Francuski ambasador u Prištini, Olivije Gero (Olivier Guerot), od predsednika Srbije i kosovskog premijera očekuje da 18. marta u Ohridu pokažu fleksibilnost i postignu dogovor o aneksu koji definiše proces implementacije evropskog predloga. Ukoliko do toga ne dođe – put ka evropskim integracijama postao bi mnogo teži za obe strane. Posebnu fleksibilnost očekuje od Kurtija, konkretno, za formiranje ZSO.
Predlog Evropske unije koji je na početku bio poznatiji kao francusko-nemački predlog je zajednički napor, te niko posebno ne poseduje autorska prava, kaže ambasador, navodeći da bi usled njegove primene obični građani imali konkretne koristi u mnogim oblastima, uključujući i one sa Severa Kosova koji „najviše pate usled sadašnje blokirane situacije“.
Kaže i da razume potrebu za obezbeđivanjem sigurnosti na Severu Kosova, nakon što su pripadnici Kosovske policije napustili ovu instituciju, ali i poručuje i da Kosovska policija neće napredovati, ako ne može da se osloni na poverenje stanovništva. Govoreći o eksproprijaciji zemlje na Severu Kosova, dodaje da kosovske institucije moraju da poštuju zakon. „Moja poruka svima je da prvo pokažu uzdržanost i izbegnu bilo kakve incidente na terenu koji bi mogli da pogoršaju situaciju na Severu Kosova“, poručio je Gero u intervjuu za KoSSev.
Intervju sa ambasadorom Francuske u Prištini vođen je u pisanom formatu.
Kako je došlo do toga da se Francuska angažuje i zajedno sa Nemačkom predstavi francusko-nemački predlog, koji je potom preimenovan u predlog Evropske unije?
Francuska i Nemačka rade zajedno što je više moguće, na velikom broju pitanja, ako ne i na svim. Ovo je naš način da održimo naše prijateljstvo živim i aktivnim, 60 godina nakon našeg istorijskog pomirenja 1963. Naše dve zemlje su bile izvor mnogih predloga koji su dobili podršku unutar ili van EU. Od početka je to bio predlog EU. S obzirom na široku podršku svih članica EU, na nivou šefova država ili vlada, jasno je da je to evropski predlog, sa snažnom i visokom posvećenošću Francuske i Nemačke, kojima se sada pridružuje i Italija.
Kada se u kabinetima francuskog predsednika i nemačkog kancelara rodila ideja o izradi ovog predloga? Kada je to odlučeno, ko ga je izradio, koliko dugo se na njemu radilo, šta je bio povod?
To je bio zajednički napor od samog početka. Niko posebno ne poseduje autorska prava. Razlog našeg angažmana je snažna volja francuskog predsednika da olakša postizanje sporazuma između Kosova i Srbije, kao što je već učinio između Severne Makedonije i Bugarske, i da svojom akcijom doprinese smanjenju tenzija na Balkanu, što je od najveće važnosti. u kontekstu neopravdanog ruskog agresorskog rata protiv Ukrajine.
Šta očekujete od predstojećeg susreta predsednika Srbije i kosovskog premijera 18. marta u Ohridu?
Očekujemo od kosovskog premijera i predsednika Srbije da pokažu fleksibilnost i da postignu dogovor o aneksu koji definiše proces implementacije evropskog predloga. Očekujemo posebno fleksibilnost i posvećenost premijera Kurtija u formiranju Asocijacije, kako je ranije dogovoreno u Briselu.
Kosovo i njegovo stanovništvo, kojoj god zajednici pripadali, imali bi konkretne koristi od sporazuma u mnogim oblastima, gde bi došlo do konkretnog napretka: smanjenje tenzija, povećanje bezbednosti, poboljšanje privlačnosti celog Kosova za investitore. Uzajamno priznavanje svih dokumenata i nacionalnih simbola samo je primer kako sporazum može poboljšati svačiji svakodnevni život.
Šta će se dogoditi nakon, odnosno, ukoliko se dvojica lidera dogovore oko dokumenta o primeni evropskog predloga?
