Izvor: Foreign Policy, piše: Amy Mackinnon (Tekst je izvorno preveden sa engleskog)
Predsednik Srbije učvršćuje kontrolu dok se Beograd približava autokratiji.
Ovo je bila dobra nedelja za predsednika Srbije, Aleksandra Vučića.
Njegova stranka je prošlog vikenda ostvarila uverljivu pobedu na izborima koje su bojkotovale opozicione stranke u znak protesta protiv njegovih diktatorskih taktika. Ove subote trebalo je da poseti Belu kuću povodom mirovnih pregovora sa kosovskim predsednikom, Hašimom Tačijem, ali samit je otkazan pre nego što je i počeo, nakon što je međunarodni sud u sredu objavio da je Tači optužen za ratne zločine. Kosovski premijer, Avdulah Hoti, trebalo je da preuzme njegovo mesto, ali najavio je u četvrtak da i on otkazuje svoje putovanje.
Posmatrači sa obe strane Atlantika verovatno osećaju olakšanje zbog prekida razgovora pod vođstvom SAD, za koje su se mnogi plašili da mogu doneti više štete nego koristi. Američki predsednik, Donald Tramp, želeo je da ojača svoj imidž nekoga ko sklapa dogovore tako što bi bez obzira na cenu sklopio hitan sporazum između zemalja koje su u zavadi, zauzimajući grub pristup prema američkom savezniku – Kosovou, dok je od Srbije malo toga tražio.
Trampov izaslanik za mirovne pregovore, Ričard Grenel je prvobitno samit planiran za subotu nazvao „istorijskim“, da bi kasnije umanjio njegov značaj, rekavši da će se lideri fokusirati na ekonomska pitanja kako bi stvorili radna mesta i „uveli kapitalizam“ kako bi poboljšali odnos dve zemlje, dok bi po Srbiju problematični politički razgovori u vezi sa proglašenjem nezavisnosti Kosova bili prepušteni Evropskoj uniji.
Sa obzirom na to da su razgovori pod vođstvom SAD do daljnjeg u zastoju, Vučić sada može još neko vreme da odlaže donošenje odluke, rekao je Dimitar Bečev (Dimitar Bechev), naučni saradnik na Univerzitetu Severna Karolina na Čapel Hilu.
„Vučić nikada nije bio zainteresovan za rešenje. Bio je zainteresovan da razgovara o tome, jer to je to ono što on u osnovi nudi“, rekao je Florijan Biber (Florian Bieber), profesor istorije i politike jugoistočne Evrope na Univerzitetu u Gracu u Austriji.
Sjedinjene Države odigrale su u martu presudnu ulogu u kolapsu kosovske vlade, pošto je Grenela sve više frustrirao tadašnji tvrdoglavi premijer, Aljbin Kurti, koji se odupirao američkom pritisku.
Kosovo se često predstavljalo kao najproameričkija država na svetu nakon što se bombardovanjem NATO-a 1999. godine, a sa ciljem da zaustavi etničko čišćenje – omogućilo Kosovu da se od Srbije odvoji i da 2008. godine proglasi nezavisnost. Srbija je odbila da prizna suverenitet svoje bivše pokrajine.
U Kosovskoj politici verovatno će zavladati haos zbog optužbi podnetih protiv predsednika, koji je bio jedan od glavnih komandanata Oslobodilačke vojske Kosova. Iako stub kosovske politike od proglašenja nezavisnosti, Tačijeva budućnost predsednika dovedena je u pitanje zbog novih optužbi koje je podneo Specijalni sud sa sedištem u Hagu, Holandiji, koji je njega i još devet drugih osoba optužio da su odgovorni za ubistvo skoro 100 kosovskih Albanaca, Srba i Roma. Premda sudija za prethodni postupak još uvek nije potvrdio optužbe, sud je preduzeo neobičan korak – da u sredu objavi optužnice , a zbog Tačijevih pokušaja da „ometa i podriva“ rad Specijalnog tužilaštva Kosova.
Tači je ključni Hotijev pobornik, koji je na funkciji premijera samo tri nedelje, a odlazak predsednika mogao bi da dovede do novih izbora. „Sumnjam da će Hotijeva vlada dugo preživeti u takvim okolnostima“, rekao je Biber.
Postojalo je vreme kada je ulazak u autoritarizam imao skupu cenu, ali u sve većem multipolarnom i transakcijskom svetu, Vučić je uspeo da bez napora okrene velike sile jednu protiv druge, istovremeno učvršćujući svoju vlast u Srbiji. „Pre dvadeset godina nije postojala alternativa EU. U regionu se niko nije borio za uticaj ili autoritet, pa su svi morali da se usmere ka EU. A to više nije slučaj, barem ne ekonomski“, rekao je Erik Gordi (Eric Gordy), profesor političke sociologije i sociologije kulture na Univerzitetskom koledžu u Londonu.
