Dana 17. i 18. marta 2004. godine, tokom etničkog nasilja širom Kosova, albanski demonstranti napadali su Srbe, Rome i Aškalije, njihovu imovinu i pravoslavne verske objekte. Nakon povlačenja VJ/MUP, Srbi su postali meta OVK i kriminalnih grupa. Nasilje se događalo u prisustvu međunarodnih snaga. Prvog dana, 17.3.2004., albanski ekstremisti naterali su UNMIK policiju da beži u baze KFOR-a. Osamnaestog marta pojačali su lov na Srbe, Fond za humanitarno pravo i Nataša Kandić podsetili su javnost na 18-godišnjicu. Podsetili su i na svoj izveštaj iz jula 2004, nakon martovskog nasilja.
U etničkom nasilju na Kosovu, 17. i 18. marta, stradalo je 15 Albanaca i 12 Srba. Ozbiljno je povređeno oko 170 Srba, od toga 150 batinanjem u njihovim kućama, dok je njih 20 povređeno u napadima na putevima.
Što se tiče objekata, oko 800 srpskih, 90 aškalijskih i dve albanske kuće su ili potpuno uništene ili ozbiljno oštećene. Pored civilnih objekata, potpuno je demolirano i spaljeno 36 pravoslavnih, verskih objekata.
Prema podacima Generalnog sekretara UN u martovskom nasilju povređeno je 954 osobe, među kojima 65 međunarodnih policajaca, 58 pripadnika KPS i 61 pripadnik međunarodnih mirovnih snaga.
„Rušilaški pohodi na crkve i manastire pokazali su odlučnost ekstremista da unište svaki trag o postojanju drugih kultura i religija“, navedeno je u izveštaju koji su sastavljali aktivisti FHP sa terena koji su Kosovo obišli posle rušenja.
FHP je serijom informacija podsetio i na Tviteru o tome šta predstavlja današnji dan
Dana 17. i 18. marta 2004. godine, tokom etničkog nasilja širom Kosova, albanski demonstranti napadali su Srbe, Rome i Aškalije, njihovu imovinu i pravoslavne verske objekte.
? Martovsko nasilje na Kosovu – podsećanje na činjenice ? https://t.co/cDltqyoCJH pic.twitter.com/7Bfti7P01i
— Fond za humanitarno pravo (@FHPHLC) March 17, 2022
„Srbi na Kosovu prošli su teške godine života posle juna 1999. godine. Nakon povlačenja srpske vojske i policije postali su meta OVK i kriminalnih grupa. Brojna ubistva, otmice i uništavanje imovine dogodili su se u prisustvu međunarodnih snaga. Nereagovanje KFOR-a uverilo je i Albance koji su lično bili protiv nasilja da međunarodna zajednica podržava ideju ekstremnih političkih grupa o Kosovu bez Srba. 17. marta, izuzimajući Mitrovicu/Mitrovicë, UNMIK i KFOR, pre svega, nečinjenjem, ponovo su ohrabrili albanske ekstremiste. Međutim, oni su se ovoga puta otvoreno okrenuli i protiv UNMIKa i KFOR-a. Prvog dana, 17. marta, naterali su UNMIK policiju da beži u baze KFOR-a“, navodi se dalje u izveštaju.
U nastavku objavljujemo deo izveštaja onog što su zatekli te 2004:
Osamnaestog marta su nastavili lov na Srbe, neometani od strane međunarodnih snaga i uz prećutno odobravanje albanskih političkih lidera. Izgledalo je kao da deluju po planu «isterati iz kuća i popaliti imovinu».
Dva dana je mala grupa Srba, u znak protesta zbog napada i ranjavanja jednog mladića iz Čaglavice/Çagllavicë, držala barikade na magistralnom putu Priština/Prishtinë/ Skoplje/Shkup. KFOR je energičnije reagovao tek kada je zapretila opasnost da će albanski demonstranti iz Prištine/Prishtinë upasti u Čaglavicu/Çagllavicë.
Okupljanje Albanaca u južnoj Mitrovici/Mitrovicë 17. marta, zbog tragične smrti trojice albanskih dečaka iz Čabre/Çabrë preraslo je u pokušaj «oslobađanja» severne Mitrovice/Mitrovicë.
