Duga suđenja, malo optužnica: Izveštaj o procesuiranju ratnih zločina u Srbiji

Sudnica
Foto: RSE, Vesna Anđić

U Srbiji je tokom 2020. godine nastavljen negativan trend dugog trajanja postupaka za ratne zločine i podizanja malog broja optužnica, ocenila je u novom izveštaju koji je u petak predstavljen, o suđenjima za ratne zločine nevladina organizacija Fond za humanitarno pravo (FHP).

Optužnice su, kako se navodi u izveštaju, uglavnom rezultat ustupanja predmeta iz Bosne i Hercegovine (BiH), a ne istrage Tužilaštva u Srbiji.

Tokom prošle godine, Tužilaštvo za ratne zločine Srbije podiglo je sedam optužnica, od kojih je pet iz ustupljenih predmeta iz BiH.

„Imajući u vidu da Tužilaštvo ima tužioca i devet zamenika, podizanje samo dve optužnice tokom čitave godine koje su rezultat vlastite istrage, može se smatrati veoma neefikasnim radom“, piše u izveštaju FHP-a koji je objavljen 14. maja.

Ivana Žanić iz FHP-a je na predstavljanju izveštaja rekla da postoje zamenici tužioca koji tokom cele godine svog rada nemaju ni jednu podignutu optužnicu.

U dokumentu se navodi da Tužilaštvo za ratne zločine Srbije „ne želi samostalno da pokrene postupke protiv visokorangiranih pripadnika nekadašnje vojske“.

U prilog ovoj tvrdnji, FHP navodi da je ta organizacija od 2016. godine podnela dve krivične prijave protiv bivšeg komandanta u Jugoslovenskoj narodnoj armiji (JNA) Dušana Lončara zbog ratnih zločina u selima Lovas i Bogdanovci u Hrvatskoj 1991. godine, ali da ni po jednoj Tužilaštvo nije postupalo.

FHP je u martu 2018. godine podneo krivičnu prijavu i protiv Svetozara Andrića, bivšeg komandanta brigade Vojske Republike Srpske zbog sumnje da je izvršio ratne zločine u BiH.

„Do danas nemamo informacije da li se protv njih vodi istraga i u kojoj je fazi ta krivična prijava, da li je to predistražni postupak, istražni postupak i šta se po tom pitanju radi“, navela je Žanić.

U međuvremenu, Svetozar Andrić je postao poslanik u Skupštini Srbije i član parlamentarnog Odbora za Kosovo.

Andrić je poslaničku zakletvu položio nakon parlamentarnih izbora u junu 2020. ispred liste Srpskog patriotskog saveza (SPAS) Aleksandra Šapića, koja učestvuje u vlasti Srpske napredne stranke predsednika Srbije Aleksandra Vučića.

Odugovlačenje postupaka za ratne zločine

Izveštaj FHP-a obuhvata analizu 21 predmeta koje je ta nevladina organizacija pratila pred sudovima u Srbiji.

FHP je ocenio da je „neprimereno dugo trajanje postupaka u složenim predmetima“ nastavljeno i u 2020. godini.

„Ono je najčešće rezultat nepripremljenosti optužnica, lošeg planiranja vođenja glavnog pretresa i nekvalitetnih prvostepenih presuda, što je dovodilo do ukidanja istih i vraćanja na ponovni postupak, ali i do odlaganja zbog izostanka optuženih i svedoka“, navodi se u izveštaju.

Kao najistaknutiji primer „nerazumno i neosnovano dugog trajanja“, FHP navodi predmet Ovčara kod Vukovara u Hrvatskoj, u kojem je postupak pravnosnažno okončan 14 godina od podizanja prve optužnice.

Prva optužnica za streljanje 200 ratnih zarobljenika iz vukovarske bolnice na poljoprivrednom dobru Ovčara podignuta je 2003. godine, a pravnosnažna presuda osmorici pripadnika Teritorijalne odbrane Vukovara i dobrovoljačke jedinice „Leva supoderica” doneta je 2017. godine.

„Slična situacija je i u predmetu Lovas, u kojem je optužnica podignuta 2007. godine, a koji je pravnosnažno okončan tek u novembru 2020. godine, kao i u predmetu Ćuška, u kojem je optužnica podignuta 2010. godine, a koji je sada u fazi glavnog pretresa u ponovljenom postupku i čije se pravnosnažno okončanje ni ne nazire“, navodi se u izveštaju.

U zločinu u hrvatskom selu Lovas 1991. godine ubijeno je 69 civila, dok je u selima Ćuška, Ljubenić, Pavljan i Zahać na Kosovu 1999. ubijeno više od 140 albanskih civila.

U izveštaju se ukazuje na ozbiljne posledice višegodišnjih trajanja postupaka.

„Iz godine u godinu optuženi umiru, a svedoci gube poverenje u pravosuđe Srbije i ne pristaju da svedoče u ponovljenim procesima. Tako je u predmetu Lovas tokom trajanja postupka preminulo pet optuženih, a jedan postao procesno nesposoban, dok su svedoci odbijali da ponovno svedoče“, piše u izveštaju.

Marina Kljajić, punomoćnica oštećenih, rekla je tokom predstavljanja izveštaja, da se postupak za Lovas završio bez spominjanja imena ijedne žrtve u pravosnažnoj presudi.

U dokumentu se navodi i da je pandemija korona virusa tokom prošle godine dovela do odlaganja većeg broja zakazanih suđenja.

Procesuiranje zločina počinjenih na Kosovu

Ivana Žanić je kao problem navela i to što nema optužnica za zločine koji su počinjeni tokom sukoba na Kosovu.

„Tužilaštvo za ratne zločine je poslednju optužnicu za zločin koji je počinjen na Kosovu podiglo 2014. godine“, rekla je Žanić.

