Slučaj Eskobar: Studija slučaja kako se dezinformacije kreiraju kroz zloupotrebu istinitih događaja i podataka

Izvor
KoSSev
-
Eskobar Gabijel
FOTO: KoSSev

Poslednjih nekoliko nedelja na društvenim mrežama i u pojedinim medijima, pojavile su se vesti o Gabrijelu Eskobaru, zameniku pomoćnika državnog sekretara SAD za Zapadni Balkan, koje su u najmanju ruku bile zbunjujuće za sve u Srbiji i na Kosovu. Da li je Eskobar otpušten, da li je njegova žena dobila novac od Srbije i da li je njegov navodni rođak vlasnik advokatske firme koju plaća Republika Srpska za lobiranje u Americi?

Piše: Anđela Milivojević

Malo poznati sajt Frontlajner, koga uređuje Vudi Džimšiti, koji se predstavlja kao foto novinar iz Londona, objavio je tekst o Gabrijelu Eskobaru, zameniku pomoćnika državnog sekretara SAD za Zapadni Balkan početkom maja koji je vrlo brzo postao tema regionalnih medija na zapadnom Balkanu.

Analiza podataka objavljenih na ovom sajtu i poređenje sa javno dostupnim informacijama pokazuju da su tvrdnje o Gabrijelu Eskobaru zasnovane na podacima koji su ili potpuno netačni, ili manipulativno predstavljeni i stavljeni u pogrešan kontekst kako bi izgledali kao kredibilne tvrdnje.

Mediji imaju legitimno pravo i dužnost da izveštavaju o vezama diplomata sa lokalnim vlastima i u interesu javnosti da ukazuju i razotkrivaju potencijalne sukobe interesa. Način na koji su informacije o Gabrijelu Eskobaru objavljene je dobar primer kako građani mogu da budu izloženi dezinformacijama koje na prvi pogled izgledaju kao da su kredibilne tvrdnje.

Prva tvrdnja: Eskobar je smenjen

Informacija o navodnoj smeni Gabrijela Eskobara objavljena je 5. maja na portalu Frontlajner, koji je osnovao i uređuje osoba pod imenom Vudi Džimšiti. U toj vesti piše da je Eskobar “razrešen dužnosti izaslanika za Zapadni Balkan”. Navodna potvrda za ovu smenu došla je “od izvora u američkom Kongresu”. Autor u tekstu navodi nekoliko tvrdnji koje „dovode u sumnju neutralnost američkog izaslanika u osetljivom dijalogu Kosova i Srbije„, što je navodno razlog za njegovu smenu.

Ispostavilo se da je autor teksta informaciju da Eskobar odlazi sa funkcije pogrešno ili namerno okarakterisao kao “otkaz”. Već sledećeg dana stiglo je saopštenje Stejt departmenta koji je potvrdio da Eskobar uskoro odlazi sa funkcije ali da se ne radi o smeni:

„Sve karijerne diplomate u inostranstvu rotiraju se svake jedne do četiri godine, što je redovna praksa. Kao diplomatski službenik, Eskobar je na svojoj sadašnjoj funkciji bio tri godine, a trebalo bi da pređe na svoj sledeći zadatak u narednim nedeljama. Do zakazane tranzicije, on ostaje na dužnosti zamenika pomoćnika sekretara u kancelariji za evropska i evroazijska pitanja, kao i specijalnog izaslanika za pitanja zapadnog Balkana“, navedeno je u odgovoru Stejt departmenta agenciji Tanjug iz Beograda.

Eskobar je demantovao tvrdnje sajta Frontlajner tokom brifinga za medije nekoliko dana kasnije.

“Sve u tom izveštaju je laž. I to proverljivo laž. Pre svega, ja nisam otpušten, a to su svi u Stejt Departmentu potvrdili,” rekao je Eskobar.

Na sajtu Stejt Departmenta se može videti da je Eskobar postavljen na sadašnju poziciju u septembru 2021, sa mandatom od tri godine, što znači da mu se mandat završava u septembru ove godine.

Za građanje i čitaoce ja važno da znaju šta se od novinara očekuje pre objave bilo koje vesti. Kodeks novinara Srbije kao i Kodeks novinara Kosova kažu da novinar ne sme slepo da veruje izvoru informacija i da novinar mora da vodi računa o tome da “izvori informacija često slede svoje interese ili interese društvenih grupa kojima pripadaju i prilagođavaju svoje iskaze tim interesima.”

