Godinu dana u crvenoj zoni – utisci lekara koji se bore za živote najtežih pacijenata

grudno kovid korona covid
Foto: KoSSev

Od prvog slučaja zaraze koronavirusom prošlo je godinu dana. Crvene zone su formirane u bolnicama širom Srbije, a lekari i medicinsko osoblje gotovo da nisu uspevali da se odmore. Svaka karika u lancu dala je svoj doprinos. Medicinsko osoblje KBC „Dr Dragiša Mišović“ za RTS govori o najtežim trenucima iz crvene zone u poslednjih godinu dana.

Glavna medicinska sestra KBC „Dr Dragiša Mišović“ rekla je za RTS da je noć za nama bila prilično teška zbog velikog broja prijema i velikog broja zaraženih.

„Nama u principu najteže pada što nemamo mesta da smestimo ovaj broj ljudi kojima je potrebna naša pomoć. Tako da ove noći smo imali 16 prijema. Dosta je teško“, navela je Nataša Bogunović.

Istakla je da je u poslednjih godinu dana najteže bilo kada je na odeljenju intenzivne nege zabeleženo više od 16 prijema i da je tom prilikom njena smena trajala 12 sati. Navela je da je radila 38 dana na intenzivnoj nezi bez slobodnog dana.

„Takva nam je situacija. Svi u principu smo preopterećeni. Veliki broj ljudi je, nažalost, bolestan. Mi se suočavamo svakim danom sa raznoraznim problemima. Tu smo, gde smo“, kazala je Bogunovićeva.

Navela je da su teški trenuci kada se borite za pacijenta i izgubite borbu sa ovom, kako je rekla, nepredvidljivom bolešću.

„Mnogo je teško kada do juče radite sa istim kolegama koje se zaraze i ulaze u pogoršanje, u nepredvidivost ishoda. To je nama preteško, ali ono što je srećno i što nas sve raduje to je što većina njih ode kući, oporavljeni i javljaju nam se svakodnevno i zahvaljuju se“, rekla je Nataša Bogunović.

„Protekla godina je svima bila teška“ 

Anesteziolog dr Nikola Vasiljević rekao je da je protekla godina svima bila teška.

„Menjala se situacija za nas tokom ovih godinu dana. Sa jednog velikog broja jedinica intenzivnog lečenja, u početku nekoliko meseci, to je bilo pet jedinica intenzivnog lečenja koje smo paralelno morali da pratimo. Sada je to dve i još jedna koje pratimo“, istakao je Nikola Vasiljević.

Naveo je da medicinsko osoblje često izlazi iz smene frustrirano pitajući se da li su mogli više da pomognu.

Nikola Vasiljević je rekao da su teorijski znali da svaka epidemija može dugo da traje, ali da nisu očekivali da će toliko dugo trajati i da će biti ovako teško.

„Vrlo su kratki bili periodi nekog manjeg intenziteta rada, odnosno, manjeg priliva pacijenata i teških kliničkih slika. Na građane nismo ljuti. Naravno, da bi trebalo da se poštuju mere u potpunosti, ali s druge strane, razumemo ljude da im je potrebno rasterećenje. I nama samima je potrebna neka vrsta rasterećenja koju nemamo zapravo“, naveo je Vasiljević.

„U početku je bilo straha koji se ubrzo pretvorio u izazov“ 

Hirurg dr Tatjana Dejanović, koja je na početku epidemije, u martu, dobila posao, navela je da su se ona i njene kolege odmah ponudili da rade u kovid sistemu.

„Ipak, mi smo lekari, mi imamo potrebu da pomognemo pacijentima pre svega. Sa klinike za hirurgiju i nekih drugačijih pacijenata na jedno infektivno oboljenje koje je još uvek nepoznato, kako se odvija klinička slika u potpunosti“, kazala je Tatjana Dejanović.

Istakla je da u početku jeste bilo straha, ali da se taj strah ubrzo pretvorio u neku vrstu izazova i želju da pomognu pacijentima i nauče nešto novo.

„Na klinici za hirurgiju ne učimo o takvim pacijentima. Ovde smo dosta toga naučili i o nekim drugim granama medicine, a ne samo o onome čime smo zapravo inicijalno počeli da se bavimo“, kazala je Dejanovićeva.

Navela je da bi u budućnosti najviše volela da se vrati na hirurgiju, ali da sve zavisi od toga kako će se situacija sa epidemijom odvijati.

RTS

Comments

comments



Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.