„Ne znamo odakle je došla ideja o promeni granica, ni ko je podržava. A ja ne želim da budem deo pregovora koji će voditi rascepkavanju zemlje,“ rekao je u intervjuu za Dojče Vele američki savetnik kosovske vlade, koji je nedavno podneo ostavku, Dejvid L. Filips.
Kosovska vlada nameravala je da američkog stručnjaka za međunarodno pravo Dejvida L. Filipsa angažuje kao savetnika u pregovorima sa Srbijom. On je na to u početku pristao, jer je, kaže, verovao da pregovori mogu da dovedu do rešenja kroz jačanje vladavine prava i povećavanje pritiska međunarodne zajednice na Srbiju da prizna Kosovo kao nezavisnu i suverenu državu u okviru postojećih granica.
Filips je sada, međutim, promenio mišljenje. Kako kaže, shvatio je da neke struje u kosovskim institucijama žele da proguraju drugačiji put i da se zalažu za opciju promene granica. Američki politikolog pak, kako sam kaže, ne želi da učestvuje u planovima za promenu granica, jer smatra da bi to bila „istorijska prevara kosovskog naroda“ koja „minira demokratska načela multikulturalnosti i političkog pluralizma za koji su mnogi na Zapadnom Balkanu dali svoj život“. Prema njegovom mišljenju, ta opcija je „potencijalno opasna, destabilizirajuća i može da dovede do novog nasilja i novih komadanja teritorija“.
Nije jasno ko je na Kosovu nadležan za dijalog – koliko sam shvatio, to je Tači
Filipsu nije jasno ko je na kraju nadležan za dijalog sa Srbijom. Pored toga postavlja i pitanje američke Vlade u dijalogu. Kako ističe, ne zna se kakav je zvaničan stav Trampove administracije o pojedinim temama kao što je promena granica, dok su izjave Džona Boltona i ostalih američkih predstavnika nejasne.
„Nije jasno ko je na Kosovu nadležan za dijalog sa Srbijom. Da li je to predsednik Hašim Tači? Da li postoji jedan zajednički tim u koji je uključena i Vlada? Koja je uloga opozicije? Iako sam ja izbliza pratio taj dijalog, ni ja sam ne znam ko je na kraju nadležan. Koliko sam ja shvatio, to je Tači.“
Nije upoznat da li su odluke o pitanju razgraničenja donete.
„Ako su donete, onda meni to nije jasno. A ako meni nije jasno, verovatno nije ni drugima. Definitivno je da će podrška civilnog društva pri donošenju tih odluka biti potrebna. Zato je važno da sve bude transparentno i da bude jasno ko ima kakvu ulogu i koje nadležnosti.“
Ne možemo da tvrdimo da Mogerinijeva radi na planovima o podeli
Vest da se visoka predstavnica EU za spoljnu politiku Federika Mogerini zalaže za podelu Kosova, označava kao neproverenu.
„Niko nije prisustvovao sastancima osim Vučića, Tačija i Mogerinijeve. Zato ne znamo šta su stvarno tamo rekli i o čemu su raspravljali. Ne možemo da tvrdimo da Mogerinijeva radi na planovima o podeli, jer ona to nije nikada izjavila.“
Svi članovi Kvinte trebalo bi da se izjasne o pitanju razgraničenja
„Čini se da je Francuska otvorenija za opciju promene granica nego ostale članice tzv. Kvinte(Velika Britanija, Nemačka, Francuska, Italija i SAD). Ali ni to ne znamo. Emanuel Makron bi o tome trebalo da se izjasni. Svi članovi Kvinte bi trebalo da se izjasne o tome kakva su im očekivanja i stavovi,“ navodi Filips.
Možda dogovora o razgraničenju stvarno nema, možda ljudi samo glasno razmišljaju
Tri meseca nakon prvog javnog pominjanja opcije razgraničenja i dalje nema jasnih stavova. Filips smatra da ne treba isključiti i mogućnost da nikakve odluke nisu donesene.
„Raspravlja se o tome, to je maglovit pojam, a ne neka posebna politika ili konkretni dogovor. Ja sam tražio dokument u kojem se navode detalji i rekli su mi da takav dokument ne postoji. Možda ga stvarno nema, možda ga nikada nije ni bilo. Možda ljudi samo glasno razmišljaju.“
Ne želim da budem deo pregovora koji će voditi rascepkavanju zemlje
Filips je Vladi u Prištini ponudio svoju ostavku, ali još uvek nije dobio odgovor. Kao razlog navodi to da ne želi da bude deo pregovora koji će voditi rascepkavanju zemlje.
„Ne verujem da postoji efikasna strategija. Ne verujem da će ovakvo rascepkavanje pomoći Kosovu da ostvari svoje ciljeve – da bude priznato od Srbije i pet članica EU koje ga nisu priznale, i da će Rusija i Kina skinuti svoj veto u Savetu bezbednosti. Ja mislim da promena granica ne bi imala za rezultat normalizaciju.“
Problem Kosova je Srbija
U članku koji je nedavno objavio, Filips tvrdi da problem Kosova nisu ljudska prava, već njegov status.
„Problem Kosova je Srbija. Srbija odbija da prihvati gubitak Kosova i činjenicu da je Kosovo nezavisno i suvereno. Kosovo se nikada više neće vratiti pod kontrolu Srbije. Srbija sve blokira. Ona blokira kosovske napore za globalnim priznanjem. A dokle god Srbija bude nastaviljala to da opstruira, ostaće van Evropske unije. Jer se u Poglavlju 35 traži normalizacija odnosa između Srbije i Kosova kao uslov za ulazak Srbije u EU.“
Šta zapravo traži Srbija
“Područja severno od Ibra, kompenzaciju za svoja ulaganja i nekretnine na Kosovu, zaštitu manjina i pravoslavne kulture“ je ono što Srbija traži, ističe Filips. Međutim, kako sam kaže, nije video nikakav pisani predlog Srbije, a pored toga ne vidi nikakvu korist za Kosovo za 20 odsto teritorije koje se odriče.
„A šta će Kosovo dobiti za 20 odsto teritorije koje se odriče? To što će ga Srbija priznati? Da li će to da pokrene one članice EU koje još nisu priznale Kosovo? Šta će onda biti sa Španijom? A ni Moskva sigurno neće slušati naredbe iz Beograda. Šta će se onda dogoditi u Savetu bezbednosti? Ništa od toga ne znamo,“ rekao je Filips.
Pregovori se ne mogu zasnivati na “pustim željama“, već moraju da budu utemeljeni u stvarnosti. Nepohodno je međunarodno posredovanje, a „njihovo sprovođenje mora biti kontrolisano i, ako treba, sankcionisano“, ističe Filips i dodaje da nema utisak da dijalog između Srbije i Kosova poštuje ta pravila.
Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.