U ovom slučaju autor teksta Vudi Džimšiti je citirao neimenovanog izvora iz američkog Kongresa, što znači da su čitaoci ostali uskraćeni za informaciju da saznaju ko je taj ko je dao informaciju kako bi mogli da procene da li veruju izboru informacija.

Novinari mogu da koriste anonimne izvore u izuzetnim situacijama kada ne postoji drugi način da se infromacija objavi. U tom slučaju novinarska praksa kaže da informacija treba da bude potvrđena od najmanje tri nezavisna, međusobno nepovezana izvora, kako bi novinar mogao da je koristi u svom izveštavanju. U slučaju sajta Frontlajner to nije slučaj, jer se celokupna tvrdnja oslanja na jednog neimenovanog izvora.

Sam Eskobar je doveo u pitanje tvrdnju da je neko iz Kongresa mogao da otkrije ovakvu informaciju sajtu Frontlajner jer, kako je rekao, Kongres nije bio zvanično obavešten o promenama na dan kada je informacija objavljena.

“Tvrdnja da su informacije došle iz kongresnih izvora je lažna jer Kongres nije obavešten ni o kakvim ličnim promenama. U stvari, izveštaj je izašao nakon što sam diplomatskim kanalima obavestio vlade u regionu da treba da počnemo da razgovaramo o tranziciji. I ovaj izveštaj je izašao ubrzo nakon što sam to saopštio Vladi Kosova,” rekao je Eskobar.

Novinarski kodeksi kažu da je “izmišljanje anonimnih izvora težak prekršaj standarda profesionalnog postupanja novinara” i da kredibilitet novinara i medija može biti ozbiljno narušen ako se pokaže da “skrivanje izvora služi za pokriće njegovog nepostojanja”.

Druga tvrdnja: Eskobarov rođak dobio pare od Republike Srpske

Frontlajner sajt u tekstu dalje tvrdi da je došao do dokumenata koji pokazuju da Eskobar ima rođaka po imenu Manuel Eskobar, koji je jedan od partnera u advokatskoj firmi McGinnis iz Amerike, koja je krajem 2019. godine potpisala ugovor na 80 hiljada dolara mesečno sa predstavnicima Republike Srpske za potrebe lobiranja. Prema pisanju Frontlajera “optužbe protiv Eskobara i veza njegove porodice sa Srbijom i potencijalno sa interesima sa Kremljem zahtevaju detaljnu istragu i transparentnost”.

Kao dokaz za ovu tvrdnju Frontlajner je objavio kopiju ugovora koji je naslovljen na tadašnjeg ministra za evropske integracije i međunardnu saradnju RS Zlatana Klokića. Prema tom ugovoru teksaška kompanija McGinnis se obavezuje da će savetovati i predstavljati Republiku Srpsku i raditi sa njenim izabranim predstavnicima u vezi sa međunarodnim pravnim i političkim pitanjima.

U tekstu Frontlajnera nema informacija o dokazima na osnovu kojih se može zaključiti da Gabrijel Eskobar ima bilo koje porodične veze sa firmom McGinnis i osobom koja ima isto prezime kao on. Prezime Eskobar u Sjedinjenim američkim državama prema nekim sajtovima ima između 40 i 50 hiljada ljudi, pa nije jasno kako je autor Frontlajnera zaključio da su ove dve osobe rođaci.

Eskobar je rekao da on nema nikakve veze sa Manuelom Eskobarom i advokatskom firmom i poručio da “ta advokatska kancelarija ima javnu veb stranicu i u nekom trenutku odgovorni novinar može doći do njih i potvrditi da nemam veze sa njima“. U saopštenju Stejt Departmenta piše da je “neodgovorno objavljivati takve neistine. Podstičemo svakog novinara da proveri činjenice pre nego što objavi uvredljive i neosnovane glasine“.

Pored toga, Frontlajner autor nije objasnio čitaocima da je informacija o tome da Republlika Srpska plaća američku firmu za lobiranje stara nekoliko godina. U maju 2019. Balkan Insight je objavio tekst o tome da je Vlada Republike Srpske angažovala advokatsku firmu McGinnis Lochridge sa sedištem u Teksasu da joj pruži pravne savete. Izvor ove informacije je bio istraživačka novinarka Kejsi Majkl sa američkog novinskog sajta „The Think Progress”. U tvitu on je objavio link ka sajtu Ministarstva pravde SAD gde može da se vidi kopija ugovora.

