Ebot: Nema crvenih linija u dijalogu, ali ima parametara, Britanija je protiv promene granica

ABOT
FOTO: KoSSev

Vladavina zakona na Kosovu je prioritet za britansku vladu, ali je ona osnov stabilnosti za samo Kosovo. Ljude brine posao, obrazovanje, zdravlje ali i budući pregovori sa Srbijom. Izgleda da smo ušli u ćorsokak kada su u pitanju pregovori ove godine. U ovom trenutku izgleda da nijedna strana nije spremna da krene napred, a potrebno nam je da vidimo promenu, te bi prilika za to mogla da se ukaže nakon izbora, rekao je za KoSSev u svom prvom intervjuu za medije po dolasku na Kosovo novi britanski ambasador Nikolas Ebot (Nicholas Abbott). Ujedinjeno Kraljevstvo će zajedno sa ostalim međunarodnim partnerima ostati uključeno u proces dijaloga, iako nije na međunarodnoj zajednici da odredi koji je, kako kaže, budući put za Kosovo i Srbiju, već na samim društvima. Ipak, ova podrška nije bezrezervna, nema crvenih linija, ali ima i parametara, a jedan od njih je da ne podržavaju etničku podelu i razgraničenje.

Nikolas Ebot je novi britanski ambasador u Prištini. Na tu poziciju stigao je sa mesta šefa strateškog odeljenja za Srednji istok i Severnu Afriku forin ofisa. Pre toga je kao zamenik ambasadora službovao po Alžiru, Siriji, Bagdadu… Od kada je na Kosovo stigao pre dve nedelje, zauzet je susretima sa pojedincima i strankama. Pokušava da razume ono što mu govore i da stekne prve utiske.

„Za mene je u ovom trenutku važno da čujem mišljenja što šireg kruga ljudi.“

Voleo bi da ga ljudi dožive kao britanskog ambasadora na Kosovu za sve zajednice, kaže. Impresivna diplomatska biografija pre svega iz severnoafričkog pojasa i srednjeg istoka, sama je nametnula pitanje: Otkud sada na Kosovu?

 „Vreme je za promenu“, rekao je nasmejavši se i brže bolje objasnio da se promena odnosi na njega, nikako na ono što bi moglo da liči na neku novu krizu na Kosovu.

Vaš prethodnik je tokom svog celog mandata bio vrlo glasan kada je u pitanju borba protiv organizovanog kriminala i korupcije na Kosovu. Hoće li biti bilo kakve promene u ovoj retorici, ili ćete imati nešto da dodate? Hoćete li to nastaviti?

Ambasadori imaju različite stilove. To je nešto i što i Forin ofis veoma promoviše. Svi treba da budemo ono što jesmo. Ali ne mislim da će se pitanja kojima se ovde bavim kao britanski ambasador koja predstavlja britansku vladu, menjati. Vladavina zakona je jasno prioritet za nas. Veujemo da je to osnov stabilnosti na Kosovu. Jasno je takođe da je korupcija problem ovde, nešto čime se treba pozabaviti, ne samo mi kao međunarodna zajednica, već i samo Kosovo.

Takođe, stigli ste tokom veoma turbulentnog perioda. Kosovo se sprema za vanredne parlamentarne izbore početkom oktobra. Da li očekujete ikakve promene i kakve? Možda je za Vas rano ali da li biste barem probali da predvidite?

Izbori su vrlo važan deo bilo kakve moderne demokratije. Kosovo je takva moderna demokratija i važan je trenutak za Kosovo da odluči koga žele za svoje lidere. A ko zna kakva će biti promena. Jasno je da su politčke partije i lideri već sada u kampanji. Biće vrlo interesantno da se vidi koliko će biti uspešni i na šta ljudi sa Kosova žele da stave svoje obeležje. Postoji mnogo važnih pitanja u ovom trenutku za ovu zemlju. Pod utiskom sam toga da je briga ljudi – posao, obrazovanje, zdravlje, a brinu ih i budući pregovori u dijalogu sa Srbijom.