KFOR je to efikasno sprečio, konfrontirajući se sa demonstrantima. U vezi sa ostalim incidentima, pripadnici KFOR-a su, skupljajući Srbe po kućama ili ih prihvatajući nakon isterivanja, delovali kao spasilačke ekipe. Iza sebe ostavljali su neobezbeđene srpske kuće, pravdajući se da nemaju mandat da upotrebe oružje i da živote svojih vojnika izlože riziku. U prisustvu KFOR-a opljačkane su i uništene srpske kuće u Svinjaru/ Frashër u blizini južne Mitrovice/Mitrovicë, poslednje srpske kuće u Prizrenu i Uroševcu/Ferizaj, kuće povratnika u Belom Polju/Bellopojë kod Peći/Pejë i naselje Aškalija u Vučitrnu/Vushtrri.
Martovsko nasilje je pokazalo da je UNMIK policija izgubila autoritet među Srbima. Ima primera da su odbili da pruže pomoć starim osobama, kao u Kosovu Polju/Fushë Kosovë kada je policajac pobegao sa svojom porodicom ostavljajući staricu od 80 godina na milost demonstrantima.
Događaji od 17. i 18. marta pokazuju da su pripadnici KPS [Kosovske policijske službe] delovali bez komande i uputstva, očekujući od političkih lidera da ih upute šta treba da rade. Budući da su albanski politički lideri ćutali i čekali ishod događaja na terenu, da na ulicama nije bilo UNMIK policije, KPS je ostavljena da bira između podrške demonstrantima i profesionalnog postupanja. Neki su stali na stranu demonstranata, učestvujući u uništavanju imovine. Najviše je među njima bilo posmatrača, koji se nisu mešali ni kada su demonstranti batinali Srbe.
Relevantan broj kosovskih policajaca učestvovao je u evakuaciji, što neki Srbi ocenjuju kao indirektno učešće u proterivanju, dok drugi smatraju da su im na taj način spasli život. Da sve nije crno pokazuju primeri solidarnosti pojedinaca iz albanske zajednice prema srpskim komšijama i kolegama na poslu. Rukovodeći se svojom savešću, pojedinci su pokušali da pomognu Srbima sklanjajući ih sa ulice, pozivajući policiju ili odvodeći ih u baze KFOR-a. U ruralnim sredinama ima primera da je lider albanskog sela zaustavio demonstrante i sprečio ulazak u srpsko selo i uništavanje imovine.
Građani Vučitrna/Vushtrri su pomagali u evakuaciji Aškalija, u čije naselje su upali ekstremisti, rušeći i paleći njihove novoizgrađene kuće. Uništavanjem religijskih i kulturnih spomenika, Kosovo je civilizacijski opustošeno.
Rušilaški pohodi na crkve i manastire pokazali su odlučnost ekstremista da unište svaki trag o postojanju drugih kultura i religija.
Ima osnova za zaključak da su demonstracije povodom tragične sudbine trojice albanskih dečaka na organizovan način transformisane u nasilje protiv Srba, njihove kulture i religije i zastrašivanje UNMIK-a. Tamo gde su lokalni predstavnici vlasti pokušali da umire demonstrante, događalo se da i oni postanu meta napada, kao u Kamenici/Kamenicë.
Takođe ima osnova za zaključak da je ćutanje predstavnika institucija i lidera političkih partija 17. marta ohrabrilo organizatore i učesnike demonstracija da pojačaju nasilje 18. marta.
Njihovo obraćanje javnosti i pozivanje na prestanak nasilja je delovalo neiskreno i iznuđeno.
Prethodni događaji i ubistvo 24. marta
Sredinom marta u većem broju gradova na Kosovu udruženja veterana OVK organizovali su proteste protiv hapašenja komandanta ogranka Kosovskog zaštitnog korpusa (KZK) u Prizrenu Selima Krasnići/ Selim Krasniqi i nekoliko njegovih oficira.
Na tim protestima organizatori su veoma oštro kritikovali politiku UNMIK-a prema OVK, zahtevajući puštanje na slobodu uhapšenih bivših boraca OVK. Petnaestog marta, posle 19:00 časova u selu Čaglavica/Çagllavicë ranjen je Srbin Jovica Ivić (18), dok je peške išao pored magistralnog puta Priština/Prishtinë-Skoplje/Shkup.