Dok Srbija teži da se pridruži Evropskoj uniji, pod Vučićevom vladavinom rastu napadi na lokalne medije i opoziciju, što je nateralo Fridom Haus da 2019. promeni svoju ocenu zemlje sa ’slobodne’ na ’delimično slobodnu’. Sposobnost EU da ovo proveri ometa sve veća autoritarnost unutar njenih država članica. Mađarski premijer, Viktor Orban, bio je jedan od prvih međunarodnih lidera koji je čestitao Vučiću nakon što su njegova partija i njeni manji koalicioni partneri u nedelju osvojili vrtoglavih 230 od 250 mesta u srpskom parlamentu. „Evropska unija i Sjedinjene Države nisu učinile dovoljno da nateraju Vladu Srbije da snosi odgovornost i političke posledice zbog njenog nepoštovanja demokratskih pravila“, rekla je Majda Ruge, viši saradnik Evropskog saveta za spoljne odnose.
„Zapad je svakako oprezniji kada je u pitanju kritikovanje (prim.prev. Vučića), jer u nekim evropskim prestonicama postoji percepcija da ako ste previše strogi prema Srbiji, ona se može okrenuti nekom drugom“, rekao je Bečev, autor knjige „Suparnička moć: Rusija na jugoistoku Evrope“.
Od kandidata za članstvo u EU očekuje se da usklade svoju spoljnu politiku sa politikom bloka, ali Srbija umesto toga uporno ide u suprotnom smeru. Analiza koju je sproveo Centar za međunarodnu i bezbednosnu politiku, analitički centar sa sedištem u Beogradu u Srbiji, otkrila je da se spoljna politika Srbije u 2019. godini poklapala sa 57 odsto spoljnopolitičkih deklaracija EU, što predstavlja pad u odnosu na poklapanja od 99 odsto zabeleženih u 2012. godini.
„EU bi trebalo da bude jasna povodom toga da Srbija mora da odabere svoj smer“, rekla je Moli Montgomeri (Molly Montgomery), bivša specijalna savetnica za Evropu i Evroaziju američkog potpredsednika Majka Pensa (Mike Pence). „Mislim da bi EU trebalo manje da se fokusira na zemlje koje joj se udvaraju poput Srbije, a koje pokušavaju da okrenu sile jednu protiv druge, a više na druge zemlje koje su potpuno posvećene članstvu u EU“.
Vučić je javno govorio o želji da nastavi da balansira između Rusije i Kine sa jedne strane i Zapada sa druge strane. Iako je Evropska unija daleko najznačajniji poslovni partner Srbije, sa kojom obavlja više od dve trećine trgovine u zemlji, lideri EU nisu uspeli da to pretoče u politički uticaj. Na pitanje u anketi javnog mnjenja povodom toga ko je najvažniji trgovinski partner Beograda, skoro tri četvrtine Srba odgovorilo je da su to Kina i Rusija. „Ovo mi jasno ukazuje na postojanje nerazumevanja, koje namerno podstiču lideri poput Vučića“, rekao je Biber sa Univerziteta u Gracu.
Veze Rusije sa Beogradom su dalekosežne i duboke, a Moskva se pokazala neprocenjivim saveznikom u međunarodnim institucijama kada je u pitanju blokiranje pokušaja Kosova da stekne priznanje. Vučić se ove nedelje sastao sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom u Moskvi, nakon što je prisustvovao paradi povodom pobede u Drugom svetskom ratu, koja je prethodno odložena zbog pandemije.
Uticaj Pekinga u regionu je nov, ali se značajno proširio tokom poslednje decenije, budući da Kina daje zajmove i investira u Srbiju u višemilionskom iznosu. U martu, kada je koronavirus pandemija uzimala maha u Evropi, Kina je poslala medicinsku pomoć Srbiji. Na konferenciji za štampu, Vučić je rekao, „Evropska solidarnost ne postoji. To je bila bajka na papiru“. On je potom poslao pismo zahvalnosti kineskom predsedniku Si Đinpingu (Xi Jinping), u kojem se obratio kineskom vođi „ne samo kao dragom prijatelju, već i kao bratu“.
„Kina se smatra velikom kasicom prasicom. Naravno, ova percepcija je pogrešna jer se novac reciklira u kineskim kompanijama, a lokalni izvođači neće dobiti mnogo od toga“, rekao je Bečev. Iako se očekuje da kineske investicije u Srbiju dostignu 10 milijardi dolara, od ukupno 2,2 milijarde dolara koje su do sada ušle u Srbiju, skoro dve trećine su činili zajmovi.
Iako se Vučićevo balansiranje za sada njemu isplatilo, stručnjaci upozoravaju na to da je moguće da će on sam sebe saterati u ćošak. EU je obično posredovala u dijalogu između Srbije i Kosova, ali Sjedinjene Države su pod Trampovim vođstvom pokušale da uspostave paralelni proces. Budući da je proces predvođen SAD-om sada verovatno privremeno obustavljen, Evropa će možda još jednom preuzeti vodeću ulogu, a manje je verovatno da će Brisel izlaziti u susret Vučiću onoliko koliko je to radio Vašington.
Sa velikom većinom u parlamentu koji je sada pod njegovom kontrolom, Vučić će se možda suočiti sa pojačanim pritiskom Evropske unije da načini ustupke u cilju postizanja sporazuma sa Kosovom. Srpski lideri su decenijama koristili strah od svojih političkih protivnika kao razlog za razvlačenje mirovnih pregovora. „On više nema izgovor da sprovede u delo ono što on neće želeti da uradi. Odgovornost za bilo kakav neuspeh počivaće na njemu“, rekao je Gordi sa Univerzitetskog koledža u Londonu.
Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.