Nadamo se da će sporazum, ne samo iz korena promeniti nečiji život, nego omogućiti mir i stabilnost za sve ljude u regionu. Njegova namera nije namera da stvara nove prepreke, već naprotiv… Ljudi kojima je ipak potrebniji više nego svima drugima, su Srbi na Kosovu. Oni su uvek u središtu konfrotacije, tenzija i to ima psihološku i svaku drugu štetu, poručio je iz Beograda, specijalni izaslanik SAD za Zapadni Balkan, Gabrijel Eskobar.
Ovaj američki diplomata je u Beogradu je od juče, a došao je samo dan nakon što je posetu srpskoj prestonici završio evropski izaslanik sa dijalog Beograda i Prištine, Miroslav Lajčak.
Njihove posete dolaze uoči najavljenog sastanka srpskog predsednika, Aleksandra Vučića i kosovskog premijera, Aljbina Kurtija u subotu, 18. marta u Ohridu. Tamo odlaze kako bi razgovarali o implementacionom aneksu Sporazuma sa čijim su se baznim delom usaglasili 27. februara u Briselu.
Upravo u te svrhe, u Beograd je i došao Eskobar, kako je kazao – da radi sa političkim vođama u regionu, kako bi se pronašao način na koji se može unaprediti i krenuti dalje sa predlogom evropskog sporazuma o normalizaciji.
On bi želeo da se novi sporazum ostvari tokom ove kalendarske godine i misli da je to i moguće.
To je zato što Sjedinjenje Američke Države smatraju da sporazum daje najbolju mogućnost, da se region pokrene napred i da stvori mirne uslove za sve ljude iz regiona.
„Želimo da obe strane budu ozbiljne u traženju tih mogućnosti i da nađu način da budu fleksibilne, konsktuktivne, da imaju viziju i da iskoriste ovu priliku koju im pruža, ne samo EU, već i SAD i transatlanska zajednica u celini“, kazao je Eskobar danas na konferenciji za medije.
Očekivanja su, dodao je, da će dvojica lidera moći da saslušaju i da se suoče sa „činjenicom kako da se ide ka sporazumu o normalizaciji odnosa“.
Upitan po čemu se razlikuju razgovori u poslednjih mesec dana, i oni od pre godinu, tačnije kako bi ih on uporedio, Eskobar kaže:
„Ono što je razlika sada jeste da vidimo prave razgovore unutar država i u narodu – i na Kosovu i u Srbiji, u vezi sa tim šta bi značilo da Srbija i Kosovo imaju mirne, predvidive i konstruktivne odnose. To je ono od čega bi korist imali svi u regionu, a ne samo Srbija i Kosovo. To je razlika i to je nešto što je realno, nisu nikakvi lažni razgovori jer se priča realnim mogućnostima“.
Smatra da sporazum ohrabruje veću integraciju „ne samo Kosova, već i Srbije u svim međunarodnim procesima“.
„Ako govorimo kuda se Kosovo kreće, u kom pravcu što se tiče integracija u međunarodne strukture, mi definitivno želimo da oni budu blizu povezani sa svim strukturama – to znači da Kosovo bude i u procesu evropskih integracija. To bi donelo korist svima u regionu“, poručuje.
Precizirao je da je zapravo svrha sporazuma intenziviranje procesa koji bi ceo region približio Evropi kako ekonomski, tako i politički.
„Američka pozicija je da je Kosovo zemlja sa teritorijalnim integritetom i suverenitetom. Verujemo da bi region imao koristi od međusobnog priznanja, ali se ovde ne radi o tome. Što se tiče članstva u UN mislimo da, ono što je zaista vrednost ovog sporazuma – bila brža integracija Srbije i Kosova, i celog regiona“.
Ipak, podsetio je na ono, što on često govori, da su specifičnost Zapadnog Balkana zapravo njegove ekonomske mogućnosti.
„Te ekonomske mogućnosti će se daleko uvećati ukoliko svih šest zemalja Zapadnog Balkana bude na EU putu, na putu za normalizaciju i harmonizaciju njihovog pravnog sistema, zakona i tržišta – evropskim procesima. Na tome će biti naš fokus. Radi se o integraciji Srbije i Kosova i ostale četiri zemlje u EU“, kazao je Eskobar.
Na pitanje Šta bi se desilo ukoliko se na sastanku u subotu ne postigne nikakav sporazum?, Eskobar kaže da on i ne očekuje da će već sada biti nekog potpisivanja, ali očekuje da je to korak ka daljem napredovanju.
