GODINA ZA NAMA O'Konel: Politiku na Kosovu treba da vodi narod Kosova

Dve su velike teme u 2015. – proces evropskih integracija na Kosovu i u regionu i tekući proces normalizacije na samom Kosovu, kao i sa Srbijom, te nije neuobičajeno da oni izazovu veliku političku tenziju. Upotreba nasilja i blokiranje Skupštine je neprihvatljivo, ali većina ljudi to ne podržava. Opozicija zapravo protestuje prema Srbiji i Crnoj Gori pre nego da protestuje protiv srpske zajednice na Kosovu, na šta većina ljudi nije 'pala' da izađe i govori protiv kosovskih Srba. EU je veoma uznemirena zbog događaja oko kosovskog parlamenta, ali je neophodno da politiku na Kosovu treba da vodi narod Kosova. Politički sistem je sada dovoljno zreo da sam može da donese odluku da li će biti novih izbora, ili ne. "Dolaskom nezavisnosti", Kosovo je počelo da funkcioniše kao "država" i počelo da gradi svoju političku kulturu i mislim da se sada nalazi u ključnom trenutku da odluči kakvu vrstu političke kulture ono želi da izgradi. Postoji problem u tome što ljudi gube veru u Kosovo, jezik koji se koristi u politici je taj koji me brine, ali isto tako, podjednako vidim ljude koji odbijaju upotrebu nasilja. Mislim da se radi o porođajnim mukama "nove države" i za taj proces je potrebno vreme. "Zajednicu" je predložila srpska strana, sa čim se kosovska strana složila tokom procesa dijaloga, ona je vlasništvo dve strane i vlada je apsolutno posvećena da to primeni, iako je politički sporazum o Zajednici izuzetno škakljiv za Prištinu. Ali će isto tako biti škakljiv za Beograd i moguće za Sever, jer je svrha sporazuma da se dosadašnje srpske strukture integrišu u Kosovo, a to zahteva promene. Još uvek postoje kompromisi, ali i poteškoće kod obe strane. Primena Briselskog sporazuma je tek počela. Ono što bih posebno rekao srpskoj zajednici jeste da postoje izazovi i ne mogu da obećam da će međunarodna zajednica sve brzo da reši, zato što se to neće dogoditi. Angažovanje je to što donosi rezultate. Na Severu Kosova postoji podrška iz Beograda, ali usled nedostatka pravnog okvira, postoji neizvesnost koja stvari drži unazad. Pravna izvesnost je prvo što ljudi traže, a integracija će doneti korist ne samo u smislu institucionalnih garancija koje postoje sada, već pre svega u osećaju da će se kroz političku volju ljudima dati osećaj da su poštovani. Mislim da je to svrha Zajednice. Pet su ključnih oblasti u fokusu za narednu godinu – vladavina zakona, vladavina prava, socijalna inkluzija, nasleđe prošlosti i borba protiv korupcije. Ovo su ključne poruke ambasadora Velike Britanije – Rorija O'Konela (Ruairi O'Connell), zemlje koja snažno podržava "kosovsku nezavisnost". Sa ambasadorom o događajima u 2015. godini razgovarali smo na engleskom, iako on intenzivno uči srpski, još od pripreme za ovu diplomatsku dužnost. O'Konel od ranije tečno govori albanski.

Kako biste sumirali godinu na izmaku? Kako biste nekome ko nije upućen u situaciju na Kosovu, objasnili šta se dogodilo u kosovskom parlamentu?

