Dok god Oliver Ivanović nije na slobodi, na KiM-u nema normalizacije

Dok god Oliver Ivanović nije na slobodi, na Kosovu i Metohiji nema vladavine prava, pune i prave normalizacije društvenih prilika i ukupnih odnosa. Pustite Olivera Ivanovića na slobodu, kao sastavan i neodložan deo normalizacije situacije na Kosovu i Metohiji. To je – kao gest normalnosti i ljudskosti – ključan korak ka početku nečega što se zove vladavina prava, glavna je poruka tri predstavnika srpske vlade i tri advokata sa današnje konferencije za štampu u Beogradu, nakon što je juče, na Savindan, bila godina dana koliko je u pritvoru ovaj nekadašnji državni sekretar bivšeg Ministarstva za KiM, bivši poslanik u kosovskoj vladi, nekadašnji najuticajniji vođa Srba sa Severa Kosova, a trenutno u javnosti najpoznatiji srpski pritvorenik na KiM-u. Direktor Kancelarije za KiM – Marko Đurić, ministar za rad, socijalna i boračka pitanja – Aleksandar Vulin, ministar za trgovinu, turizam i telekomunikacije – Rasim Ljajić, kao i advokati – Toma Fila, Zdenko Tomanović i jedan od Ivanovićevih branilaca, advokat – Nebojša Vlajić, poslali su, pre svega, međunarodnoj javnosti i EULEX-u istu poruku – Oliver Ivanović da se brani sa slobode. Javna podrška Vlade Srbije Ivanoviću intenzivirana je od kada je Kancelariju za Kosovo i Metohiju kasno proletos preuzeo Marko Đurić, uz čiju podršku je i organizovana ova konferencija. Đurić je Ivanovića posetio u pritvoru juna 2014. godine, bio je i u sudnici tokom prvog pripremnog ročišta njemu i još četvorici Srba, kojima se sudi po zajedničkoj optužnici. Današnju konferenciju za medije organizovala je takođe i Ivanovićeva porodica, a uz podršku Vlade Srbije.

Prijatelji isticali i ljudske kvalitete Olivera Ivanovića

Današnjoj konferenciji u Medija centru prisustvovali su, pored novinara, prijatelja i članova porodice Olivera Ivanovića i predstavnici nekoliko civilnih udruženja, koji su, pored profesionalne kritike na dugačak period pritvora Olivera Ivanovića, kao njegovi prijatelji, ukazali i na njegove ljudske i profesionalne kvalitete, a to su učinili i ministar, Rasim Ljajić, te advokat Toma Fila, naglašavajući njegovu kulturu ophođenja i izostanak potrebe da se ružno govori o drugima i nanosi im se zlo.

Novinari su postavljali i pitanja u vezi sa jučerašnjim nasiljem u Prištini, naglašavajući da su svesni važnosti i potrebne da se dve teme razdvoje, ali su govornici uz izvinjenje zamolili da se danas o tome ne priča, usled drugačijeg povoda sazivanja konferencije za štampu.

“Mi tražimo da Oliver Ivanović neodložno bude pušten na slobodu, da neodložno bude pušten da se vrati svojoj porodici, da se vrati svom narodu na Severu Kosova i Metohije kojem treba predvodnik. Da vam kažem, kao neko ko u ime vlade Srbije boravi često na Kosovu i Metohiji, bavi se političkim i drugim problemima na Kosovu i Metohiji: Bilo bi nam lakše da je Oliver Ivanović na slobodi. To su verovatno znali i oni koji su ga stavili iza rešetaka i to je, pribojavam se, jedan od razloga zbog kojih Oliver Ivanović još uvek nije na slobodi,” rekao je Đurić.

On je dodao da oslobađanje Ivanovića treba da bude sastavni deo normalizacije stanja na KiM-u:

“Nakon punih godinu dana, mi kao država, kao društvo, možemo da poručimo samo jedno – dok god Oliver Ivanović nije na slobodi, na Kosovu i Metohiji nema vladavine prava, na Kosovu i Metohiji nema pune i prave normalizacije društvenih prilika i ukupnih odnosa. Pustite Olivera Ivanovića na slobodu, kao sastavni i neodložni deo normalizacije ukupnih prilika na Kosovu i Metohiji, kao gest normalnosti, ljudskosti i ključan korak ka početku nečega što se zove vladavina prava.”

