Eskobar: Srbi treba da se vrate u institucije, mislim da će se to desiti u bliskoj budućnosti

Zamenik pomoćnika državnog sekretara SAD Gabrijel Eskobar izjavio je u emisiji „Iza vesti“ na N1 da je optimista u vezi sa rešavanjem krize na Kosovu. On nije otkrio detalje današnjih razgovora sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem i specijalnim predstavnikom EU za dijalog Beograda i Prištine Miroslavom Lajčakom, ali je naveo da je „prioritet da se nađe rešenje za čitav region, a ne samo za Srbiju i Kosovo“.

„Ne želim da ulazim u detalje razgovora, ali moram da kažem da postoje elementi za optimizam. Pored toga, želim da kažem da nam je potrebno ne samo rešenje ove sadašnje krize, treba nam održivo rešenje u kontekstu regionalne situacije. Želimo da ovu krizu pretvorimo u priliku ne samo za Srbiju i Kosovo, već i za ceo region“, istakao je Eskobar.

Dodaje da su očekivanja SAD da barikade treba da uklone ljudi koji su ih postavili.

„Saslušali smo njihove preokupacije. One su legitimne. Mi želimo da radimo sa srpskom zajednicom na severu Kosova, kako bismo ispunili njihove zahteve. Postoji način da se ide napred, kao što postoji razlog zašto su stavili barikade i zašto će ih ukloniti. Takođe, Srbi bi trebalo da se vrate u zajedničke institucije, jer su tamo potrebni. Mislim da će se u bliskoj budućnosti, to i desiti“, kaže Eskobar.

Kaže da nije postavljen nikakav rok oko sklanjanja barikada i vraćanja u institucije, ali napominje da očekuje da se to uradi „u bliskoj budućnosti, odnosno za nekoliko dana“.

Prema njegovim rečima, prioritet je da se nađe rešenje za čitav regiona, a ne samo za Srbiju i Kosovo.

„Zapadni Balkan je važan deo evroatlantske zajednice, ali nije deo zvaničnih struktura“, smatra Eskobar.

„E sad, kako da upotrebimo kretanje Zapadnog Balkana ka Evropi kako bi bili rešeni neki problemi koji u celini, ne samo ovde, nego u celom regionu? U mesto da govorimo, na primer, o registarskim tablicama u Srbiji i na Kosovu, treba da govorimo u kontekstu Otvorenog Balkana ili Berlinskom procesu, o ličnim kartama za ljude u celom regionu, koje su u skladu sa EU, što bi vama omogućile da kada idete na vazdušnu kontrolu, možete da imate lične karte koje prolaze svuda“.

Fokus slobodne trgovine

Napomenuo je da je ovde potrebno da se umesto svađanja o ličnim dokumentima fokusira na Zonu slobodne trgovine.

Na pitanje da pojasni zajednički nastup zemalja Zapadnog Balkana pod sadašnjim uslovima u kojima Srbija ne priznaje Kosovo, on odgovara: „Umesto da se svađamo o izdavanju državnih dokumenata, hajde da razgovaramo o uklanjanju potrebe za nekim od tih dokumenata. Na primer, da imamo zonu slobodne trgovine za ceo region. Da otvorite firmu u Crnoj Gori i onda da poslujete na čitavom Zapadnom Balkanu. Postoje prilike da upotrebimo ovu krizu da nađemo stvarna rešenja za ovdašnje građane“.

Ponovio je da SAD „kategorički odbacuju povratak Vojske Srbije na sever Kosova“.

„Ne treba da militarizujemo ovu krizu. Ovo nije trenutak da se koristi vojska, ovo je trenutak da se koristi diplomatija, dijalog i kompromis. Kao i mašta, da zamislimo šta donosi budućnost regiona“, istakao je Eskobar.

On je napomenuo da izjava „Kosovo ima bezbednosne garancije SAD“ nije pretnja Srbiji, i da te garancije važe i za Srbe u Severnoj Mitrovici, jer i oni uživaju zaštitu KFOR-a.

Ako Kosovo ima garancije SAD-a, kakve garancije ima Srbija?

„Iste garancije. Nećemo dozvoliti da neko sa Kosova ugrozi Srbiju, i nećemo dozvoliti bilo kome da preti bezbednosti i stabilnosti na severu Kosova“, kazao je Eskobar.

Na pitanje kako misli da reši situaciju u kojoj Albanci ne žele da žive sa Srbima a Srbi sa Albancima, Eskobar je kazao da kad god ode na Kosovo, sastaje se sa Srbima i razgovara sa njima.

Dodao je da je sada prvo posetio manastir Visoke Dečane, jer je bilo važno da se pošalje poruka da „SAD žele da budu pošteni posrednik između dve zajednice“.

Vidi zajedničku budućnost oba naroda u EU, kao i da će zajednička ekonomska budućnost omogućiti deci građana da ostanu u svojim zemljama.