Ubrzo nakon događaja, posle 20:00 časova, oko 20 Srba se okupilo i blokiralo put Priština/Prishtinë-Skoplje/Shkup, gađajući kamenicama vozila Albanaca, koji su ne znajući za barikade, išli tim putem. Snage KFOR a i UNMIK policije su odmah otišle na mesto napada na Jovicu Ivića. Prikupljanje tragova sa mesta događaja je završeno oko 2:00 sata kasnije, ali je put i dalje ostao blokiran.
U blokadi puteva učestvovalo je najviše 200 Srba. 16. marta ujutro Srbi su blokirali put kroz Gračanicu/Graçanicë, gađajući vozila Albanaca, ali je policija [UNMIK] izolovala zonu i omogućila saobraćaj sporednim putem. UNMIK policija i KFOR su bezuspešno pokušavali da se dogovore sa Srbima da deblokiraju put. Sa druge strane, albanski demonstranti su blokirali put duž sela Kišnica/Kishnicë.
16. marta uveče izgledalo je da se situacija smiruje.
Trojica albanskih dečaka, Florian (9), Egzon (12) i Avni Veseli (13), iz sela Čabra/Çabrë u srpskoj opštini Zubin Potok, udavilo se u reci Ibar/Iber 16. marta popodne. Četvrti dečak, Fitim Veseli (11) je uspeo da se domogne obale. Tela dvojice dečaka nađena su tokom noći u reci. Preživeli dečak je dao izjavu da su njega i njegova tri druga jurili Srbi sa psima, te su spas potražili u reci. Njegovu izjavu su tokom noći i narednog jutra često emitovale sve kosovske televizije, pojačavajući optužbe na račun Srba komentarima pojedinih javnih ličnosti da se ‘povodom srpskih zločina mora nešto uraditi’.
Na vest o smrti trojice dečaka najpre su reagovali Albanci iz južne Mitrovice/Mitrovicë, okupljanjem u znak protesta i organizovanjem grupe za napad na severnu Mitrovicu/Mitrovicë.
Oko 11:00 časova, 17. marta grupa Albanaca iz južne Mitrovice/Mitrovicë probila je blokadu KFOR-a na mostu, koji deli grad, i prešla u severnu Mitrovicu/Mitrovicë. Oko podne, stotine Albanaca se okupilo u Prištini i krenulo prema Čaglavici/Çagllavicë.
U centru Prištine/Prishtinë demonstranti su palili zatečena vozila UNMIK-a i KFOR-a. Usledilo je okupljanje demonstranata, pretežno mladih, u svim gradovima na Kosovu. Demonstranti su stizali autobusima iz sela, obeleženi nacionalnim zastavama i parolama “UÇK,UÇK”, “Čaglavica/Çagllavicë nije Srbija”, “Mitrovice/Mitrovicë, mi smo sa tobom”, “UNMIK nameće novi rat” i slično tome.
Počevši od 14:00 časova, 17. marta organizovani demonstranti napali su gotovo sva srpska sela i delove gradova u kojima su živele manje grupe Srba. U Vučitrnu/Vushtrri je napadnuto aškalijsko naselje. Devetnaestog marta ujutro KFOR je uspostavio kontrolu na celoj teritoriji Kosova.
Nekoliko dana kasnije, 24. marta u blizini Podujeva/Podujevë, u zasedi ubijeni su jedan oficir KPS-a i jedan međunarodni policajac, dok je prevodilac ranjen. Uzvraćajući napad, drugi policijski oficir je ubio jednog od napadača. Ostali napadači su uhapšeni.
U vezi sa rezultatima istrage povodom smrti troje dece iz Čabre/Çabrë, međunarodni tužilac u Mitrovici/Mitrovicë Piter A. Tinsli/Peter Tensley je u izveštaju zaključio da ponuđeni dokazi ne podržavaju postojanje osnovane sumnje da je počinjeno krivično delo od strane bilo kog pojedinca ili pojedinaca.
Kako je obeležena 18-godišnjica u Kosovskoj Mitrovici i Gračanici, čitajte u posebnoj vesti:
Obeležavanje 17. Marta u Mitrovici: „Dan kada je sve gorelo, a kada se ćutalo“
17. mart u Gračanici – Parastos, akademija, izložba; Prisustvuje i Petković
Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.