ABOT
FOTO: KoSSev

Kad pominjete demokratiju, postoji sa druge strane ono što se naziva ratna koalicija koja na Kosovu vlada od 1999. dakle 20 godina. Kako se demokratija uklapa sa ovom grupom ljudi koji su štaviše na vlasti punih 20 godina? Možete li da predvidite bilo kakvu promenu kada je u pitanju grupa ratnih veterana?

Ponoviću, na ljudima je sa Kosova da odluče koga žele da ih predstavlja i koga će podržati. Nije iznenađenje da postoje generacije političara koje su u vladi ovde, dok je sa druge strane na ljudima sa Kosova da odluče da li žele da nastave sa takvom vladom. Ali vidim da neke stranke traže novu agendu, neke traže da postave nove kandidate za premijere, mnogo će zavisiti od broja u oktobru, takođe i od samih pregovora koji će uslediti posle izbora, kako bi se formirala vlada.

Ako biste morali da uporedite ovo što predstavljate kao demokratiju – sa grupom ljudi sa jasnom ratnom prošlošću, da li mislite da se ta dva dobro slažu jedno pored drugog?

Demokratija prolazi kroz faze, to vidite i na drugim mestima u svetu. Demokratija ima takve trenutke u koje se određeni ljudi uključe i mogu i da ostanu uključeni – U Ujedinjenom Kraljevstvu to nije slučaj. Često kroz promenu vlade vidimo i promenu samih likova ali u isto vreme imamo ljude koji su u Velikoj Britaniji u politiku uključeni veoma dugo, a njihovo iskustvo je nekada veoma korisno.

Možda ovo nije popularno pitanje za jednog diplomatu da zvanično odgovori, ali da li biste mogli da napravite razliku između Tačija i Haradinaja? Da li vidite bilo kakvu razliku u njihovim politikama?

Ako pogledate sve kosovske lidere na Kosovu, svi oni deluju vrlo različito. Svi oni imaju različita stanovišta u vezi sa raznim pitanjima, tako da sam siguran i da donedavni premijer i predsednik imaju razlike, takođe. Svakako da kao neko ko posmatra, ne vidim kod njih neki monolitni blok na Kosovu, već pre vidim vrlo aktivnu i energičnu konkurenciju.

Takođe ste pomenuli, ako sam Vas dobro razumela, dijalog Beograda i Prištine kao jedan od prioriteta britanske vlade. Ipak, sa druge strane, javnost na obe strane nije imala mnogo prilike da čuje ovaj podsticaj sa britanske strane, ne podsticaj u smislu samog dijaloga, već pre kao razjašnjenje kakva je britanska pozicija i takođe da komentariše događaje 2019. Takođe, nismo ni videli mnogo događaja 2019, u vezi sa normalizacijom odnosa i dijaloga. Nije se mnogo toga na površini dešavalo. Da li možete da razjasnite poziciju britanske vlade? Kako komentarišete šta se događalo tokom 2019. između Beograda i Prištine i ovom tzv. procesu normalizacije?

Izgleda da smo ušli u ćorsokak. U ovom trenutku izgleda da nijedna strana nije spremna da krene napred, potrebno nam je da tu vidimo neku promenu, mislim da bi prilika za to mogla da se ukaže nakon izbora. Ujedinjeno Kraljevstvo zajedno sa ostalim međunarodnim partnerima ostaje uključeno.

A to znači šta?

Pa to znači da diskutujemo kao i oduvek sa liderima na obe strane, ali i sa ljudima iz različitih zajednica – o tome šta je put napred i da vidimo šta će biti ključna pitanja, da osiguramo da se dese budući pregovori, rekao bih brzo, ali isto tako, stvarima će biti potrebno vreme da se dogode, ali hoćemo da dođe do ozbiljnih legitimnih pregovora koji će dovesti do odluke dve države.

Možete li da budete određeniji kada kažete „šta će biti put napred“ i da će pregovori zahtevati „više vremena“?

Ovde treba da budemo pažljivi. Nije na međunarodnoj zajednici da odredi koji je budući put za Kosovo i Srbiju, već na njima.

To znači da o čemu god se Beograd i Priština dogovore, UK će pozdraviti? 