„Ako razmislite o onome što se dešava danas, podrazumevam tu i Berlinski proces, Otvoreni Balkan i sve regionalne mogućnosti, to će rešiti ovu krizu i to će stvoriti veće prilike za region“, rekao je gost N1.

Na pitanje da to podrazumeva da Srbija treba da prizna Kosovo, što ona ne želi, Eskobar je kazao:

„Da, ono što to podrazumeva da Srbija i Kosovo prepoznaju i shvate da im je potreban stabilan i miran odnos. Kako će to uraditi, u kom kontekstu, kakve će korake preduzeti, da, postoji način da se ide napred. E sad, moj je stav je da sve zemlje regiona treba jedni druge da priznaju, moraju da imaju mirne odnose, miroljubive i da imaju jasan put prema Evropi“.

I dok kaže da oko toga mogu svi da se slože, Eskobar dodaje:

„Pored toga, pitanja kakve vrsta priznanja, kakvi odnosi će postojati, u kom roku, to takođe otvara neke mogućnosti i to takođe pokušavamo da postignemo“.

Prava Srba na Kosovu – oni su i državljani Srbije, opredeljenje SAD je ZSO

„Činjenica da Beograd ima veliki uticaj na Srbe na Kosovu, na Severu. I trebalo bi da bude tako, jer oni nisu samo građani Kosova, oni su i građani Srbije, oni imaju dvojno državljanstvo. Potpuno imaju pravo na zaštitu institucija Kosova i potpuno imaju pravo da učestvuju u političkom, društvenom i ekonomskom životu Srbije. Moramo da nađemo neke prilike i mogućnosti za tu zajednicu“.

Naglašava da glavne odluke o svojoj budućnosti treba da imaju Srbi sa Kosova, jer „oni tamo žive i treba da se nose sa ovom situacijom“.

„Osećaju izolovanost, zabrinutost i određeni stepen gubitka uticaja i glasa u procesu dijaloga i strukturama. Oni bi trebalo da imaju glavnu ulogu. Ako razgovaramo o njima, oni moraju da učestvuju u tome“, kazao je zamenik pomoćnika državnog sekretara SAD.

Potvrdio je da je čuo legitimne zabrinutosti Srba iz „prve ruke i u mnogim aspektima oni su u pravu“, te sada treba videti kako da se to sada reši.

„Mislim da ćemo to rešiti na način na koji ukazuje na potrebu za stvaranjem Zajednice srpskih opština. To inače jeste pravna obaveza za Kosovo, za Srbiju za EU. To je opredeljenje SAD, to će se na kraju i desiti. To dakle ukazuje na razlog zašto nam je potrebna ta ZSO Sporazum je između Kosova i Srbije Jedna osoba, jedna stranka, ne mogu jednostrano da se toga odreknu ako vlada ne krene da rade na tome, mi ćemo krenuti da radimo na tome  jer je to i naše opredeljenje“.

Potvrdio je da je mnogo ljudi koji već razmišljaju kako bi to izgledalo u 21., veku u Evropi, kako ona može biti centar konsensuza umesto centra konflikta, dodao je Eskobar.

Ponovio je da će i upravo on raditi na tome i da pokaže opredeljenje SAD da to postane i stvarno, kako je kazao.

Na pitanje da li upozorava Kurtija, kazao je  – ja sam ga obavestio.

„Postoje grupe ljudi koje bi mogle da budu zainteresovane kako bi ta zajednica izgledala“, takođe je rekao Eskobar.

„Severna Mitrovica je na raskrsnici četiri vrlo dinamične zemlje – Kosova, Severne Makedonije, Albanije i Srbije. Sever Kosova, Severna Mitrovica, bi mogle da postanu bescarinska zona, jedan centar za distribuciju, za prevoz za otvoreni Balkan i zajedničko regionalno tržište. Mi vidimo prilike tu koje će pomoći svim zemljama u regionu, a ne samo Srbiji i Kosovu.

Rešenje je brza integracija u evropske strukture, i tu će SAD da pomognu.

„Ovaj region ima bolju budućnost zajedno nego odvojeno. Bolja će vam biti budućnost u integracijama, nego kroz razdvajanje. Zahvaljujući prilikama koje pruža zajedničko tržište, postaćete najbrže rastući region u Evropi. Ljudi sa Balkana odlaze u EU i Ameriku u potrazi za poslom, a trebalo bi da ostanu ovde. Integracije i ekonomija je pravo rešenje“

Na pitanje ko je proizveo krizu ponovio je da ne želi da se upušta u proizvođenje krize.

O novinarima – napadi neprihvatljivi

Rekao je da je upoznat sa problemima sa kojim se suočavaju profesionalni novinari u Srbiji, i dodao da su „napadi na novinare i pretnje novinarima neprihvatljivi u bilo kojoj demokratiji“.

„Ako neka zemlja želi da pokaže svoj demokratski potencijal i svoje vrednosti, mora da štiti novinare“, zaključio je Eskobar.