Erat: Priča o podeli Kosova bila i ostala glupost

“Ne može biti podele Kosova – to je bilo aktuelno još 2007. tokom Ahtisarijevog procesa (specijalnog izaslanika Ujedinjenih nacija za status Kosova prim.nov.) kada su neki takozvani stručnjaci predlagali podelu. Tada je to bila glupost – kao i sada. Ovo sada je samo ponavljanje“, izjavio je u intervjuu albanskom servisu Glasa Amerike Džon Erat, zamenik direktora zaduženog za Evropu i Rusiju američkog Saveta za nacionalnu bezbednost.

“Naša pozicija, ako maksimalno pojednostavimo, jeste da smo saglasni sa bilo kakvim sporazumom, koji postignu dve strane. Cilj je da bude postignut sporazum i da budu normalizovani odnosi. Nemci na to gledaju malo drugačije. Ali, na kraju krajeva, to je ista stvar, jer – ne vidim kako bi u praktičnom smislu velika teritorijalna razmena mogla da bude prihvatljiva za obe strane. I to je ključno. Sjedinjene Države podržavaju principe Evropske organizacije za bezbednost i saradnju (OEBS), uključujući i teritorijalni integritet. Na građanima Kosova je da odluče šta je pitanje njihovog teritorijalnog integriteta”.

Da li bi onda bilo tačno reći da je, s obzirom na to da je mnogo vremena prošlo od kada se ta ideja pojavila, da je potrošeno mnogo vremena? A sada je tu i nova prepreka u vidu tarifa – mislite li da je inicijativu o podeli, premijer (Haradinaj prim. nov) iskoristio kako bi predstavio svoju o carinama?

„Ne znam o čemu premijer razmišlja. Možda bi o tome trebalo da pitate njega“.

Postoji li ideja o promenama granice dve zemlje?

„Ne može biti promene granica bez saglasnosti ljudi kojih se to tiče“.

Ne, pretpostavljam da bi se oni mogli složiti o tome. Ali da li im je potreban pritisak spolja za to?

„Ne vidim to kao realan scenario. Na vladama u Beogradu i Prištini je da odluče šta žele da rade sa svojom granicom“.

Izgleda da je sve zaustavljeno, pošto je Priština nametnula carine na proizvode iz Srbije, koja zbog toga ne želi za pregovarački sto. Ima li izlaza?

„Nadam se da ima. I važno je upamtiti da, iako su carine neposredna prepreka, uvedene su s razlogom. Kao reakcija na kampanju povlačenja priznanja nezavisnosti Kosova koju Srbija vodi. Sjedinjene Države savetuju prištinskim vlastima da uklone tarife kako bi se započeo proces dijaloga, ali smo svakako veoma svesni okolnosti. I to treba uzeti u obzir“.

Vašington je izvršio pritisak na Prištinu da ukine carine. Međutim, do sada nije bilo pomaka. Šta je potrebno da bi se to dogodilo?

„Potrebno je da se donese odluka da je vreme da se počne dijalog“.

Šta se može dobiti zauzvrat?

„Mislim da su dobrobiti dijaloga evidentne. To bi vodilo normalnijoj situaciji, članstvu Kosova u Ujedinjenim nacijama i drugim međunarodnim organizacijama. I naravno, vodilo bi poboljšanju ekonomskih uslova. Pitali ste i šta se može dobiti zauzvrat, i to je vrlo važno pitanje. I zato je važan naš savet da se carine ne ukinu u potpunosti – već da se privremeno suspenduju – kao nekakav vid testa. Da se uvidi postoji li dobra volja srpske strane. A test bi bio – odustaje li Srbija od kampanje povlačenja priznavanja nezavisnosti Kosova? Ako je tako, to ukazuje da stvari tumače ozbiljno i to je dobar potencijal za napredak. Međutim, ako se ta kampanja nastavi, ako srpska strana ne bude iskrena u pregovorima, onda bih se založio za vraćanje carina. I situacija bi bila istovetna trenutnoj – i ništa osim malo vremena ne bi bilo izgubljeno“.

Hajde da pretpostavimo da su carine ukinute ili suspendovane i da su se obe strane usaglasile da sednu za pregovarački sto. Može li se očekivati da Vašington počne da igra značajniju ulogu?

„Da, igraćemo veću ulogu. Bićemo uključeni onoliko koliko je potrebno. Ako bude od pomoći – pozvaćemo obe strane da dođu u Vašington. Želimo da učinimo šta god je potrebno, što bi moglo biti od koristi“.

Aktuelna je nova inicijativa, novi proces. Govorim o nemačko-francuskoj inicijativi. Novom procesu koji predvode Emanuel Makron i Angela Merkel koji se sastaju sa balkanskim liderima. Slede novi razgovori prvog jula. Kosovski predsednik, Hašim Tači,  nakon prvog berlinskog sastanka rekao je da je bio šokiran kada je saznao da SAD nisu obaveštene o jednom delu tog procesa. Igraju li SAD bilo kakvu ulogu u ovoj evropskoj inicijativi?

„Redovno razgovaramo sa našim evropskim saveznicima. Pričao sam i sa Francuzima i Nemcima o situaciji na Balkanu. Nismo bili prisutni u Berlinu, jer je planirano da susret bude fokusiran na pitanja koje se tiču Evropske unije, a mi naravno nismo članovi EU. U budućnosti ćemo rado učestvovati u bilo kakvoj inicijativi koju bi organizovali Berlin i Pariz – ukoliko bi nam takva uloga odgovarala“.

Hoćete li učestvovati u julskim pariskim razgovorima?

„To još nije određeno. Voljni smo da učestvujemo“.

Predsednik Srbije mnogo balansira. Želi članstvo u Evropskoj uniji – ali istovremeno održava vrlo bliske odnose sa Rusijom i Kinom. Je li Srbija pouzdan partner?

„Sa Srbijom sarađujem godinama. I mislim da je moguće osloniti se na nju. Na predsedniku Vučiću je da odluči šta je interes Srbije. Mislim da razume značajne koristi, koje donosi nastavak procesa pristupanja Srbije Evropskoj uniji i boljitak, koji je to donelo susednim državama. I mislim da razume da će takav vid integracije biti u korist građana Srbije. Na njemu je da uravnoteži to sa odnosima koje razvija sa Rusijom i drugima. Ključno pitanje i razlog zbog kog imam nadu u ovaj proces jeste to što je u interesu Srbije da bude sposobna da reši spor sa Kosovom i uspostavi dobre susedske odnose. Predsednik Vučić je to i rekao u državnom parlamentu pre nekoliko nedelja. I mislim da se možemo pouzdati u to da razume gde može ostvariti dobrobit“.

VOA

Comments

comments



Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.