Drecun: Nije problem u tablicama, Kurtiju trebaju incidenti


Predsednik Odbora Skupštine Srbije za Kosovo i Metohiju, Milovan Drecun, povodom najnovijih događaja na severu Kosova, gde su na prelazima Jarinje i Brnjak specijalne snage kosovske policije ROSU rasporedile svoje pripadnike kako bi sprovele odluku o automobilskim tablicama sa oznakama iz Srbije i sa severa Kosova, kaže da „nije problem u tablicama“, već da kosovskom premijeru Aljbinu Kurtiju trebaju incidenti, treba mu povod za uvođenje mera reciprociteta“. Ukazuje na kontekst cele situacije – „približavaju se lokalni politički izbori, Kurtiju je potreban jedan jak politički poen koji je dobio ovom akcijom – da je pokazao čvrstinu u odnosu prema Beogradu, da je spreman da realizuje ono što je obećao, da je spreman da donese neke recipročne mere, mada ne znamo o kakvim merama se radi“.

Dodaje da je Kurti postigao politički cilj zbog čega je ovo pokrenuo, „njemu ne odgovara da dalje eskalira situaciju… Ako bi pokušao da silom nešto radi to bi vodilo ka teškoj destabilizaciji, mislim da mu to neće dozvoliti ni KFOR ni zapadne zemlje, i zato će ići na deeskalaciju situacije“.

„Drugo, priprema se nastavak dijaloga i novi sastanak na vrhu“, ukazuje Drecun u Danu uživo na TV N1 i navodi da je prethodna dva sastanka Beograda i Prištine na vrhu Kurti „minirao“, kao i da mu je „ovo najbolji put da minira i taj naredni sastanak“.

Podseća da je, kada se radi o suštini problema oko tablica, sloboda kretanja regulisana sa dva sporazuma, jednim iz 2011. i drugim iz 2016. godine.

„Borko Stefanović je pregovarao 2011. i tada je dogovoreno da svi koji imaju prebivalište na Kosovu treba da pređu na tablice koje nisu statusno neutralne a to je RKS (Republika Kosovo), ali da će privremeno još pet godina važiti statusno neutralne tablice KS. Godine 2016. je novim sporazumom produžen rok važenja tih statusno neutralnih tablica do 15. septembra 2021“, navodi Drecun i dodaje da je 2016. dogovoreno da se ne skidaju tablice sa oznakom RKS, već da se preko njih stave stikeri i „problem je rešen“, ali, kako kaže, Priština se „vadila da nešto tehnički ne može da uradi“.

„Stikeri su najjednostavnije rešenje, nema skidanja tablica, samo ih prelepite. Zašto Priština odbija to? Ona nameće rešenja kojima pokušava da postigne političke ciljeve. Mislim da će u narednom periodu Kurti biti spreman i za još neke slične poteze“, smatra Drecun i dodaje da to što specijalni predstavnik EU za dijalog Beograda i Prištine Miroslav Lajčak nije osudio jednostrani potez Prištine, nju samo ohrabruje da nastavi sa sličnim potezima.

Drecun ističe da Priština treba da vrati prethodno stanje stvari i povuče specijalne jedinice, pa da se nakon toga nastave razgovori.

Dodaje da je za broj ljudi koji žive na Kosovu, prevelik broj specijalnih jedinica, za koje kaže da su opasnost po opstanak Srba na severu Kosova.

„Očekujemo od međunarodnog prisustva na Kosovu da omogući slobodu kretanja, zaštiti srpski narod jer je on ugrožen i da spreči ovakve situacije“, navodi on.

A kako tumači to da je predsednik Srbije Aleksandar Vučić posle današnje sednice Saveta za nacionalnu bezbednost o Kosovu govorio o snazi i naoružanju srpske vojske? Drecun smatra da se time Prištini šalje preventivna poruka.

„Kurti veoma dobro zna kakvim odbrambenim potencijalom mi raspolažemo i zato je za njega to preventivna poruka – nemoj da ideš u dalju eskalaciju“, kaže Drecun.