Podsetiću na situaciju nakon rata, administraciju UN, stvaranje nečega ni iz čega – ukidanje autonomije devedesetih, nezavisnost, nastavak uključivanja međunarodne administracije…Hoću da kažem da nema nigde takvog primera kao što je Kosovo. Međunarodna zajednica je, svakako, nakon rata bila više uključena u kosovsku politiku nego što je to sada. Institucionalna kriza koja je šest meseci trajala 2014. godine je rezultat toga, ali je ona bila neophodna da pokaže da kosovske partije uzmu odgovornost za sopstvenu politiku, ne čekajući strance da im kažu kako da to čine. To je veoma bolan proces i očigledno je da se ova godina završila s tim da niko nije srećan zbog toga. EU je veoma uznemirena zbog događaja oko parlamenta, ali je neophodno da politiku na Kosovu treba da vodi narod Kosova. To je, dakle, ono što je odredilo događaje ove godine, ali je to proces demokratizacije, koji mi podržavamo, jer u narednoj 2016. imamo dve velike teme. Prva je proces evropskih integracija na Kosovu i u regionu, a drugo je tekući proces normalizacije na samom Kosovu, kao i sa Srbijom. Ovo su delikatni, ali važni procesi, tako da nije neuobičajeno da oni izazovu veliku političku tenziju, ali je zaista u interesu Kosova da nastavi da se kreće napred u vezi sa ovim pitanjima. Proces evropskih integracija je veoma pozitivan, sa puno podrške, jer to znači da Kosovo treba da se tretira kao bilo koja evropska zemlja, a to, takođe, znači da ono treba i da ispuni određene standarde – kao i svaka evropska zemlja.

Da li je uobičajeno to da je, uprkos tome što se radi o postkonfliktnom društvu i uprkos tome što su nove institucije i sistem u razvoju, to i društvo za koje se istovremeno navodi da je demokratsko; u tom smislu, da li je uobičajena upotreba nasilja, na primer, česta upotreba suzavca i to u samom parlamentu? Da li ste to videli negde drugde?

Potrebno je izvesno vreme za demokratiju da ’slegne’. Uvek sam bio svestan da Kosovo nije demokratsko društvo nastalo odvajanjem od drugog demokratskog društva. Nije čak bilo ni uspostavljenih institucija, tako da je nakon nasleđa konflikta, ono trebalo da se stvori ni iz čega, a to se čini vrlo, vrlo teško. To takođe znači da je vitalno važno da su norme demokratije aktivno zaštićene, jer ako nisu, to stvara krug nasilja. To je jasno i to pokazuje istorija brojnih konfliktnih situacija, a meni je najbliža ona iz Irske, jer sam ja i irski i britanski građanin – to je istorija severne i južne Irske nakon nezavisnosti, u kojoj je svaki konflikt vodio do drugog konflikta.

Jesu li ovakvim načinom protesta u Prištini zaštićene norme demokratije?

Upotreba nasilja i blokiranje Skupštine je neprihvatljivo i jasno je da je to dvoje neprihvatljivo. Ljudi koji protestuju, to čine protiv određenih pitanja, a za šta ja, u samom protestovanju, ne vidim rizik po Kosovo. Međutim, kada dođe do frustracije – kao što su organizovan kriminal i vladavina zakona, neka od pitanja u vezi sa vladom, a i mi smo frustrirani u vezi sa tim pitanjima, dakle, ona moraju da budu rešena. Međutim, ovakav način ponašanja to ne rešava i mislim da većina ljudi ne podržava upravo ne ovakav način ponašanja.

Koji je put rešavanja blokade parlamenta?

Samo kroz proces dijaloga. U jednom trenutku moraće da razgovaraju i uvideće da ne postoji podrška za nasilje. Iako ljudi podržavaju cilj, oni ne podržavaju metode, tako da će morati da odustanu od nasilja.

Šta Vas uverava da će to uvideti ako se godinu dana ponašaju na jedan način – blokirajući parlament upotrebom sile. Da li bi rešenje bili novi izbori?

Sada je veoma jasno to da je politički sistem dovoljno zreo da sam donese odluku da li će biti novih izbora, ili neće. Polako saznajemo raspoloženje javnog mnjenja kroz to kako partije reaguju. Kao što sam prethodno rekao, bio je bolan, ali neophodan proces proći prošle godine kroz proces formiranja Vlade, kako bi Kosovo samo donosilo odluke. To je deo gde nastupa proces evropskih integracija. Teško je da se ni iz čega napravi nešto. Ono što mi pratimo je osnovna posvećenost za demokratske nijanse. Jedino što smo govorili tokom poslednjih šest meseci bilo je: „Ne koristite nasilje“. To je sve. Protestujte, vodite debate. Ne tražimo da se svi slože, to nije neophodno. Ipak, ja sam optimista da će i ova situacija da se reši, ali ovo je stvarno pitanje samih partija da one to međusobno učine.

Možete li da odgovorite sa „da“ ili sa „ne“ na pitanje – tvrdite li i dalje da je čitava protekla godina bila jedan demokratski proces na političkoj sceni Kosova?

