Autor: Enver Robeli
Kolumna o praznini koju su ostavile velike reči i gestovi
Godine 2018, na desetogodišnjicu proglašenja nezavisnosti Kosova, Aljbin Kurti sa svojim saradnicima nije ušao u salu Skupštine Kosova, jer nije želeo da sluša kosovsku himnu. Možete li to da zamislite?
Kada se himna završila, šef Pokreta Samoopredeljenje ušao je u Skupštinu sa svojim poslanicima, jer je želeo da sluša Edija Ramu, premijera Albanije. U to vreme, Edi Rama bio je idol Samoopredeljenja. Tada je Rama nazivao Samoopredeljenje „nacionalnim blagom“. Možete li i to da zamislite?
U svom govoru iz 2018. godine, Edi Rama je, na svečanoj sednici Skupštine Kosova, predložio zajedničkog predsednika Kosova i Albanije, kao „simbol jedinstva“.
Samoopredeljenje je bilo oduševljeno, ushićeno, poletno. Malo je falilo da njihovi lideri ne započnu pesmu: „Mi smo Edijevi – Edi je naš“. To bi zvučalo kao ona lažna pesma iz osamdesetih u Jugoslaviji: „Mi smo Titovi – Tito je naš“.
Želite još apsurda?
Petog septembra 2016. godine, fudbalska reprezentacija Kosova debitovala je na međunarodnoj sceni nakon što je u maju iste godine postala članica FIFA i UEFA.
Kosovo je igralo protiv Finske, utakmica je završena rezultatom 1:1, a prvi gol za Kosovo postigao je Valjon Beriša.
U to vreme jedan istaknuti poslanik Samoopredeljenja (danas više nije poslanik) napisao je da se nada da će pobediti „fudbalska reprezentacija Albanije“. O istorijskom debiju Kosova nije rekao ni reč. Potpuno ga je ignorisao! Taj poslanik je platu dobijao od Kosova, ali se ponašao kao delegat Kurvelješa. Ovde se završava ova digresija.
Vratimo se na Ramino izlaganje o zajedničkom predsedniku. Taj populistički govor kritikovala je LDK, koja je tada bila u opoziciji. Šef poslaničke grupe te stranke, Avdulah Hoti, izjavio je:
„Predlog Edija Rame o svealbanskom predsedniku pokazuje nepoštovanje prema težnjama građana Kosova da imaju nezavisnu državu integrisanu u Evropsku uniju i NATO.“
Brza je bila tada reakcija poslanice Samoopredeljenja Aljbuljene Hadžiju.
Evo njenih reči: „Avdulah Hoti je reagovao protiv izjave Edija Rame, a samo nekoliko dana ranije je aplaudirao uklanjanju nacionalne zastave sa kružnog toka. Ne znam zašto LDK, generalno, sa takvom revnošću podržava antinacionalne poteze i napada izjave koje vode ka nacionalnom ujedinjenju.“
Sedam godina posle onog bombastičnog govora u Skupštini Kosova, Edi Rama sada izjavljuje da je „nacionalno ujedinjenje bajka“.
Verovatno je bajka bila i ideja o zajedničkom predsedniku, ali 2018. se mnogo govorilo o podeli Kosova, a prazni patriotizam prodavao se jeftinije nego lubenice usred leta.
Tada su se pravile kampanje da se Evropska unija ucenjuje kvazinacionalističkim parolama u stilu: „Ako nas ne primite, zapalićemo Balkan“.
Do 2025. godine geopolitičke okolnosti su se promenile.
Uskoro će biti četiri godine otkako je Rusija započela sveobuhvatni napad na Ukrajinu, i Brisel je otvorio vrata Albaniji za članstvo u EU — što je sjajna vest za Albaniju i region.
Danas više nećete čuti Edija Ramu da traži zajedničkog predsednika Kosova i Albanije.
Sa kvazipatriotskim proizvodima poput onih koje je nekada nudio Edi Rama, na političku pijacu je izašlo i Samoopredeljenje. Zaklinjali su se:
„Kad mi dođemo na vlast, menjaćemo Ustav, ukidaćemo ovaj član, dodaćemo onaj član i – abrakadabra, abrakadabra – eto nacionalnog ujedinjenja.“
Govorili su: „Ne postoji zastava Kosova, postoji samo nacionalna zastava.“ Uzvikivali su: „Ne postoji reprezentacija Kosova, postoji samo nacionalna reprezentacija.“
Tako su govorili lideri Samoopredeljenja. Danas su oni prvi na tribinama stadiona da podrže fudbalsku reprezentaciju Kosova (iako je još uvek ne zovu reprezentacijom, pomalo ih strah).
Sa Edijem Ramom više ne razgovaraju. Ne učestvuju ni na izborima u Albaniji. Ne idu više ni u Ljež na patriotske parade. Velike reči i veliki gestovi, kada nisu realni, ostavljaju iza sebe samo prazninu. To ne važi samo za Samoopredeljenje.
Dana 23. maja 2015, Edi Rama je došao u Prištinu na poziv Samoopredeljenja, tačnije tadašnjeg gradonačelnika Prištine, koji je bio iz te partije.
Zvao se Špend Ahmeti. Rama je došao da otkrije spomenik Ismailu Ćemaliju i da održi tipično populistički govor, prepun šifrovanih poruka koje su se mogle čitati kao junački poziv na nacionalno ujedinjenje i direktna podrška Samoopredeljenju.
U televizijskim izveštajima iz tog vremena, u prvom redu ceremonije vidi se starac obučen kao Ismail Ćemali (takvi uvek izgledaju smešno), zatim poglavar bektašija Baba Mondi, potom Pandeli Majko, Ajda Derguti i, naravno, Aljbuljena Hadžiju. (Zanimljivo je ko je tada izostao sa ceremonije u Prištini: premijer Isa Mustafa, prvi zamenik premijera i ministar spoljnih poslova Hašim Tači, kao i predsednica Kosova Atifete Jahjaga).
U to vreme, Edi Rama se sa Samoopredeljenjem nije slagao samo u jednoj stvari: za razliku od Kurtijeve partije, on je podržavao osnivanje Specijalnog suda uz argument da Albanci ne treba da se sukobljavaju sa međunarodnom zajednicom. Toliko o toj digresiji.
Vraćamo se otkrivanju spomenika Ismailu Ćemaliju u Prištini 2015. godine: u svom govoru Špend Ahmeti je obećao da će „do kraja godine spomenik Hasanu Prištini poslati u Valonu“. Taj spomenik postavljen je u Valoni tek sedam godina kasnije, u maju 2022. godine.
U prilogu jedne televizije iz Tirane navedeno je da su na toj ceremoniji prisustvovali gradonačelnik Prištine Perparim Rama i gradonačelnik Glogovca, „Ladrovcki“.
S tim prezimenom, Ramiz Ladrovci se verovatno osećao kao poljski turista u Valoni. Iz Samoopredeljenja nije prisustvovala nijedna istaknuta ličnost kada je Hasan Priština „stigao“ u bronzi u Valonu.
Kada se ovih događaja prisećamo i opisujemo s vremenske distance od 10, 7 ili 3 godina, još jasnije se vidi sramota albanske politike: velike reči i veliki gestovi za potrebe dnevne politike.
Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.
