Glavni pregovarači Kosova i Srbije, zajedno sa specijalnim predstavnikom EU, juče su prvi put u trilateralnom formatu sazvali Zajedničku komisiju za nestala lica, potvrdili su danas iz Evropske unije.
Petar Petković i Besnik Bisljimi juče su se sastali u okviru nove runde dijaloga Beograda i Prištine.
Kako je sinoć nakon završenih sastanaka potvrđeno sa prištinske strane – postignut je dogovor o funkcionalizaciji Zajedničke komisije za nestale.
„…Sastanci su bili uspešni i konačno smo postigli da ovaj cilj zaživi. U narednim nedeljama naši zamenici će se sastati i odrediti prve prioritete rada zajedničke komisije“, rekao je Bisljimi za Kohu neposredno nakon sastanaka, za koje je kazao da su bili uglavnom bilateralni.
Sa druge strane, pregovarač Beograda nije u svom izveštaju sa sastanka spomenuo da je na njemu postignut dogovor, već to da je održan „prvi sastanak“ Zajedničke komisije za primenu Deklaracije o nestalima, naglasivši da je za Beograd ovo važno i značajno pitanje, tretirano humanitarno, a ne politički.
„Nadam se da dajemo nadu svim porodicama koje i dalje čekaju da utvrde istinu kada je reč o sudbini njihovih najmilijih“, kazao je sinoć Petković.
Osim toga, kazao je i da je tokom sastanaka i insistirao na hitnom formiranju Zajednice srpskih opština, ali i da je govorio o položaju Srba na Kosovu.
Priština: Dogovorena funkcionalizacija Komisije za nestale; Beograd: Održan sastanak
EU: Pregovarači sazvali Zajedničku komisiju na nestale
Dan nakon održanih sastanaka, jutros se oglasila i sama Evropska unija.
Oni su potvrdili da je juče sazvana Zajednička komisija za nestale i to „prvi put na trilateralnom sastanku“.
„Glavni pregovarači Kosova i Srbije, zajedno sa specijalnim predstavnikom EU, 22. januara su prvi put u trilateralnom formatu sazvali Zajedničku komisiju za nestala lica“, naveli su iz EU.
Osnivanje ove komisije, podsetili su, dogovorili su predsednik Srbije i kosovski premijer u svojoj Deklaraciji o nestalim licima 2. maja 2023. godine tokom sastanka na visokom nivou.
Šta je cilj Zajedničke komisije?
Kako su precizirali iz EU, cilj Zajedničke komisije je da nadgleda sprovođenje Deklaracije o nestalim licima, a koja, podsećaju – ima za cilj da doprinese rasvetljavanju sudbine preostalih nestalih lica, uključujući i lica koja su nasilno nestala, da njihovim porodicama pruži razrešenje i da podstakne trajno pomirenje i mir.
Zajednička komisija će, dodaju, podržati napore Radne grupe za nestala lica kojom predsedava Međunarodni komitet crvenog krsta (MKCK) – olakšavanjem aktivnosti strana u sprovođenju, rešavanjem eventualnih neslaganja i preispitivanjem napretka.
„Posrednik EU, Kosovo, Srbija ili MKCK mogu uputiti Zajedničkoj komisiji svako pitanje koje se odnosi na sprovođenje, primenu i tumačenje Deklaracije o nestalim licima, kao i svako sporno pitanje koje se pojavi u okviru Radne grupe kojom predsedava MKCK, uključujući pitanje preispitivanja i ažuriranja mandatnih obaveza i Opšteg okvira Radne grupe za nestala lica kojom predsedava MKCK, ukoliko potonja ne postigne konsenzus o ovom pitanju“.
Zajednička komisija će, poručuju iz EU, razmatrati pitanja u okviru svog mandata u skladu sa dogovorenim mandatnim obavezama.
„Svaka odluka o spornim pitanjima koju Zajedničkoj komisiji uputi Radna grupa kojom predsedava MKCK biće vraćena Radnoj grupi koju predvodi MKCK na usvajanje i sprovođenje“, objašnjavaju.
Evropska unija polaže velika očekivanja da će Zajednička komisija dati značajan doprinos razjašnjavanju sudbine nestalih i pomoći u zatvaranju bolnog poglavlja za porodice koje su predugo čekale na odgovore, poručili su još.
Gotovo tri godine od Deklaracije
Inače, ovo je prvi sastanak na temu Zajedničke komisije nakon gotovo tri godine od postignute Deklaracije 2023. godine.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić i kosovski premijer Aljbin Kurti usvojili su tada u maju Deklaraciju o nestalima, a godinu dana kasnije ona je obavezala Beograd i Prištinu da sarađuju na lociranju i identifikaciji stotina ljudi koji se još uvek vode kao nestali.
U decembru 2024. glavni pregovarači Petar Petković i Besnik Bisljimi dogovorili su formiranje komisije za sprovođenje ove Deklaracije. Međutim, sve do danas je jedina najava o sastanku radne grupe bila ona za 26. jun u Ženevi, ali bez informacija da li je do njega i došlo.
U međuvremenu, predsednik Vladine komisije za nestala lica u Prištini, Andin Hoti, krajem decembra prošle godine saopštio je da je Srbija je odbila učešće na tri sastanka koje je sazvala Evropska unija – u januaru, junu i septembru ove godine.
Još 2002. potpisana su tri važna protokola: O prekograničnoj repatrijaciji identifikovanih posmrtnih ostataka, o razmeni forenzičkih eksperata i ekspertiza i o zajedničkim verifikacionom timovima za skrivene zatvore.
Deset godina kasnije, 2012. u Briselu je dogovoreno da se pitanje nestalih uvrsti među prioritetne teme dijaloga.
Susreti na visokom nivou nisu održavani od 2023. godine. Posrednik EU Peter Sorensen, specijalni izaslanik za dijalog, nadgleda proces od prošle godine i njegov mandat je nedavno produžen za najmanje dve godine.
I 26 godina nakon rata još uvek se traga za oko 1600 ljudi nestalih tokom sukoba na Kosovu.
Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.
