„Posle sastanka na severu Kosova sa srpskom manjinom jasno je da moramo da integrišemo prosvetni sistem, zdravstveni sistem, policiju i tako dalje i za to je potreban institucionalni okvir. Bilo kakva vrsta asocijacije ili zajednice biće neophodna“, kazala je u Danu uživo Viola fon Kramon.
„Ja sam inače pričala sa nekim predstavnicima srpske manjine na severu Mitrovice, mislim da je tačno, tenzija raste i moramo sve to da uzmemo ozbiljno i moramo da se još više potrudimo mi iz Evropske unije ali i vlada Kosova. Moraju da se više potrude da dosegnu do tih ljudi, ne samo do Srpske liste, već do svih da bi se ti ljudi osećali integrisanim“, kazala je izvestiteljka Evropskog parlamenta za Kosovo Viola fon Kramon za N1.
Na pitanja o najavama, sa jedne strane, uključujući i od nje same, da pregovori vode ultimativno do priznanja Kosova, dok sa druge, srpski državni vrh naglašava da neće priznati nezavisnost Kosova, Kramon nije odgovorila konkretno, spomenuvši ipak, da joj je „teško da zamisli premijera Kosova ukoliko bismo ušli u pregovore u kojima bi na kraju državni status Kosova bio doveden u pitanje“.
„Ali nije na meni da odlučujem o tome ovde u studiju. Na obe je strane da o tome odluče, na tu temu. Ja bih to ostavila kao otvoreno pitanje, ali pretpostavljam da svi koji realistično gledaju na ove pregovore, mogu da očekuju da je ishod neka vrsta priznanja, ili prihvatanja statusa kvo – ili-ili“.
Na pitanje o Zajednici srpskih opština, ona tvrdi da „ne bi davala savete“ rukovodstvu u Beogradu i Prištini, jer se radi o „osetljivom“ pitanju, dodajući da je kosovska vlada ratifikovala u Ahtisarijevom planu da se obavezuju na „neku vrstu udruženja ili asocijacije za opštine“.
„Ne bih rekla da je to fiksno rešenje, ali to je nešto u vezi sa čim oba lidera moraju da se dogovore, ali to stoji u Ahtisarijevom planu i to je uslov za pregovore“, dodala je Fon Kramon.
Ne može da potvrdi pritužbe na pojačavanje nacionalističke retorike u Prištini jer „ne razume albanski“
Na pitanje o njenim utiscima o životu Srba na Severu nakon njene nedavne posete, ova izvestiteljka kaže:
„Srbi na severu Kosova žive u uslovima koji su relativno dostojanstveni, nema tu ničeg naopako, ali ono što oni percipiraju kao neki ton koji se menja, možda neka nacionalistička retorika prema njima – ja to ne mogu da potvrdim jer ne razumem albanski jezik… Ali svejedno, mislim da je važno za vladu, za Severnu Mitrovicu da ne dopuste da se pojača ili produbi taj etnički jaz, ili poveća ta tenzija, bilo kakve teškoće da eskaliraju. Ja se još uvek nadam, da sve manjine, ne radi se samo o Srbima, jer ima drugih manjina, da se svim manjinama na Kosovu garantuju neka prava, i da imaju mesta u parlamentu Kosova… Svi oni imaju svoja prava ali na duži rok moraju da budu integrisani u sistem kosovskih Albanaca“.
„Na duži rok – to sve mora da bude integrisano“
O tome da li će se Srbima na Kosovu i garantovati prava, ova evropska poslanica kaže da su ona „već zagarantovana“, ali da su „zamerke“ Srba da „neka dokumenta nisu prevedena“, „neki govori političara nisu prevedeni na srpski jezik“.
„Moramo to uzeti u obzir. Ima tu nekih različitih stvari, ali svejedno, oni imaju ista prava, imaju svoje škole, ustanove, ali, kao što sam već rekla, na duži rok – to sve mora da bude integrisano u sistem kosovskih albanaca“, naglasila je.
Izbori će uticati na dijalog, ali Fon Kramon očekuje napredak nakon njih
Viola fon Kramon ocenila je u Danu uživo na N1 da će predstojeći izbori u Beogradu i Prištini uticati na Briselski dijalog, kao i da će oba lidera, Aleksandar Vučić i Aljbin Kurti, do završetka izbora biti veoma oprezni u potezima prema biračima kada su u pitanju pregovori, ali se nada da će nakon izbora doći do napretka u dijalogu.
Iz N1 podsećaju, da se nastavak dijaloga Beograda i Prištine očekuje u septembru u Briselu.
„To je jako dug proces i vidimo da u obe zemlje imamo izbore. U tom periodu jako je teško za domaću publiku da pristane na neke dublje reforme ili veće promene. U tom pogledu vidim da postoji napredak. Oba lidera se sastaju, i ja bi to nazvala uspehom. Moramo da vidimo da li napredujemo, i mi u EU bismo želeli da to bude brže“, navela je ona.
Procenjuje da će i Vučić i Kurti biti veoma oprezni zbog predstojećih izbora, kao i da će posle izbora doći do „lakšeg perioda za ovaj dijalog“.
„Očekujem od Vučića i Kurtija da pokažu liderstvo, jer oba lidera imaju znatnu podršku u parlamentu i kod birača… Cilj pregovora nije da se postavljaju preduslovi i da se kaže šta se od nekog želi i očekuje, već da se pogledaju pojedinačni koraci i rezultati. Ja se nadam da su obojica lidera posvećeni evrointegracijama, i da znaju da to nije lako, ali je moguće i to vodi do uspeha… Pretpostavljam da svi koji realistično gledaju na ove pregovore mogu očekivati da je ishod neka vrsta priznanja ili neka vrsta prihvatanja statusa kvo“, navela je Viola fon Kramon.
Kurti „nova, ambizioza figura, hoće da raskrsti sa starim navikama“, Vučić …
Za Kurtija je rekla da je nova osoba na funkciji premijera, da ima ambiciozne domaće planove, kao i da želi da raščisti sa starim navikama i starim obrascima korupcije.
Komentarišući Vučića, kaže da u Srbiji ne vidimo reforme na domaćem planu, kao i da je potrebno da dođe do reformi i do napretka u sektoru pravosuđa i tužilaštva.
„Vlada sve to zna, ali moramo da proširimo perspektivu kada je reč o pluralizmu, medijskim slobodama opozicije… Umesto toga, sužava se prostor za aktiviste, za opoziciju, za nevladine orvganizacije i nezavisne medije. I to je bitno kada je reč o evrointegracijama Srbije.
Fon Kramon je istakla da je Evropska unija donirala veliku sumu novca obnovu mnogih institucija u Srbiji, ali da Vlada Srbije ne govori javno o tome, kao i da joj nije jasno zbog čega je to tako.
„Puno toga investiramo u Srbiji, jer smatramo da je Srbija važan faktor za integraciju regiona. Srbija ima najjaču ekonomiju u regionu, tako da je naš interes da se ta transformiše zajedno sa srpskim vlastima“, istakla je ona.
Pomenula je i požar na deponiji u Vinči i navela da je bilo „zanemarivanja ekoloških problema u zemlji“, kao i da je „sve to bilo na uštrb zdravlja građana“.
Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.
