„Pre ili kasnije tema srpske baštine mora da dođe na dnevni red dijaloga između Beograda i Prištine, pogotovo usled sve agresivnijih najava pojedinih političara u Prištini da dosadašnje mere zaštite srpske baštine treba revidirati i našu baštinu lišiti njenog istorijskog i duhovnog identiteta“, saopštila je raško-prizrenska eparhija.
Povodom 19. godišnjice martovskog nasilja, u manastiru Gračanica juče je odslužen parastos žrtvama pogroma uz trenutke molitvenog sećanja na sve ono što je prethodnih godina nepovratno uništeno, uz, kako navodi Eparhija, nadu da se nasilje ne ponovi.
Parastosi i pomeni služeni su u svim crkvama Eparhije raško-prizrenske.
Crkva je juče podsetila na tužnu statistiku štete trodnevnog nasilja 16-18. marta 2004, od ljudskih žrtava, preko izbeglica, zapaljenih domova…Ekstremisti su se posebno obrušili na srpske pravoslavne svetinje.
„Uništeno je 35 crkava i manastira, a u ovim nezapamćenim vandalskim aktima, od kojih su neki prenošeni uživo na lokalnim kosovskim televizijama (kao na primer u Podujevu) zauvek su uništene brojne ikone i nepokretna kulturna dobra koja su vekovima preživeli osmansku okupaciju i svetske ratove“.
Nasuprot stradanju koje nije prvo, podsetili su i na period obnove Eparhije koji traje i danas.
„Srpska Pravoslavna Crkva jevanđelski je podnela i ovaj talas nasilja nad svetinjama, kao ona iz Drugog svetskog rata od strane albanskih balista ili iz vremena petovekovne osmanske okupacije. U procesu obnove od 2005 godine obnovljeno je ili donekle popravljeno oko 70% objekata oštećenih ili uništenih 2004. godine i po međunarodnim zahtevima u obnovi su učestovale i kosovske institucije pod nadzorom i organizacijom Saveta Evrope. Poseban uspeh predstavlja obnova Prizrenske Bogoslovije. Takođe su obnovljene i privremeno zapustele parohije u Prizrenu, Prištini, Peći, Uroševcu, Vučitrnu i Istoku, iako do očekivanog većeg povratka prognanika u ove gradove nije došlo zbog opšteg nedostatka bezbednosti i etničke netolerancije“.
Sedamnaesti Mart 2004, posebno je bolno pogodio srpski narod i Crkvu zbog toga što se napadi nisu dogodili u vreme ratnog haosa, podseća Eparhija, već u prisustvu više hiljada pripadnika međunarodnih mirovnih snaga КFOR-a, Кosovske policije i UNMIК-a od kojih, kako tvrde, niko nije javno preuzeo odgovornost za brojne propuste.
„Najteže od svega jeste činjenica da već evo 19 godina nije sprovedena ozbiljna istraga povodom ovog nasilja i da nisu pronađeni organizatori masovnih i koordinisanih vandalskih napada, iako su svi međunarodni predstavnici koji su tada posetili Кosovo i Metohiju veoma eksplicitno ukazali na to da je reč o dobro organizovanim akcijama uz aktivnu podršku kosovskih medija na albanskom jeziku“.
Podsetili su na OEBS-ov izveštaj koji je rađen u centrali u Beču povodom ovog nasilja.
Simbolično mali broj lica kažnjen je lakšim i uslovnim kaznama, kao na primer za paljenje drevne Bogorodice Ljeviške, UNESКO spomenika iz 14. veka za čije su skrnavljenje fresaka, kako dalje podsećaju, kažnjena četiri kosovska Albanca uslovnom kaznom od četiri meseca.
„Nažalost, nasilje koje se sporadično nastavlja protiv srpskih svetinja i povratničkih domova do danas nije zaustavljeno“, ukazuju dalje uz napomenu da rizik od nasilja i dalje postoji uprkos svemu onome što je učinjeno kako bi se stvorili bolji uslovi za život Srba.
Cilj bi bio „sistematsko uništavanje“ baštine srpskog naroda na Kosovu i Metohiji koje za današnje „lokalne ultranacionaliste“, kako se objašnjava, i dalje predstavlja „bolan podsetnik srpske istorije koja se jeftinim falsifikatima ne može izbrisati iz istorijske nauke i istorije umetnosti ovog dela Balkana“.
„Martovski pogrom je bio velika tragedija za Srpsku Pravoslavnu Crkvu, ali je još veća tragedija i sramota za kosovske institucije čiji predstavnici i danas vode ovo društvo i tobože pretenduju na evropsku budućnost, iako nikada nisu prihvatili ni najmanji stepen svoje odgovornosti za nasilje 2004. godine“.
Eparhija raško-prizrenska je zatražila dugoročnu zaštitu za svetinje, ali i za narod.
„Zbog dugoročne ugroženosti hrišćanskih svetinja u vremenu etničkog i verskog radikalizma na Кosovu i nesposobnosti lokalnih institucija da bez međunarodnih pritisaka adekvatno vrednuju i zaštite baštinu srpskog naroda na ovom prostoru posebna vrsta zaštite srpske baštine i iznad svega njenog naroda na КiM je i te kako dugoročno potrebna“.
Eparhija Raško-prizrenska zaključuje da će nastaviti sa procesom obnove koliko god to bude bilo moguće, ali i naglašavaju:
„Isključivo na principima posebnog položaja koji je dat Srpskoj Pravoslavnoj Crkvi međunarodnim dokumentima i kosovskim zakonima“.
Kako je obeležena 19. godišnjica u Kosovskoj Mitrovici i Gračanici čitajte u:
FHP i ove godine podsetio na 17. Mart – „Lov na Srbe„
Kad se vratiš podno Prokletija posle 17. Marta – Priča o Branku i Marti
Obeležavanje 17. Marta u K.Mitrovici i Gračanici: Mesec bola, tuge i sećanja
Obeležavanje 17. Marta i ove godine u Gračanici – parastos, izložba i akademija
Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.