Nadgledaće se implementacija. Od sporazuma će zaista imati koristi oni koji najviše pate usled sadašnje blokirane situacije, odnosno stanovnici severnih opština. Očekujemo da će sporazum dovesti do bolje atmosfere i manje tenzija. Opet, stanovnici Severa najviše pate zbog sadašnje situacije, sa institucionalnim vakuumom, koji može dovesti do nesigurnosti.
Evropska unija poziva dve strane da postignu sporazum. S druge strane, kosovski premijer i predsednik Srbije, iako su se složili da nema potrebe da se više razgovara o sadržaju Osnovnog sporazuma, po povratku iz Brisela, komentarisali su ga za svoju unutrašnju politiku, različito od tonova iz Brisela i Vašingtona. Dok Priština kaže ‘Zajednica ne prolazi’, odnosno biće samo NVO, Vučić kaže da ne pristaje na Kosovo u UN. Hoće li se dvojica lidera predomisliti do 18. marta, odnosno da li je moguće pronaći zajednički jezik? Kako vidite ove poruke dvojice lidera?
Naša poruka dvojici lidera je da pokažu fleksibilnost. Takođe apelujemo na sve strane da podrže napore međunarodne zajednice i da ne ometaju zaključivanje sporazuma.
Ukoliko dve strane ne postignu dogovor 18. marta, što pojedini analitičari najavljuju kao mogućnost, da li očekujete povratak tenzija na terenu, novu eskalaciju situacije na Severu? Da li je moguće da izbori na Severu budu ponovo odloženi?
To su teške teme i to su ujedno i razlozi zašto snažno podržavamo posredovanje EU, kako bismo napredovali i izbegli ponavljanje tenzija. Put ka evropskim integracijama postao bi mnogo teži za obe zemlje.
Nedavno ste stigli na Kosovo, kakvi su vaši utisci o srpskoj zajednici?
Moja misija na Kosovu je da imam kontakte sa svima, tako da sam imao kontakte i sa pravoslavnom crkvom, političkim partijama i nevladinim organizacijama. Moji utisci na osnovu ovih kontakata su pozitivni i osećam da među Srbima postoji volja da budu u kontaktu sa Francuskom. Intenziviraćemo naše kontakte. Ali osećam nedostatak kontakta sa albanskom zajednicom i institucijama Kosova, što je štetno i za srpsku zajednicu.
S jedne strane, Priština ističe postojanje kriminala na Severu, a Srbi, sa druge strane, navode da se osećaju nesigurno i ukazuju na ono što oni nazivaju militarizacijom Severa, to uključuje i eksproprijaciju zemlje bez poštovanja procedura, i izgradnju policijskih baza. Kako vi ocenjujete situaciju na Severu?
Razumem potrebu za bezbednošću i sigurnošću stanovništva na Severu, posebno nakon kolektivnog podnošenja ostavki srpskih službenika Kosovske policije. Integrisane bezbednosne strukture, kako je dogovoreno u prethodnim sporazumima u Briselu, nude najbolji, zapravo jedini način da se popuni trenutni vakuum i da se situacija vrati u normalu.
Borba protiv organizovanog kriminala je u interesu svih, osim kriminalaca. Kosovska policija neće napredovati ako ne može da se osloni na poverenje stanovništva. Oni moraju da se ponašaju u skladu sa tim. Uopšteno govoreći, institucije Kosova moraju poštovati vladavinu prava i zakonske procedure, i obezbediti delotvornu pravnu pomoć ukoliko građani dovedu u pitanje njihove aktivnosti, kao što je sada slučaj sa nekim postupcima eksproprijacije. Pomno pratimo ovaj slučaj, uz podršku kancelarije EU i EULEX-a.
Šta biste poručili srpskoj zajednici i vlasti u Prištini?
Moja poruka svima je da prvo pokažu uzdržanost i izbegnu bilo kakve incidente na terenu koji bi mogli da pogoršaju situaciju na Severu Kosova. Zatim da se angažuju, rade zajedno i razgovaraju jedni sa drugima. Tako ćete pronaći najbolji ishod i rešenje koje bi trebalo da bude dugotrajno i obostrano korisno.
Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.