Ne, ne mislim, da je to naša pozicija. Mi imamo zapravo principijelnu poziciju koja se tiče promene granice. Kao ni ostali, ni mi ne mislimo da je to pozitivan put napred, ali jasno, videćemo kako će se pregovori odvijati u okviru određenih parametara.

Dakle, postoje crvene linije?

Crvene linije su teška reč. Mislim da su parametri bolja reč.

Da li predviđate bilo kakve konkretne promene, sad je kasno već za 2019, ali tokom 2020? Pred Srbijom su takođe izbori. Kada biste morali da spekulišete o održivom vremenu za ponovno otvaranje dijaloga, to bi bilo kada?

Pa pitanje je pre svega koliko će se brzo posle izbora u oktobru formirati kosovska vlada, koliko brzo mogu da tu poziciju definišu da bi onda mogli da se angažuju sa srpskom vladom što je pre moguće.

To onda znači da ipak možete da predvidite zajedničke sastanke već i tokom 2019?

Pa pre smo u stanju prognoziranja preko kristalne kugle. Mislim da će to zavisiti od toga koliko će se brzo kosovska vlada formirati posle izbora.

Ne znam koliko ste obavešteni o Srbima sa Kosova. Ali da ste u cipelama Srba na Kosovu, šta mislite da bi bio njihov prioritetni interes sa jedne strane, a sa druge strane njihove glavne zabrinutosti i problemi?

Mislim da svakako nije na meni da govorim u ime zajednice Srba za Kosova. Mislim da su vrlo spremni da za sebe govore. Ono što mislim i spekulišem jeste to da većina Srba sa Kosova, bez obzira na to bili na Severu ili u ostatku zemlje, jeste da brinu upravo o onome o čemu brinu i ostali ljudi na Kosovu.

A to su?

To su pitanja socijalne i ekonomske prirode koja imaju uticaj na naše živote. Očigledno postoje veća politička pitanja na sceni sada, ali je i moj utisak da su sami kosovski Srbi do sada uspevali da dobro definišu svoje zahteve, i moram da naglasim da je nešto do čega nam je svima stalo jeste to kako da izgradimo održivu zajednicu kosovskih Srba u celoj zemlji.

Jeste li svesni osećanja Srba na Kosovu o tome da im je teško da prihvate da žive u kosovskom sistemu i da su vrlo odani ideji i sistemu koji je de jure finkcionisao do 1999.?

To je razlog zbog čega sam danas ovde. U narednim nedeljama i mesecima kako bih izgradio sliku i video šta Ujedinjeno Kraljevstvo može da uradi.

Britanci su poznati po svojoj sofisticiranoj diplomatiji, rekla bih i po dobrom ukusu i manirima u tome kako javno iskazujete diplomatske note. Koja će biti Vaša diplomatska linija u narednim mesecima i godinama prema svim zajednicama na Kosovu – koje sa jedne strane teže da se pridruže EU, dok je sa druge strane sama Velika Britanija veoma zauzeta da izađe sa tog puta?

Članstvo Kosova u EU je nešto što Kosovo hoće. Mislim da mi treba da u tome pomognemo. Očigledno je i da je pozicija samog Ujedinjenog Kraljevstva po tom pitanju drugačija u ovom trenutku, to izaziva svakako određeni politički interes i u samoj zemlji kod nas kroz šta prilazimo. Što se tiče UK, mislim da to pokazuje upravo zrelost demokratije da smo bili u stanju da prođemo kroz ta pitanja, bilo da se radi o izvršnim ili zakonodavnim. 

Biće potrebno vreme da se stvari razreše, a isto je, verujem, i za Kosovo. Trebaće vremena ali tu su istine koje su svima jasne i dok god postoji duh saradnje verujem da će biti i progresa.

Ali i dalje ste na različitim linijama, Velika Britanija napušta EU, dok se Srbija i Kosovo kreću ka pridruživanju…

Na narodu Kosova i Srbije je da odluče gde žele da budu. Narod Velike Britanije je odlučio šta on želi.

Hvala što ste govorili za KoSSev.

Comments

comments



Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.