Mislim da je Kosovo sigurnije, ili samostalnije u političkom smislu. Rekao bih da se sa svakom godinom koja prolazi, Kosovo oseća samopouzdanije u političkom smislu. Rekao bih da je sa dolaskom nezavisnosti pre sedam godine, Kosovo počelo da funkcioniše kao država i počelo da gradi svoju političku kulturu i mislim da se sada nalazi u ključnom trenutku za to kakvu vrstu političke kulture ono želi da izgradi. Da li je takva vrsta ponašanja prihvatljiva, ili ne? Velike stvari su u ulogu.

Ne biste rekli da se kosovsko društvo u ovom trenutku radikalizuje?

Rekao bih da postoji problem u tome što ljudi gube veru u Kosovo, u najmanju ruku rekao bih da se građani Kosova nalaze u čudnoj poziciji. Mislim da je jezik koji se koristi u politici taj koji me brine, ali isto tako, podjednako vidim ljude koji odbijaju upotrebu nasilja, i to čini ogromna većina ljudi. Mislim da se radi o porođajnim mukama nove države i za taj proces je potrebno vreme. Sada svi na Kosovu moraju da izgrade političku kulturu za budućnost. To je ono što je važno. Politički sistem je toliko mlad da i najobičniji događaj ima ogroman uticaj. Verovatno bi neka reakcija nekog člana parlamenta u Ujedinjenom kraljevstvu imala manji uticaj, dok na Kosovu, ista takva akcija može da ima ogroman uticaj.

Kad govorite o političkoj kulturi, kako objašnjavate to da se izgovori koje opozicija koristi za proteste – uvek nekako završavaju kod Srba, počevši od slučaja 'Jablanović', početkom godine, sve do sadašnjeg izgovora – protest protiv ZSO-a? Sa druge strane, radi se o samo oko pet procenata jedne populacije, dakle, sam taj broj ukazuje već na to da preostali Srbi na Kosovu nemaju taj potencijal da budu uzrok za ovakvu situaciju na kosovskoj političkoj sceni, a treće, upravo predstavnici Srba u tom parlamentu i vladi, u ovom trenutku igraju, kako im se priznaje, vrlo konstruktivnu ulogu – oni učestvuju u radu ovih institucija. Kako to objašnjavate?

Ja mislim da opozicija zapravo protestuje prema Srbiji i na čudan način, prema Crnoj Gori, pre nego da protestuju protiv srpske zajednice na Kosovu. Da li je to stvarno razlog, ne znam, bilo bi interesantno pitati ih. Ono što ja, međutim, vidim kao pozitivno jesu dve stvari: a to je da većina ljudi nije na takav izgovor 'pala' – da se pojave na protestima i pričaju protiv Srba.

Kako to znate?

Tako što možete da vidite brojeve na ulicama, ljudi nisu izašli. Da, tužno je da uvek postoji grupa ljudi kao i svuda na Balkanu – ljudi koji koriste nacionalističku retoriku, i ona je još uvek jaka. To je nasleđe konflikta. Moramo zajedno da radimo na tome, jer neće tek tako ispariti. Ali ono što je pozitivno jeste to da ovo nije nametnuto od strane međunarodne zajednice. Zajednicu je predložila srpska strana, sa čim se kosovska strana složila tokom procesa dijaloga. Dakle, ona je vlasništvo dve strane i ono što je interesantno jeste to da je vlada apsolutno posvećena da to primeni, da primeni taj sporazum, dakle, da – postoji opozicija koja koristi nacionalističke termine. Dan albanske zastave je bio dokaz za tako nešto. Iako je opozicija posvećena, ona neće da odustane od toga. Ne znam kakva će biti odluka Ustavnog suda, ali ono što je interesantno jeste to da se velika većina ljudi nije pridružila. Ljudi nisu prepoznali retoriku sa ovih protesta.

Kako biste 'pomogli' srpskoj zajednici – na koji način ona treba da shvati poruku o događajima u, i oko kosovskog parlamenta? U jednom širem kontekstu, sada kada Srbi po prvi put igraju, kako im se priznaje – konstruktivnu ulogu, koja se ogleda pre svegao kroz njihovo učešće u parlamentu, vladi i drugim institucijama, uz proces integracije koji se odvija, za nama je čitava godina u kojoj te iste – vodeće institucije – ne funkcionišu? Parlament se blokira pod izgovorom srpskog pitanja. Šta Srbi iz ovoga mogu da zaključe? Kakvu poruku dobijaju tim? 

