EU: Dezinformacije iz Srbije prelivaju se na region; Kosovsku vladu oborio Grenel uz dezinformacije sa Tvitera

Mediji novinari novinar snimanje, kamera
FOTO: KoSSev

Odeljenje praktičnih politika za spoljne odnose EU objavilo je početkom decembra studiju o lažnim vestima i dezinformacijama na Zapadnom Balkanu za potrebe Spoljnopolitičkog odbora Evropskog parlamenta. U izveštaju je Srbija označena kao zemlja u kojoj strane kampanje širenja dezinformacija imaju mali uticaj, ali koja, s druge strane, sama proizvodi kampanje kojima utiče na medijsku sliku u susedstvu. Drugačije je na Kosovu koje je predstavljeno kao meta stranih političkih interesa, uključujući i kampanje dezinformacija pa se tvrdi i da je jedna takva Tviter kampanja doprinela rušenju vlade Aljbina Kurtija.

Izveštaj na 100 strana obuhvata dvogodišnji period 2018. – 2020. i posmatra tri ključna izazova – uticaj dezinformacija na kredibilitet EU, dezinformacije u vezi sa pandemijom kovid-19 i uticaj dezinformacija na izbore i referendume.

Kada je Zapadni Balkan u pitanju, iako dezinformacije dolaze i spolja, prvenstveno Rusije, Kine i Turske, najveći deo dezinformacija ipak proizvode domaći akteri za unutrašnje upotrebe, nalaz je ovog izveštaja. Zato se EU preporučuje da se protiv dezinformacija na Balkanu bori jačanjem demokratije i upravljanja u ovom regionu.

U opštim zaključcima, nalazi izveštaja navode da u zemljama poput Srbije i Crne Gore, gde politikom dominira jedna grupa, dezinformacije idu „partijskom linijom“, odnosno da služe interesu onih na poziciji moći i podrivaju opoziciju.

S druge strane u sredinama sa živahnijom političkom scenom, kakvim su ocenjene Albanija, Kosovo i Severna Makedonija, dezinformacije se koriste oportunistički i od strane svih radi ostvarivanja kratkoročnih i dugoročnih ciljeva.

Vlade na Zapadnom Balkanu okrivljene su i da su koristile pandemiju kovid-19 za širenje dezinformacija „falsifikujući podatke o tome kako upravljaju pandemijom“.

„Uz to, Kina, i u manjoj meri Rusija, su iskoristile pandemiju kao priliku da stvore prednost u javnom mnjenju na uštrb EU,“ stoji u izveštaju parlamentarcima EU.

Ovo se, u najvećoj meri, spočitava Srbiji.

„U Srbiji dezinformacije dominiraju u takmičenjima između političkih snaga tokom i između izbora. Zemlja je bila svedok značajnih napora vlade da falsifikuje evidenciju o kovid-19, kao i velikih međunarodnih kampanja za podrivanje podrške EU i NATO“, stoji u izveštaju urađenom na zahtev Spoljnopolitičkog odbora Evropskog parlamenta.

Napore za diskreditaciju EU vide i u Bosni i Hercegovini gde „dezinformacijama dominiraju srpski mediji uz podršku ruskih mreža za širenje dezinformacija  i sa fokusom na ksenofobiju“.

„Neobično podložno dezinformacijama iz inostranstva“, prema ovom izveštaju je Kosovo. Poput BiH, i na Kosovu srpske i ruske mreže imaju veliku ulogu u širenju dezinformacija, ali su se u skorije vreme, kako navode, upleli i interesi Trampove administracije.

„Uprkos tome, malo je dokaza o tome da to utiče na evro-atlantsku orijentaciju zemlje“, navodi se u izveštaju.

Srpski mediji „moćni su i prisutni i u Crnoj Gori“ gde ipak najviše dezinformacija dolazi od domaćih aktera.

Srbija: Mediji u službi SNS i Vučića

Iako je Srbija domaćin regionalnom „centru za distribuciju transnacionalnih dezinformacija – Sputnjiku Srbija“, međunarodni akteri igraju minornu ulogu u širenju dezinformacija u Srbiji, stoji u izveštaju. Naprotiv, Srbija je ta koja organizuje transnacionalne kampanje širenja dezinformacija sa najvećim odjekom u BiH i Crnoj Gori.

„U srpskom medijskom pejzažu dominiraju Srpska napredna stranka (SNS) i predsednik Vučić. Tokom poslednjih nekoliko godina posmatrači su primetili pogoršanje kvaliteta medijskog izveštavanja, koje karakteriše povoljno izveštavanje i odsustvo kritika na račun predsednika Vučića i kruga njemu bliskih ljudi. Primarnu ulogu u kampanjama širenja dezinformacija iza kojih stoji država imaju TV stanice (najpre TV Pink) i tabloidi, uključujući Kurir, Informer i Srpski telegraf, koji imaju značajan doseg i koriste se za širenje kampanje blaćenja koje vladajuće stranke vode protiv opozicije. Analiza društvenih medija sprovedena za potrebe ove studije, u međuvremenu, pokazala je i da su niz nacionalističkih publikacija (Nacionalist, Crvene Beretke, Intermagazin.rs, Sandžačke) i nekolicinu pojedinaca visokog profila (uključujući političare i istaknute ekonomiste komentatore) imali posebno važnu ulogu,“ stoji u izveštaju u kom se dodaje da sve navedene aktere karakteriše negativno izveštavanje o EU i NATO, ali i Zapadu generalno, dok istovremeno „gaje pro-ruski diskurs“.

