FER prati inicijativu Predsednika Srbije za dijalog o Kosovu: (Zlo)upotreba Kosova oko podele moći u Srbiji

Period od julske inicijative predsednika Srbije Aleksandra Vučića da se pokrene unutrašnji dijalog o Kosovu, do organizacije prvog okruglog stola Vlade Srbije 31. oktobra, obeležile su dve tendencije – tema zamrznutog konflikta i tema razgraničenja. Ovu ocenu izneo je direktor Foruma za etničke odnose Dušan Janjić, predstavljajući u Beogradu prvi od pet izveštaja Foruma koliko će ih u narednim mesecima biti o praćenju upravo unutrašnjeg dijaloga. U izveštajima se prati i odjek Predsednikove inicijative i na Kosovu i Metohiji.

Dve teze – zamrznuti konflikt i razgraničenje

Vučićeva inicijativa imala je jak odjek u javnosti, Janjić je izneo kao opštu ocenu. U tom odjeku uočljiv je raskorak između, s jedne strane – složenosti i značaja kosovskog pitanja, a sa druge – do sada iznešenih argumentovanosti stavova i stručnosti o ovom pitanju, navodi Janjić.

Upravo ovaj raskorak upozorava na jedan zabrinjavajući trend:

"Oživljavanje šovinizma, etnonacionalizma, zloupotreba, ili upotreba Kosova oko podele moći u Srbiji. To je jedna tendencija i tu je najviše vatre potpalilo dve teze – održavajmo zamrznuti konflikt dok naši ne pobede i druga teza o razgraničenju."

Njegova glavna preporuka srpskim vlastima jeste da se o razgraničenju kao ideji raspravlja jer se o tome do sada nije raspravljalo.

“Očigledno je da se u reakcijama na unutrašnji dijalog može videti želja političara da se bave političarenjem, a ne suštinom. Iako miroljubivo rešenje problema u odnosima Srbije i Kosova zagovara većina, pojedini akteri zagovaraju rešenja koja uključuju visok rizik od političkih, pa i oružanih sukoba. Reč je o neprihvatanju realnosti, zagovaranju zamrznutog konflikta," objašnjava Janjić i dodaje da su upravo pojedini predstavnici vlasti bili najglasniji zagovornici ove ideje.

Vladajuće stranke podržavaju inicijativu, opozicione podeljene – podržavaju ili u potpunosti odbacuju

Kod stranaka koje su reagovale na Vučićevu inicijativu uočljiva je podela na dve grupe: one iz vladajuće koalicije koje sve podržavaju Inicijativu, i opozicione političke stranke, pokreti i udruženja, koje se dele na one koji u potpunosti odbacuju Vučičev predlog i one koji osporavaju Inicijativu ali ipak učestvuju ili bi učestvovali u unutrašnjem dijalogu.

Kod vladajućih stranaka stavovi takođe nisu usaglašeni. Na primer, neke od vladajućih stranaka smatraju da je nastavak procesa normalizacije put za uređivanje odnosa Srbije i Kosova i istovremeno najbolji odgovor za pitanje statusa, a druge stranke su za razgraničenje Srba i Albanaca (o ovome više u nastavku teksta). Iz napred navedenog može da se zaključi da ove stranke imaju različite politike, što može da predstavlja rizik za postizanje cija sveopšteg kosnezusa.

I kosovski Srbi podeljeni kroz stranke, civilni sektor neaktivan, građani negativno opredeljeni, snažan odjek među Albancima

Takva situacija je i među srpskim strankama na KiM-u. Srpska lista koja je u vlasti Kosova i istovremeno povezana sa vlastima Srbije i SNS – podržava Inicijativu. One koje su u opoziciji imaju dva različita odgovara. U prvom se pozdravlja dijalog i traži da se bude deo njega, dok se u drugom odbacuje sve što dolazi od Aleksandra Vučića, pa i inicijativa za unutrašnji dijalog, koja se tumači kao neiskrena, odnosno da će se ona završiti priznanjem kosovske nezavisnosti.

Srpske organizacije građanskog društva i stručna javnost na Kosovu se u periodu koji je pokrio prvi izveštaj Foruma, u manjem broju uključila u unutrašnji dijalog i ta uključenost nije zadovoljavajuća. Negativna je reakcija i srpskih građana.

Većina kosovskih Srba je najavu unutrašnjeg dijaloga protumačila kao "konačnu predaju Kosova i Metohije u ruke Prištini", "završnu fazu povlačenja srpske države sa KiM-a, odnosno pune integracije u kosovski sistem", "neiskrenom inicijativom", umesto iskazivanja volje za sveobuhvatnim otvorenim dijalogom o pitanju Kosova i postizanjem konsenzusa na širem nacionalnom i sveukupnom državom nivou oko ovog vitalnog pitanja za Srbiju, naročito za srpske građane na Kosovu i Metohiji.

Ipak je tema unutrašnjeg dijaloga potisnuta iz srpskog dela javnosti Kosova sve do kraja oktobra 2017. godine, jer su se kosovski lokalni izbori, zbog brutalnosti kampanje u većinski srpskim sredinama, nametnuli kao dominirajuća – gotovo isključiva tema u političkom životu srpske zajednice na Kosovu.

Istovremeno inicijativa sa Andrićevog venca je u albanskom delu javnosti na Kosovu naišla na snažan odjek. Čak i onda kada se srpski predsednik kritikuje, ističe se da je inicijativa poziv predsednika "susedne države" upućen svojim građanima da "konačno priznaju realnost", tako što će "de jure priznati Kosovo", "izvršiti izmene Ustava", odnosno – "Srbija više neće ometati Kosovo", pre svega u regionalnom razvoju i potvrđivanju međunarodnog subjektiviteta, dok će se srpski građani Kosova "u potpunosti integrisati u kosovski državni sistem". Jedan od najčešćih stavova je: "Vučić je prvi predsednik Srbije koji je otvoren za priznanje”.

Srpska virtualna javnost – preko 70% ne podržava dijalog

Tatjana Vehovec iz organizacije Libera koja je posmatrala trendove na društvenim mrežama istakla je da preko 70 odsto aktera na mrežama ne podržava dijalog, da njih 12 odsto daje podršku, dok je 10 odsto neopredeljeno.

"Kada posmatramo ukupan odnos negativnog i pozitivnog diskursa kroz tipove narativa koje smo posmatrali, dakle negativni karakteriše većinu komentara i u njih spadaju narativi koji govore o izdaji, prodaji, obmani," rekla je Vehovec.

Ona pojašnjava da je uočljivo da se dijalogom najviše bave komentatori na sajtovima političkih partija, naročito desno orjentisanih, poput Dveri, dok su kod vladajućih partija, kao što su SPS, ali i u slučaju pokreta "Dosta je bilo", ti komentari ispod statističke greške.

Sledeći izveštaj o daljem praćenju aktivnosti unutrašnjeg dijaloga biće predstavljen krajem januara. Istraživanje Foruma za etničke odnose podržala je Fondacija za otvoreno društvo.

Comments

comments



Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.