Ne vidim ništa drugo osim da se radi o slučajnosti. To je nešto što uvek može da se desi u zemlji koja razvija svoju kulturu. Ono što bih posebno rekao srpskoj zajednici jeste da postoje izazovi i ne mogu da obećam da će međunarodna zajednica sve brzo da reši, zato što se to neće dogoditi. Ono što mi stvarno mislimo jeste da je angažovanje to što donosi rezultate. Pogledajte sve ove projekte koje finansiramo ovde i na Severu! U jednom projektu, na primer, činimo to da ljudi odavde prodaju svoje proizvode na kosovskom tržištu, finansiramo projekte u kojima poljoprivrednici razvijaju svoje proizvode, ali i mogućnost da započnu svoje biznise, da pronađu mesta gde da ih prodaju. Reakcije su neverovatno pozitivne. Mislim da su to pozitivni događaji… Imamo Srbe iz Gračanice koji su uključeni u ragbi tim u Prištini u koji sam i ja uključen, video sam sto slučajeva interakcija i to je apsolutno u redu.

Ako već postoje dokazi ovih, kako kažete, pozitivnih trendova, šta sprečava da se taj recept – neki od tih procesa, 'uvezu' u parlament, zašto to ne vidimo u parlamentarnom životu Kosova?

Što se više politika bude razvijala, više ćemo dolaziti dotle, i dve strane će se približiti.

Dobro, postaviću pitanje na drugačiji način, ako se već interakcija odvija među običnim ljudima, šta sprečava političare da se ugledaju na njih?

Ako nađete odgovor na ovako nešto, obogatićete se. Da se vratim na pitanje, stvar je u onome što sam rekao, kako proces bude sazrevao, političari će delovati prema onome kako se ljudi osećaju.

Da li to znači da su ljudi na Kosovu zreliji nego njihovi političari?

Kažem samo da je svuda u svetu za ljude lako da žive jedni sa drugima, lako je imati normalne ljudske odnose, i lakše je održavati međuljudske odnose, nego to činiti kroz političku prizmu. Ali, moguće je da postoji biračko telo koje je za integraciju sa obe strane.

Da se vratimo na briselski proces, šta mislite ko je u pravu? Beograd – srpska strana koja kaže da je proces primene Briselskog sporazuma u zastoju, optužujuću kosovske Albance da ne žele i da ne dozvoljavaju formiranje ZSO, dok sa druge strane, Prišina – kosovska strana tvrdi da srpska strana podržava samo delove onih Briselskih sporazuma koji su njima u interesu, i da biraju koje će sporazume da primene. Ko je u pravu?

Mislim da je istorija polemike oko toga koja je strana kriva za neuspeh, vrlo duga na Balkanu, ali isto tako, to je istorija koja nas nikuda ne vodi. Uvek je teško u potpunosti primeniti stvari, naročito kada čekate na drugu stranu da primeni sporazum. Sada je trenutak u kojem obe strane treba da se koncentrišu na primenu dogovrenog i na to da građanima pokažu šta oni čine, a šta je to što ne čine. Ljudi moraju da budu informisani, i zato je to razlog što mi podržavamo BIRN u saradnji sa ACDC ovde u Mitrovici, kao i drugi, da pokažemo šta se dešava. Važno je da se benefiti iz ovih sporazuma materijalizuju za ljude, kako bi on i uvideli korist od toga. Postoje dva velika politička sporazuma – jedan o Zajednici za koji smo videli da je politički izuzetno škakljiv za Prištinu, ali isto tako vidimo da je vlada posvećena da ga sprovode. Ali će isto tako biti škakljiva za Beograd i moguće za Sever, jer je svrha sporazuma da se dosadašnje srpske strukture integrišu u Kosovo, a to zahteva promene. Tako da još uvek postoje kompromisi, ali isto tako na obe strane ima poteškoća. Ipak, ide se dalje. Tako da ja ne bih rekao koga treba više kriviti, već da obe strane treba da sprovedu dogovoreno.