Izveštaj podseća i da je u Srbiji rasprostranjena praksa otvaranja lažnih profila i navodi se informacija da je u aprilu Tviter obrisao 8,558 lažnih naloga iz Srbije za koje je navedeno da ih sponzoriše država i SNS.

„Većina dezinformacija u Srbiji nastoji da izmeni mišljenja u vezi sa izborima, javnim figurama ili pitanjima unutrašnje politike“, nalaz je izveštaja departmana za praktične politike Direktorata EU za spoljnu politiku.

Ipak, autori izveštaja prepoznaju i ono što vide kao koordinisane napore SNS-a i kineskih aktera da „predstave Kinu kao najvećeg podržavaoca Srbije u borbi protiv kovid-19 i time poboljša reputaciju Vučićeve vlade u upravljanju pandemijom“.

„Ovo je deo šireg cilja da se predsednik SNS-a, Aleksandar Vučić predstavi kao jedini lider sposoban da balansira između Kine i Rusije i nezavisnog u odnosu na sve interese“.

U izveštaju se dalje navode i pokušaji diskreditacije lidera opozicije, u šta spadaju i optužbe za izdaju, napadi na reputaciju nezavisnih novinara i delegitimizacija mirnih protesta.

„Kampanje usmerene protiv opozicije, uključujući navode da su opozicioni lideri i njihovi „saveznici“ zapadni špijuni i da su mafijaške grupe planirale puč protiv predsednika. Ove kampanje su povremeno povezane sa optužbama o sabotaži Vučića od strane ruske ‘duboke države’, uključujući podsticanje na proteste“.

Kanali dezinformacija na Kosovu Klan Kosova, RTV Besa, Gazeta Express i Zeri

U odsustvu normalizacije sa Srbijom, osporavani status Kosova je međunarodno pitanje od interesa i za Vašington, i za Moskvu i za Brisel i Berlin i druge prestonice u EU. Zbog toga i „strani akteri nisu samo zainteresovani da radi svojih ciljeva manipulišu kosovskom političkom scenom, već imaju i jasne interese u tome da Kosovo uspe ili ne uspe kao država“, stoji u delu ovog izveštaja posvećenom Kosovu.

Zato vestima na Kosovu dominiraju teme u vezi sa spoljnom politikom i izjavama međunarodnih zvaničnika u vezi sa Kosovom, dok se i izveštavanje o temama o korupciji neretko fokusiraju na to kako će takve vesti uticati na percepciju Kosova u svetu, nalaz je izveštaja.

Kosovsku vladu oborila dva Tvita

Kao najupečatljiviji primer dezinformacija na Kosovu, izveštaj navodi Tvitove specijalnog izaslanika predsednika SAD za pregovore, Ričarda Grenela.

„Frustriran zbog onoga što je video kao opstrukciju kosovskog premijera Aljbina, Grenel je očigledno organizovao da senator Dejvid Perdju i sin američkog predsednika, Donald Trump mlađi, na Tviteru iznesu izjavu kojom sugerišu da SAD povuku svoje trupe sa Kosova. Ambasador Grenel je tada ovo upotrebio kao pretnju – koju nije uputio američki zvaničnik – u pregovorima sa Kurtijevim koalicionim partnerima, prouzrokovavši na ovaj način izglasavanje nepoverenja kojim je oborena Kurtijeva vlada“, stoji u izveštaju kao ilustracija toga kako je „jedan strani akter potpuno izmišljenom pretnjom izazvao promenu vlasti“.

Ovaj i drugi primeri navedeni u izveštaju ocenjeni su kao „oportunističke kampanje“, dok su istovremeno definisane tri dugoročne kampanje dezinformacija koje se vode protiv Kosova, tvrdi se u izveštaju, a čiji je cilj „delegitimizacija kosovske državnosti i narušavanje odnosa između Kosova i EU“, a to su:

„Navodi da je Kosovo mafijaška država, koja deluje pod zaštitom KFOR-a, i koje samim tim ima implicitnu podršku zapadnih sila“.

„Izmišljanje i/ili preterivanje u vezi sa pretnjama po bezbednost i imovinu etničkih Srba i drugih manjina koje žive na Kosovu“.

„Insinuacije da Kosovo nije sposobno za održivu samoupravu bez podrške Srbije“.

Pored ovih kampanja, dva su glavna kanala dezinformacija na Kosovu – pojedini mediji i političari, tvrdi izveštaj.

„Tu spadaju vodeći mediji kao što je televizijska stanica Klan Kosova (u vlasništvu medijskog mogula Aleksandera Frangaja iz Tirane), državni regionalni emiter RTV Besa, novine Gazeta Express i Zeri, i političari, uključujući lidera LDK (Demokratski savez Kosova) Isu Mustafu i lidera PDK (Demokratska partija Kosova) Kadrija Veseljija. Poruke na društvenim mrežama koje su stizale od Mustafe i Veseljija dodatno su pomogle prevari u Grenelovoj aferi posebno“.

Comments

comments



Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.