Ona je objasnila da su u međuvremenu bile optužnice za zločine u selu Ljubenić i Ćušku, ali da su one spojene sa predmetom Ćuška koji traje već duži niz godina.

„Pojedinačne optužnice za zločine na Kosovu nema već sedam godina“, navela je ona.

Bekim Bljakaj (Bekim Blakaj) iz Fonda za humanitarno pravo Kosovo, koji je učestvovao na prezentaciji izveštaja, rekao je da je na Kosovu slična situacija i da su tokom prošle godine podignute samo dve optužnice i donete dve prvostepene presude, a da se trenutno vodi 8 predmeta za ratne zločine.

On je naveo da je prema podacima FHP Kosovo u prethodnih 20 godina bilo 116 lica optuženih za ratne zločine od kojih je pravosnažno osuđeno 41 lice – 35 Albanaca, 5 Srba i jedan Rom.

Bljakaj je naveo da su poslednjih godina primetili da sudska veća sastavljena od domaćih sudija nisu iznosila ni najosnovnija obrazloženja u presudama, da često nedostaju navodi na kojim su dokazima zasnovali svoje odluke, kao i zašto pojedine dokaze sud smatra relevantnim a pojedine ne.

Naveo je i da se osumnjičeni ili optuženi dugo drže u pritvoru do donošenja konačnih sudskih odluka, u nekim slučajevima 8 do 9 godina.

Promovisanje osuđenih ratnih zločinaca

U izveštaju FHP-a navodi se i da je tokom 2020. godine u Srbiji nastavljen trend promovisanja osuđenih ratnih zločinaca u javnosti.

FHP kao primer navodi promociju knjige haškog osuđenika i lidera opozicione Srpske radikalne stranke (SRS) Vojislava Šešelja pod naslovom „U Srebrenici nije bilo genocida“, koja je održana u februaru prošle godine u prostorijama beogradske opštine Stari Grad.

Promociji knjige usprotivili su se aktivisti nevladinih organizacija, koje su uz vređanje i psovke u zgradi opštine fizički napali članovi i simpatizeri SRS-a.

Nakon što je pred Haškim tribunalom 2018. godine pravnosnažno osuđen na 10 godina zatvora zbog podsticanja progona, deportacije i prisilnog raseljavanja Hrvata u vojvođanskom selu Hrtkovci 1992, Vojislavu Šešelju nije uskraćen poslanički mandat iako je Zakonom određeno da „poslaniku prestaje mandat ukoliko je, između ostalog, osuđen na kaznu zatvora dužu od šest meseci“.

Šešelj je posle izbora 21. juna 2020. ostao bez poslaničkog mandata jer njegova SRS, sa osvojenih 2,07 odsto glasova, nije prešla cenzus.

U izveštaju FHP-a se podseća da je tadašnji ministar odbrane i aktuelni ministar policije Aleksandar Vulin u oktobru prošle godine tokom vojne svečanosti u Nišu još jednom poručio da se Vojska Srbije nikada više „neće stideti ni Lazarevića ni Pavkovića ni svih onih koji su ovu zemlju branili“.

Penzionisani generali nekadašnje Vojske Jugoslavije Nebojša Pavković i Vladimir Lazarević su u Hagu osuđeni za ratne zločine nad albanskim civilima na Kosovu. Pavković u Finskoj služi kaznu od 22 godine zatvora na koju je osuđen januara 2014, dok se Lazarević 2015. godine vratio u Srbiju u pratnji državnog i vojnog vrha nakon odsluženih 14 od 15 godina kazne zatvora.

Neobaveštenost građana o suđenjima za ratne zločine

Istraživanja javnog mnjenja u Srbiji, koja je tokom septembra 2020. godine za FHP sproveo Istraživačko-izdavački centar Demostat, pokazali su visok stepen neobaveštenosti građana o ratovima devdesetih, zločinima i suđenjima, sa tendencijom rasta, navodi se u izveštaju.

Istraživanje je pokazalo da je 63 odsto ispitanika pretežno loše obavešteno i da je neobaveštenost znatno veća među mlađom populacijom.

„O suđenjima za ratne zločine redovno se informiše svega četiri odsto ispitanika, povremeno se informiše 42 odsto, dok se 54 odsto ispitanika uopšte ne informiše“, navodi se u izveštaju.

Samo polovina ispitanika (52 odsto) misli da treba nastaviti suđenja za ratne zločine pred sudom u Srbiji, a tri četvrtine ispitanika (74 odsto) ne zna da navede neke pravosudne organe nadležne za suđenja za ratne zločine.

Polovina ispitanika misli da je doprinos suđenja saznavanju istine o ratovima nikakav ili mali, dok druga polovina ocenjuje taj doprinos kao polovičan ili priličan ili veliki.

Sa tvrdnjom Srbija treba da naknadi štetu koju su pripadnici vojske i policije načinili civilnom stanovništvu tokom rata složilo se samo 24 odsto ispitanika, dodaje se u izveštaju.

U dokumentu se navodi i da od početka procesuiranja ratnih zločina u Srbiji javnost nije imala priliku da na televiziji vidi ni jedno svedočenje žrtava, počinilaca i svedoka ratnih zločina, niti izricanje neke presude.

„S druge strane, video-snimci suđenja za ratne zločine u državama regiona se redovno pojavljuju u medijskim prilozima“, navodi FHP.

U izveštaju se navodi i da je donošenjem Nacionalne strategije za ostvarivanje prava žrtava i svedoka krivičnih dela za period 2020-2025. godine učinjen korak napred u unapređenju položaja žrtava i svedoka u Srbiji, te da će žrtve ratnih zločina ubuduće dobijati sveobuhvatniju podršku i pomoć.

RSE

Comments

comments



Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.