Gervala u Izraelu: Rat u Ukrajini mogao bi da se prelije na Balkan i ohrabri Srbiju da vojno deluje protiv Kosova

Foto: Printscreen

Izvor: Jerusalem Post (Tekst je izvorno preveden sa engleskog)

Ruski rat protiv Ukrajine mogao bi da ohrabri Srbiju da vojno deluje protiv njene zemlje – Kosova, navela je ministarka spoljnih poslova Donika Gervala-Švarc u izjavi za „Jerusalem Post“ u utorak na kraju njenog trodnevnog boravka u Izraelu, tokom kojeg je pozvala izraelske zvaničnike da iskoriste svoj uticaj kako bi se situacija normalizovala.

„Države poput Izraela mogu da pomognu u stabilizaciji regiona [Balkana]“, rekla je Gervala-Švarc u holu hotela Waldorf Astoria u Jerusalimu, sedeći pored zastava obe zemlje.

„Zabrinuti smo da bi Balkan mogao da postane sledeće žarište“, rekla je ona.

Gervala-Švarc je najviša kosovska zvaničnica koja je posetila Izrael otkako su dve zemlje uspostavile formalne odnose 2020. godine, kao deo većeg dogovora za koji je posredovao bivši američki predsednik Donald Tramp, a prema kojem je Priština postala jedna od nekolicine zemalja koje su otvorile ambasadu u Jerusalimu.

Ovo je prva zvanična poseta Kosova od tada i bila je posvećena isključivo sastancima sa ciljem unapređenja bilateralnih veza.

Gervala-Švarc je spremno ukazala na to da to što je ona treći kosovski zvaničnik koji je posetio Izrael u poslednje dve godine, nakon kosovskog ministra odbrane i ministra unutrašnjih poslova, znak je jakih osećanja koje Kosovo gaji prema Izraelu.

Uspostavljanjem formalnih veza, Kosovo nije samo dobilo dodatnog diplomatskog saveznika, već je učvrstilo dugogodišnje prijateljstvo sa jevrejskim narodom u Izraelu i dijaspori, objašnjava Gervala-Švarc.

„To je veoma posebno priznanje za našu zemlju“, rekla je ona.

Jevrejski narod na međunarodnom nivou (širom sveta), uključujući i njihove nevladine grupe, pomagao je kosovskim izbeglicama tokom i posle rata 1998-1999.

„Srećni smo i zahvalni zbog naših diplomatskih odnosa sa Izraelom… ali naša saradnja sa jevrejskom zajednicom širom sveta je odlična“, rekla je Gervala-Švarc.

Kosovo koje se odvojilo od Srbije deceniju nakon njihove borbe, proglasivši nezavisnost 2008. godine, na sebe gleda kao na novonastalu naciju, poput Izraela, koja zna koliku cenu može imati etnička mržnja.

„Jevrejska zajednica je veoma dobro razumela šta se dešavalo tokom 1990-ih na Kosovu“, rekla je ona, govoreći o svojoj zemlji, naseljenoj pretežno albanskim stanovništvom muslimanske veroispovesti.

Njena istorija, ističe Gervala-Švarc, ju je takođe učinila veoma osetljivom na pretnju iz Rusije i inspirisala je i nju i njenu zemlju da podrže Ukrajinu.

„Kosovo je od početka pokazalo solidarnost i divljenje za hrabru borbu Ukrajinaca u odbrani svoje zemlje“, rekla je Gervala-Švarc.

„Nemamo iluzije o tome šta (ruski predsednik Vladimir) Putin želi da postigne u Ukrajini. Možete uočiti neke sličnosti između toga kako se Rusija ponaša u Ukrajini i kako se Srbija ponaša u našem regionu“, rekla je ona.

Ovaj rat je dao poruku da su „granice i etnički problemi“ ponovo na dnevnom redu, navodi ona. „Priča o granicama i prekrajanju granica je na Balkanu oduvek bila stvar rata“, rekla je Gervala-Švarc.

Srbija ima čvrste veze, uključujući i vojne, sa Rusijom, rekla je ona.

Ovde, Evropska unija ima ulogu, navodi ona, u tome da pomaže u potiskivanju ruskog uticaja u regionu, koristeći proces koji je već u toku – prijem balkanskih zemalja u EU.

Srbija je jedna od zemalja kandidata, rekla je ona, što EU ovde pruža više uticaja.

„Nadamo se da će pored Izraela i svi drugi koji imaju dobre odnose sa Srbijom, iskoristiti te dobre odnose da prenesu poruku da je sada vreme da se odluka donese“, rekla je ona.

„Srbija ne može više da sedi na dve stolice. Do sada je bilo moguće da Srbija dobije novac od EU i da sa ovim novcem iz EU kupuje rusko oružje, ali to više nije moguće“, rekla je Gervala-Švarc.

„Vlada Srbije mora da pošalje jasnu poruku da još jedan rat na Balkanu nije opcija“, navela je ona.

Gervala-Švarc je izrazila zabrinutost da je Srbija postala ruska satelitska država na Balkanu, ali je posebno bila zabrinuta oko toga da li ima vojne pretenzije na njenu zemlju.

Jačanje veza Kosova sa EU moglo bi da pomogne u odlaganju takve akcije, rekla je ona. Pred njenom zemljom, koja želi da postane članica EU, leži teži put do pridruživanja EU jer je pet od 27 članica EU ne priznaje kao nezavisnu državu.

Tih pet zemalja su: Grčka, Španija, Rumunija, Slovačka i Kipar. Kosovo traži od svojih saveznika da pomognu da se ovim zemljama objasne važnost priznavanja državnosti kako bi se ojačala njena pozicija protiv Srbije.

Veze Beograda sa Rusijom nije jedino što zabrinjava Gervalu-Švarc, već i pojačana retorika protiv Kosova i prikrivene vojne pretnje u vezi sa spornim pitanjima, uključujući i pitanje automobilskih registarskih oznaka.

Situacija je toliko nestabilna, navodi ona, da su „srpska vojska i MiG 29 borbeni avioni nadletali iznad naše granice“ – a sve zbog „automobilskih registarskih oznaka“.

„Kada slušam ovu staru retoriku onda sam veoma zabrinuta da je to više od retorike“, rekla je ona. Iskustvo iz prošlosti u kojem je govor mržnje pomogao da se otvori put ka ratu iz kasnih 1990-tih, objasnila je ona.

„Rat u Ukrajini se ne vodi oko teritorije. Izrael i Kosovo znaju kako je to. To je rat oko negiranja postojanja ukrajinske nacije… Znamo šta politički lideri mogu da urade kada žele da negiraju postojanje nacije“.

Comments

comments



Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.