Na pitanje šta će se desiti ako se Beograd eventualno povuče iz Briselskog sporazuma, on kaže da Srbiji to nije interes, „uvek smo spremni za dijalog, ali postavlja se pitanje njegove svrsishodnosti“.

„Pitanje je da li treba organizovati još jedan sastanak na vrhu, pogotovu kada su ovakve tenzije. Kako da idemo u nove razgovore ako znamo da nije ispoštovano ono što je ranije dogovoreno i da EU ne čini ništa da natera Prištinu da to sprovede?! Kako je moguće da kada Lajčak priprema nastavak dijaloga Priština preduzima ovakve korake?! Pred nama je put da se razreši ova situacija, naš uslov je da se situacija vrati na prethodno stanje. Ako se ova situacija ne bude razrešila, Kurti će pokušati da uđe u nove problematične situacije, možda Gazivode ili Valač“, ukazuje Drecun.

„Uvek smo spremni za razgovore, ali ne u ovakvim okolnostima snažnog pritiska Prištine“, ističe on.

Lazarević: Novina – kontakt građana i specijalnih snaga, bez nasilja

O trenutnoj situaciji na severu Kosova za N1 je govorila i urednica portala KoSSev, Tatjana Lazarević, koja je kazala da je situacija trenutno mirna, ali da joj je, za razliku od ranijih upada specijalnih snaga Kosovske policije na Sever Kosova, sada upao u oči neposredni fizički kontakt između građana i specijalnih snaga na malom prostoru, a koji nije obeležen nasiljem, što potvrđuju i video klipovi na društvenim mrežama.

Dodaje da se na tim video klipovima vidi i komunikacija između dve strane, doduše jednosmerna – „šaljiva dobacivanja sa srpske strane“.

„Jedan od najdominantnijih utisaka danas, za šta postoje i video snimci, je vrlo mirna promena smena jedinica specijalne policije kod Brnjaka i Jarinja, koja se obavlja ne samo u prisustvu okupljenih građana, već i uz prisustvo visokih čelnika Srpske liste i gradonačelnika sa Severa Kosova“, navodi Lazarević.

Na pitanje da li će najnoviji događaji otežati ili olakšati formiranje Zajednice srpskih opština (ZSO), ona navodi da je „najproblematičniji deo sporazuma po Prištinu, o čemu srpska strana često govori, ostavljen za kraj“.

„S obzirom na to da je beogradska strana tokom svih prethodnih godina ispunjavala delove Briselskog sporazuma, a za kraj ostavila ono što Priština odbija, ja verujem i predsedniku (Srbije) i srpskoj strani kada kažu da prištinskoj strani ne pada na pamet da formira ZSO, a šta zapravo vrlo neposredno potvrđuje i prištinska strana“, kazala je Lazarević.

Podsetila je da je suština prvog – okvirnog briselskog sporazuma bila gašenje srpskih institucija koje su funkcionisale na Severu Kosova.

„Tu pre svega mislim na policiju, opštinske strukture i mislim na pravosuđe kao tri ključna dela sporazuma, a tu su bile i druge institucije, uključujući i carinu itd“, kazala je urednica KoSSeva.

Lazarević podseća da su se institucije tokom godina gasile, a da su postignuti sporazumi overavani i sa tehničkim sporazumima i dokumentima, te da su „tri stuba suvereniteta“ i državnosti Srbije praktično prevedena u kosovski sistem.

„Postavlja se pitanje kakav je pregovarački potencijal Srbije ako je pristala na najteže delove, sa njene strane sprovođenja, odnosno platila najvišu cenu, a ono što sada očekuje da dobije kao kompenzaciju – ZSO, ostavila je za kraj. To je istovremeno za Prištinu, kako kosovska strana to predstavlja, najkrupniji zalogaj sa čim se oni ne slažu, nabrajajući svoje razloge zašto nisu spremni za dalje ustupke“, ocenjuje Lazarević.

N1

Comments

comments



Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.