Tokom 2020. Radio Slobodna Evropa (RSE) je takođe izveštavala o ovoj temi nakon saznanja da je Republika Srpska obnovila ugovor sa američkom firmom. Tada je objavljena i kopija ugovora koju je Frontlajner iskoristio u svom tekstu. RSE u tekstu iz februara 2020. kaže da je dokument objavilo američko Ministarstvo pravde, a ugovor se i danas nalazi na njihovom sajtu. RSE u tekstu navodi da je sličan ugovor koji su prethodne godine potpisali Banjaluka i teksaška firma, istekao krajem 2019. godine. I taj ugovor je javno dostupan na sajtu Ministarstva pravde SAD.

Preuzimanje informacija i rada drugih medija bez citiranja smatra se kršenjem Kodeksa novinara koji kaže da su novinari i urednici u obavezi da navedu originalnog autora ako preuzimanju ili parafraziraju tuđe tekstove i nalaze tekstova.

Treća tvrdnja: Eskobarova supruga dobija novac od Ministarstva spoljnih poslova Srbije

Sajt Frontlajner je kao primer Eskobarove pristrasnosti prema Srbiji u tekstu naveo da njegova žena, Elizabet Eskobar, navodno dobija novac od Srbije. Dokaz za ovu tvrdnju je link ka sajtu Ministarstva spoljnih poslova Srbije gde je objavljena vest o izložbi koja je organizovana u Vašingtonu u decembru 2022. godine.

Kada se pročita vest, iz nje se može saznati da je Eskobar održao govor na ovoj izložbi, a da je njegova žena Elizabet sarađivala sa umetnicom iz Srbije, Marijom Milošević, kako bi izložba bila organizovana.

“Nakon čitanja pesme koju je napisala u znak sećanja na boravak u Srbiji, Elizabet Eskobar je govorila i o svom ličnom iskustvu srpske kulture i umetnosti, o čemu je imala priliku da se upozna tokom službe svog supruga u Ambasadi SAD u Beogradu,” piše na sajtu Ministarstva.

U saopštenju nema nikakvih informacija o tome da je Elizabet Eskobar dobila novac od Ministarstva spoljnih poslova Srbije za ovaj događaj. Eskobar je tokom brifinga za medije odgovorio i na ove tvrdnje i rekao da njegova žena ne prima nikakav novac od bilo koje vlade.

“Moja žena u svakoj ambasadi u kojoj smo služili, Bolivija, Portugal, Italija, pa čak i Srbija je ponosna zagovornica kontakta i veze među ljudima. Ona to radi bez ikakvog plaćanja, bez ikakvog ugovora. Ona će to nastaviti da radi”.

Frontlajner nije dao ni jedan dodatni dokaz da potkrepi tvrdnje o navodnom novcu koji Elizabet Eskobar dobija od Srbije osim linka na vesti u kojoj takođe nema ovih informacija. Autor Frontlajnera nije poslao pitanja ambasadi Srbije u Vašingtonu ili zahtev za pristup informacijama od javnog značaja Ministarstvu spoljnih poslova Srbije kako bi pokušao da dokaže ove tvrdnje. Takođe, autor nije uputio pitanja Elizabet Eskobar, kako bi joj dao priliku da objasni tvrdnje o finansiranju.

Pravo na odgovor je jedno od osnovnih novinarskih postulata prilikom izveštavanja i smatra se krucijalnim za nepristrasno i balansirano izveštavanje javnosti. Pravo na odgovor je način na koji čitaoci mogu da čuju sve strane koje se pominju u tekstu. S obzirom da sajt Frontlajnir nije dao priliku da druga strana, u ovom slučaju Elizabet Eskobar, odgovori na optužbe, javnost je ostala uskraćena da sazna sve okolnosti o spornoj izložbi jer je jedino što joj ponuđeno u tekstu tvrdnja autora bez dokaza.

Ko stoji iza portala Frontlajner?

Sajt Frontlajner je registovan u february 2022. godine, a zvanično lansiran u martu 2023. Iza sajta stoji firma VX MEDIA, čiji je osnivač Vudi Džimšiti, koji se predstavlja kao fotograf čiji rad je objavljen u The Guardian and The New York Times. Na sajtu piše da je Džimšiti posle devet uspešnih meseci od pokretanja Frontlajner Magazina u martu 2023, odlučio da se rastane sa njim i pokrenuo novu publikaciju „Hronike baruta“.

Stejt Department demantuje Frontlajner – Proverljiva laž, Eskobar nije smenjen, u narednim nedeljama prelazi na novu funkciju


Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.