„Dijalog je najbolji put za normalizaciju odnosa Srbije i Kosova“, kazao je danas Gabrijel Eskobar, zamenik pomoćnika državnog sekretara za evropska i evroazijska pitanja i novi izaslanik Stejt Departmenta za zapadni Balkan.
On je danas elektronskim putem odgovarao na pitanja članova potkomiteta za evropska, energetska, sajber pitanja i zaštite životne sredine, a pri Odboru za spoljne poslove.
I danas je još jednom potvrdio podršku SAD evropskom izaslaniku za dijalog Beograda i Prištine, Miroslavu Lajčaku, uključujući i napore za rešavanje krize u septembru.
„Za deeskalaciju tenzija u vezi sa registracijom automobila, a u obezbeđivanju sporazuma kao rešenja kojim bi se obezbedio prostor za komplikovanije pitanje“, kazao je Eskobar.
Upravo je ovo bio jedan od razloga da ovaj visoki diplomata prošlog meseca i otputuje u Brisel, kao podrška Lajčaku.
„Zajedno smo jasno stavili do znanja da je dijalog ta forma u kojoj obe strane kao jednake, moraju da rade kako bi rešile različitosti i normalizovale odnose, idealno do obostranog priznanja“, kazao je.
Poslednje Eskobarovo uključenje u rešavanju krize sa tablicama, pokazalo je da „dijalog zaista radi kao forma za rešavanje problema“.
Te se baš zbog toga raduje Lajčakovom „kontinuiranom agresivnom radu na još izazovnijim pitanjima“.
Iako SAD nisu direktno uključene u dijalog Beograda, one ipak ova dva centra „ohrabruju da budu fleksibilne, pragmatične i orijentisane ka rešenjima“.
Navodi takođe da njihov cilj za svih „šest zemalja Zapadnog Balkana“ jeste da podrže njihovu uspešnu integraciju u evropske institucije i njihov prijem u Evropsku uniju.
Eskobar je i danas ponovio svoje ranije navode da SAD rade blisko sa Evropskom unijom, kako bi naglasili poruku u regionu da postoji stvaran okvir da Zapadni Balkan bude deo EU.
Dodaje da je administracija Džoa Bajdena sada udvostručila napore za integraciju Zapadnog Balkana u EU.
U svom svedočenju spominjao je ipak da postoje glasovi koji se odupiru ovim integracijama odnosno, kako je kazao, reformama, te da postoji štetan kineski i ruski uticaj, kao i aktivnosti.
Eskobar je takođe naglasio da sankcije koje je počela da primenjuje administracija američkog predsednika se ne odnose na vlade zemalja na Zapadnom Balkanu, već na „određene pojedince“, te da su one kao takve za rezultat pokazale ogroman uspeh u menjanju postupaka tih ljudi.
Ovde je naglasio da su upravo sankcije i pretnja sankcijama bile to uspešno sredstvo u borbi protiv Miloševića.
Eskobar je u istom uključenju govorio i o inicijativi Otvoreni Balkan, o tome opširnije u:
Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.