Na skali od 1 do 5 kako bi ste ocenili dosadašnju primenu Briselskog sporazuma, kao i sam Briselski sporazum?

To je teško pitanje. Možda bih mogao da upotrebim sopstvenu skalu, a to je da je počelo. Neki lakši delovi su urađeni, donekle je sporazum o Civilnoj zaštiti sproveden, ali te strukture treba da budu zatvorene, oficiri za vezu su postavljeni, ali i u vezi sa tim postoje poteškoće. Pitanje Zajednice je 'nigde', obrazovanje je negde, ali se radi o vrlo malom napretku. Tako da je potrebno da se zaista vidi jedna ozbiljna primena dogovorenog.

Kada ste rekli da je tek započela primena Briselskog sporazuma, tzv. Prvog sporazuma, kada je u pitanju sporazum o energetici, šta vidite za krajnji ishod njegove primene – da li će Gazivode na kraju primene sporazuma 'pripasti Kosovu'?

Postoje četiri primenljiva sporazuma za koje su se vodili vrlo teški pregovori i da – mislim da će biti sprovedeni.

Pitaću Vas vrlo jednostavno, čije je Gazivode?

Ne mogu da vam dam jednostavan odgovor, ali je nama oduvek bilo jasno da stvari na Kosovu pripadaju Kosovu.

Da li mislite da će u nekom trenutku Sever biti integrisan u Kosovo, pre svega kroz potpunu institucionalnu integraciju i da li će se dogoditi to da Beograd neće imati nikakav uticaj na sistem i institucije koje ostanu na Severu?

Pa, mora da postoji integracija institucija, i mislim da to pomaže ljudima. Ovde na Severu Kosova postoji podrška iz Beograda, i mi vidimo da se to dešava, ali isto tako vidimo činjenicu da zbog nedostatka pravnog okvira, postoji neizvesnost koja stvari drži unazad. Ne mislim samo na nedostatak samog pristupa budžetu Kosova i institucija. Juče sam sreo gradonačelnicu Đakovice. U ovoj opštini postoji veoma velika evropska investicija od 11 miliona evra za ovu opštinu, a zašto – zato što posto jasna situacija – ova opština zna kuda ona ide. Nedostatak izvesnosti zadržava stvari i ulaganja od strane evropskih struktura ili drugih odgovarajućih investicija kojima bi se ljudima obezbedili poslovi. Pravna izvesnost je prvo što ljudi traže, tako da će integracija doneti korist, ne samo u smislu institucionalnih garancija koje postoje sada, već pre svega u osećaju da će se kroz političku volju ljudima dati osećaj da su poštovani, mislim da je to svrha Zajednice. Činjenica da se kosovska vlada složila sa tim pokazuje da, ukoliko se ove strukture budu integrisale u Kosovo, formiraće se nešto što će zaštititi ljude.

Kad pominjete ovu neizvesnot na Severu, čitav proces integracije Severa uspostavlja se, ako se sećate, pod izgovorom ili objašnjenjem, a neki bi to nazvali čak i medijskim i političkim spinom – da je Sever Kosova 'crna rupa celog regiona', 'stecište kriminala'. Dakle, čitav proces integracije uspostavlja se pod izgovorom neizvesnosti usled navodne vladavine kriminala, dok, sa druge strane, većina stanovništva na Severu nije nikada delila ovakvu percepciju kao što su to činili partneri sa međunarodne strane i kosovske zajednice. Sada kada je čitav proces integracije Severa u toku, jasno se može videti da uz, pozitivne događaje, kako Vi to pominjete, ne može se, sa druge strane, ignorisati ni jedna vrlo specifična aktuelna situacija na Severu sada, a to je da se većina ljudi nije nikada od '99. godine, do sada – osećala nesigurnije. Ljudi su prestrašeni, oni misle da se kvalitet njihovog života drastično pogoršao i smatraju da je bezbednost ugrožena i na ličnom planu, i uopšte. Potrebno je da provedete samo par dana ovde i jasno ćete to primetiti, to se posebno oseća u Mitrovici i Zvečanu. Kako to tumačite?

Jasno je da ovde postoje problemi pitanja bezbednosti – mislim na krivična dela. Mi smo svakako svesni toga. Možete videti da se cela serija takvih incidenata dešavala na Kosovu, ali značajno manje sada.

