goraždevcu prisustvuju tadašnji premijer Srbije, Zoran Živković i potpredsednik vlade, Nebojša Čović.
 
Prva istraga – pretreseno je 100 kuća na području Goraždevca, 75 osoba ispitano u vezi sa napadom. UNMIK za pronalazak ubica, nudi nagradu od milion evra. Optužnica nije podignuta. Brojkama se opravdava neuspeh.
 
EULEX: Zatvoren slučaj zbog nedostatka dokaza
 
Sedam godina kasnije, istraga u slučaju Goraždevac je obustavljena. U “napadnutoj budućnosti”, Kosovo je jednostrano proglasilo nezavisnost i SAD su odmah priznale novu državu.
 
Jedanaest godina posle napada na decu u Goraždevcu, počinioci nisu pronađeni, osumnjičenih za napad nema.
 
Iz EULEX-a poručuju da iako su zatvorili slučaj zbog nedostatka dokaza, postoji mogućnost da istragu obnove ako bude novih saznanja i apeluju na građane da im dostave bilo koju informaciju koju imaju o tragičnom slučaju iz 2003. godine. Pristojna izjava za udžbenike o pravdi, ne i za stvarnost na Kosovu.
 
"Specijalno tužilaštvo Kosova, zatvorilo je ovaj slučaj, jer policijska istraga nije dovela do konkretnih rezultata, ili potencijalno osumnjičenih. Naravno, ovaj slučaj može biti ponovo pokrenut ukoliko se tužiocu ponovo na raspolaganju stave nove informacije," rekla je u najnovijoj izjavi za srpsku agenciju Tanjug, portparoka EULEX-a, Dragana Nikolić-Solomon, apelujući na građane koji imaju bilo kakvu informaciju vezanu za ovaj slučaj, da se jave tužiocima.
 
Kancelarija za KiM: Konačno rasvetliti ovaj i sve ostale zločine počinjene nad srpskim narodom na KiM
 
Kancelarija za KiM, kao i svake godine, i ove je pozvala kosovske institucije i međunarodnu zajednicu da konačno rasvetle ovaj i sve ostale zločine počinjene nad srpskim narodom na KiM.
 
"Kancelarija za Kosovo i Metohiju ponovo insistira i poziva da nadležni pokrajinski organi, i posebno međunarodna zajednica, ulože sav svoj autoritet i konačno rasvetle ovaj, i sve ostale zločine počinjene nad srpskim narodom u Pokrajini, i da počinioci budu pronađeni i kažnjeni," navodi se u saopštenju ove Kancelarije.
 
Ova Kancelarija ističe da se i dalje dešavaju incidenti zbog kojih se, kako se navodi u saopštenju, Srbi osećaju nebezbedno na svojim ognjištima.
 
"Podjednako je strašno kao sami zločini to što pravde još nema. I dok se sećamo tragično nastradale dece, na žalost, i dalje se dešavaju incidenti zbog kojih se Srbi osećaju nebezbedno na svojim ognjištima, poput napada u samo poslednja dva dana na imovinu porodica srpskih povratnika u Gnjilanu i Istoku i jutrošnjeg paljenja dva automobila u severnom delu Kosovske Mitrovice," dodaje se u ovom saopštenju.
 
Dragana Srbljak: Na žalost, sete se ovog događaja samo na današnji dan
 
U ovim trenucima, u Crkvi rođenja Presvete Bogorodice u Goraždevcu, održava se parastos nastradaloj deci iz Goraždevca. Pomen se, kao i svakog 13. avgusta, unazad jedanaest  godina, daje na lokalnom groblju u ovom mestu.
 
“Svaka godina je sve teža. Moje dete jeste preživelo, ali svi mi živimo u neposrednom okruženju roditelja koji su izgubili svoju decu, svoje najmilije i na svoj način delimo njihovu bol i tugu. Najteže je kad se primaknu ovi dani… i danas čujem taj lelek. Svaku svadbu, svako veselje oplačemo, sve se proprati suzama,” za KoSSev govori Mirjana Srbljak, majka tadašnje trinaestogodišnje devojčice Dragane, koja je ranjena u napadu, koja je ostala u Goraždevcu, ali je Draganu poslala na Sever Kosova .
 
A Dragana je danas pri kraju studija psihologije u Severnoj Mitrovici.
 
“Pokušavam da se ne sećam tog dana, ali ipak to ne mogu nikako da zaboravim. Neplanirano sam sa drugaricom otišla na reku. Sve se nekako odigralo u tri minuta. I upravo kad sam ja stigla, začuli su se rafali. Zatekla sam raspaljen roštilj i mislila sam da su pucnjevi koji su se začuli, petarde. Ali nisam bila u pravu. Stajala sam na brdu, iza mene je bio pokojni Ivan, metak mi je prošao pored glavne arterije,  a još dva metka su me okrznula,” seća se Dragana.
 
“Zdravstveno se ne osećam dobro, reagujem na promene vremena. Žalosno je to što se desilo i žalosno je što su obustavili istragu, što ni dan danas nisu pronađene ubice i što su nas svi zaboravili. Na žalost, sete se ovog događaja samo na današnji dan. Ipak, hvala im što su se i danas setili,” skromno govori Dragana.
 
Ova nesreća naterala je roditelje da svoju decu iz Goraždevca šalju na Sever Kosova i u Srbiju. Bistrica i dalje protiče, Kosovo živi svoju “napadnutu budućnost”.

Comments

comments



Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.