„Ne bih se zadržavao na negativnim aspektima, šta bi bilo ako se to ne desi. Ali želeo bih da se posvetim mogućnostima, ukoliko se zaista uputimo tim putem, a te mogućnosti će biti veoma pozitivne za region“, ponovio je Eskobar.
Kada je konkretno u pitanju predstojeći susret dvojice lidera iz Beograda i Prištine, 18. marta u Ohridu, odnosno kakve su šanse za postizanje održivog sporazuma na tom sastanku, Eskobar kaže da je „velika stvar to što sada obe strane vide prednosti sporazuma“.
Naglasivši da je to, osim ljudima u regionu, najpotrebnije Srbima na Kosovu, kazao je i da SAD želi da se upravo pozicija Srba pojača putem uspostavljanja Zajednice srpskih opština. To je nešto, kako je dodao, što i SAD i EU prepoznaju kao dobro.
To bi i želeo, između ostalog, da vidi u Ohridu – priznanje da je Zajednica srpskih opština značajan deo odnosa između Prištine i Beograda.
„I kada o tome govorim kao o zahtevu, ne bih da time izazivam konfronaticju ili da to postavljam kao izazov. Činjenica je da se ZSO javlja i u Briselskog sporazuma, ona deo je zaključaka Evropskog saveta, to je deo politike SAD. Ona će se ostvariti, pitanje je samo koliko brzo će se desiti i koji će model biti primenjen“, kazao je Eskobar, podsetivši da je evropski izaslanik, Miroslav Lajčak, dao više primera kako taj tip zajednica funkcioniše u EU.
Dodaje da bi SAD upravo želele da jedan od tih modela, služi kao primer za Zajednicu srpskih opština.
Podsetio je i da novi sporazum, obuhvata sve one iz prethodnog Briselskog sporazuma.
„Sve što je već dogovoreno o tome se dalje neće pričati, a to uključuje i ZSO. Ono što treba po Briselskom sporazumu da se ostvari mora se ostvariti i na redu je da se realizuje“, istakao je američki zvaničnik.
To je već postojeća međunarodna obaveza i mora biti sprovedena – bez obzira da li imamo novi sporazum ili ne
SAD i EU su sada, kako je kazao, bliži osnivanju ZSO nego pre mesec dana. To je zato što su, kako je poručio, razgovori sa kosovskom vladom – „realističniji i produktivniji“.
„I oni počinju da shvataju da će ih taj pravno obavezujući deo sporazuma približiti Evropi. Mnogo smo bliže tome nego pre nekoliko nedelja“, poručio je.
Nakon sastanka u Ohridu SAD očekuje što veće učešće Srba na kosovskim izborima, uključujući i njihovo učešće kao kandidate.
„Želimo da vidimo političke vođe na Kosovu iz srpske zajednice. I nadamo se da ćemo shvatiti šta je njima potrebno kako bi učestvovali u demokratskom procesu. Želeli bismo da ih vidimo da učestvuju na izborima“, poručuje.
A osim u političkom životu, SAD želi da Srbi na Kosovu učestvuju u svim insitucijama, a on sam želi da direktno od Srba čuje šta je ono što im je potrebno.
„Treba da se vrate u institucije, da budu nastavnici, sudije, policajci, da učestvuju u kosovskim institucijama. Videćemo u Ohridu šta možemo učiniti da do toga dođe“, kazao je američki diplomata.
Poručio je da sporazum definitivno nije nešto čega se strane trebaju plašiti.
„Nadamo se da će on, ne iz korena promeniti nečiji život, nego omogućiti mir i stabilnost za ljude u regionu. Njegova namera nije namera da stvara nove prepreke, već naprotiv. Želimo da bude dobar ne samo za Srbiju i Kosovo, kao srce Zapadnog Balkana, već da stvori mogućnosti i za njihove susede, koji žele da vide dobre odnose između ove dve strane“.
Smatra da bi to bilo veoma pozitivno.
„Ako ljudi iz ovog regiona, i dve vlade vide mogućnosti koje su pružene za mir, po prvi put nakon dužeg vremenskog perioda, to bi bilo dobro“, poručio je Eskobar u Beogradu.
Mediji izveštavaju da Eskobar nakon Beograda, tokom današnjeg dana, odlazi i u Prištinu.
Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.