U noći između nedelje i ponedeljka pucano je po drugi put za pet meseci na srpske kuće u Goraždevcu, uz seriju drugih incidenata na imovinu Srba u različitim sredinama na jugu? Kako to komentarišete?

Svako nasilje je neprihvatljivo. Razumemo da to povećava osećaj nebezbednosti. Sa druge strane, drago nam je da su kosovske institucije osudile napad na Groaždevac, verujući da će policija počinioce privesti pravdi. 

Prethodno sam Vam pitala u vezi sa bezbednošću na Severu…..

Znam, govorim vam o integraciji u sistem. Policija i tužilaštvo funkcionišu. Izveštava se o krivičnim delima, vode se istrage koliko je moguće svuda. Svake promene su teške, to razumem, ali mislim da jedini način da se na Kosovu reši situacija jeste kroz integraciju. Jedini način da se reši neizvesnost jeste da se integriše, krene napred – što neće biti lako, ali će za rezultat imati izvesnost sa kojom se može ići napred. Naravno, ono na što moramo da se oslonimo jeste to da policija i tužilašto budu posvećeni svom radu.

A jesu li oni to?

To je dobro pitanje. Mislim da tamo postoje neki vrlo dobri ljudi, ali isto tako mislim da postoje ljudi koji ne postupaju baš dobro. A sada je izbor na ljudima na Kosovu koju vrstu kulture će ovo društvo stvoriti.

Opet Vas vraćam na to kako procenjujete pitanje bezbednosti na Severu? Jeste li svesni činjenice da se većina stanovnika ovde i sada ne oseća bezbedno? Pošto smo i mi deo zajednice, mogu da Vam potvrdim da postoji opšta percepcija da se ova zajednica nije nikada manje bezbedno osećala. Uz to, sa druge strane, policija je integrisana, a stanovnici opet ne misle da su bezbedni. Kao neko ko dolazi iz Prištine, kako biste Vi ocenili bezbednost na Severu?

Upravo zato što sedim u Prištini ne mogu da kažem ljudima ovde kakva je situacija i kako se osećaju. Sve što mogu da kažem jeste da se u procesu dijaloga i normalizacije odnosa pokušava doći do pravne izvesnosti, kako bi se stvorila sposobnost da se krene. Znam da su promene uvek teške, ali ne vidim način osim da se kroz dijalog to uredi.

Kakva bi bila Vaša poruka onim ljudima koji ove promene vide na gore, umesto da ih vide da idu na bolje?

Ono sto bih rekao su dve stvari. Vidim to i na Kosovu i u svom domu u Irskoj. Svaki početak je težak, ali kad se jednom krene – ide na bolje. Vidite investicije u Štrpcu, nešto zbog čega su ljudi brinuli pre 10 godina sada, zapravo, daje veliku korist. Video sam to i u severnoj Irskoj kada je zajednica počela da se  integriše – da u početku ima incidenata, ljudi se osećaju nebezbedno,  a kad krenu napred, ne osećaju se više nebezbedno.

I ovde, na Severu, po novim kosovskim opštinama koje se uspostavljaju se mogu videti investicije, neki radovi koji se dešavaju. Međutim, te investicije nemaju pozitivan uticaj na pitanje bezbednosti, i to možete lako proveriti samo ako uzmite statistiku krivičnih dela koja su se događala ove godine na Severu (Severna Mitrovica i Zvečan). Iz toga možete jasno videti da je nešto pogrešno, pogotovo kada se bezbednosna situacija u samim opštinama uporedi sa prošlim godinama.

Upravo je to razlog što ćemo se, u narednoj godini, fokusirati na vladavinu zakona. Jedini način da se nema posla sa ovakvim stvarima jeste da policija i tužioci budu posvećeni kako bi ovo postalo prošlost.

Da li mislite da Srbi na Kosovu uživaju potpuno jednaka prava kao i Albanci? Iako su oni formalno jednaki sa Albancima, da li je to proces koji se i istinski dešava na Kosovu? Možete li da kažete da srpska zajednica uživa ista prava kao i albanska zajednica?

Ovo je apsolutno u domenu evropskog procesa i standarda koji svi moraju da imaju, i to je nešto što moramo da očekujemo da se u potpunosti dogodi. Neću reći ljudima šta da osećaju, sta da ne osećaju, ali mogu da vidim, takođe, da ljudi koriste kosovske institucije da prijavljuju krivična dela, koriste sudove kako bi se žalili, i da zahtevaju svoja prava.

Znate li da u osam ministarstva nema nijednog zaposlenog radnika srpske nacionalnosti?

Ne želim da Vam protivrečim, Vi jeste u pravu. Kada govorimo o manjinskim pitanjima na Kosovu – to je istina, ali, isto tako, ljudi u Vladi Kosova su posvećeni da učine to boljim. A jedini način da se to reši jeste da pogledamo gde se nalazimo sada – Kosovo je dobilo SSP, a to znači da će se tretirati kao perspektivna evropska članica, ali to, takođe, znači da ono mora da dostigne standarde ponašanja jedne takve članice.

Šta će biti po Vama fokus za sledeću godinu?

Ono što stvarno mislim da će biti fokus sledeće četiri godine a verovatno i dalje – su pet oblasti. Prvo, vladavina zakona. Ta oblast je slaba i moramo da napravimo dalji pomak. Neka pitanja su tehnička kao što je poboljšanje rada sudova. Sudski sistem je širom Kosova slab i moramo da ga unapredimo. Iskreno, neka od tih pitanja su tehnička, naročito ona po pitanju pravosuđa, ali ima i nekih veoma političkih koja se tiču rešavanja zločina iz prošlosti, kao i pitanja koja su sa tim povezana. Pitanje Specijalnog suda je deo toga, ali ne i jedino. Naš rad na podršci žrtava seksualnog nasilja za vreme rata je takođe deo toga ali isto tako ne jedino. Mislim da će biti još pitanja zločina. Zamislite 16 godina od konflikta, sve te stari izlaze na videlo.

Šta je drugi prioritet?

Druga stvar je vladavina prava. Zašto to kažem? Jer je važno kao i ostalo, sve se na kraju svede na to, i tome ćemo pokloniti posebnu pažnju, a da bi se vladavina prava razvijala na odgovarajući način, važan je ekonomski razvoj. Mora nekako da postoji mogućnost da ljudi izgrade bolji život za sebe i da imaju kontrolu nad svojim životima. Postoji mnogo projekata za ekonomski razvoj, naročito na Severu Kosova, u kojima pokušavamo da ’opremimo’ ljude kako bi se takmičili na sopstvenom tržištu, ali i da ih uključimo u zajedničke regionalne procese ili na samom Kosovu i šire. Imamo mnogo preduzetnika koji to rade, tako da će sledeće godine to biti dva trenda u kojima će se mnogo raditi.

Šta je treći prioritet?

To je socijalna inkluzija. Stvari idu na gore – u zastoju smo, bilo u tome da su u procesima isključene manjinske zajednice, ili da je bilo koja druga grupa – žene, to je u zastoju. Vidimo da ljudi odlaze sa Kosova, idu u Nemačku, neko ide čak i u Siriju, što je vrlo loše i na čemu moramo da radimo. I četvrti prioritet, a za koji mislim postaje sve veća tema, je nasleđe prošlosti. Ono što vidimo jeste da i u svakom deliću nekog političkog izazova, vraća se nasleđe konflikta i rata. Radi se se žrtvama seksualnog nasilja, tu je donekle otvoren prostor, ali mislim da je posebno važno da ljudi saznaju šta se dogodilo i to na svim stranama. Iz naše perspektive su to razlozi zašto je NATO intervenisao, sa čim će se svako složiti, ali to ne znači da samo zato što su Miloševićeve oružane snage delovale do neprihvatljivog stepena, zbog čega smo, podsećam i intervenisali, da je prihvatljivo da dođe do ubistva ubijati starijih ljudi u Đakovici, a naravno, nije prihvatljivo ubistvo nijednog bića. Dakle, sada je vreme da se to desi, ali su tu i ostala pitanja nasleđa prošlosti, kao što su pitanja vlasništva, pitanje pravosuđa – najosnovnija životna pitanja, odakle moramo da krenemo da kažemo istinu i to treba uraditi sa svim stranama.

Hvala što ste govorili za KoSSev

Comments

comments



Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.