Fila: Međunarodni sud na Kosovu i Metohiji je veća karikatura od Haškog

Advokat Toma Fila podsetio je da nije mogao da bude jedan od branioca Olivera Ivanovića, jer nema kosovsko državljanstvo i nije član kosovske advokatske komore, istovremeno naglašavajući da advokati sa Kosova bez dodatnih zahteva, rade u ostatku Srbije, ali i da on, kao i drugi advokati, takođe, brane pritvorenike u Hagu bez ovakve vrste uslovljavanja. On je objasnio zašto je, po njegoj oceni, važno znati da je međunarodni sud na KiM-u “veća karikatura od Haškog”, te da se procedura – hapšenje, pa istraga, koja se sprovodi u Hagu, primenjuje i u slučaju Ivanovića.

“Druga stvar koja je važna znati, to je da je ovaj međunarodni sud još veća karikatura od onog Haškog, jer kod nas se prvo sprovede istraga, pogledaju dokazi i tako dalje, pa se onda odlučuje da li će čovek da se hapsi i onda mu se sudi iz pritvora. Gospodin Ivanović, inače moj prijatelj, pa ja kažem Oliver, uhapšen je, pa je onda počela istraga. I zato je sedeo godinu dana u zatvoru. To je isto i u Hagu,” rekao je Fila.

On je istakao i to da se na KiM-u vrši pravna tortura:

“Oni (međunarodna zajednica, prim.red.) su nama nametnuli anglosaksonski sistem koji niko ni u jednoj bivšoj državi SFRJ, niti pokrajini – niko nije koristio, upravo zato da bi mogli da nas podvrgnu nečemu što predstavlja pravnu torturu.”

Tomanović: Dokazi protiv Ivanovića u direktnoj suprotnosti sa svim principima unutrašnjeg prava

A advokat Zdenko Tomanović istakao je da se u slučaju Ivanovića koriste dokazi koji su u direktnoj suprotnosti sa svim principima unutrašnjeg prava, čije god ono bilo.

“Predmet Olivera Ivanovića pre ukazuje da je tužilaštvo stvorilo jedan privid da postoje pravno prihvatljivi dokazi, na osnovu kojih se može podići pravno prihvatljiva optužnica i time stvore uslovi da neko bude u pritvoru. Međutim, ako pažljivije pogledate optužnicu i pažljivije analizirate dokaze koji su dati u optužnici, videćete da je dominantan jedan pristup, koji čak ni Haški tribunal nije uzimao da bude toliko slobodan, a to je da se koriste oni dokazi koji su u direktnoj suprotnosti sa elementarnim principima – i međunarodnog krivičnog prava i opšte prihvaćenim pravilima međunarodnog krivičnog prava i naravno, u suprotnosti sa svim principima unutrašnjeg prava, čije god pravo da to bude bilo,” rekao je Tomanović.

On je istovremeno skrenuo pažnju na dokaze koji se koriste u slučaju protiv Ivanovića, objašnjavajući da je jedan od dokaza i izjava jednog od svedoka, data pre nego što je Ivanović navodno počinio krivično delo:

“Ja samo želim da vam skrenem pažnju, ovom prilikom na nekoliko ilustrativnih, karakterističnih dokaza, koje tužilac koristi kao osnov za optuženje Olivera Ivanovića. Primera radi, jedan od onih dokaza koje je tužilaštvo stavlja u tu kategoriju prvih dokaza – znači, oni dokazi na kojima tužilaštvo bazira svoje optuženje je, recimo, izjava izvesnog Cerika Ibišina. Ali kada pogledate tu izjavu, vi ćete videti da je ona data 2. marta 1999. godine, dakle, mnogo pre navodnog izvršenja krivičnog dela. A, onda, kada analizirate kome je data ta izjava, kojem tom organu, videćete da je data Halitu Beraniju.”

Tomanović dodaje da nije pravno prihvatljivo “ni po jednom kriterijumu – da se izjava koju jedno lice daje o Oliveru Ivanoviću, drugom licu i to pre navodnog izvršenja krivičnog dela, koristi kao dokaz u krivičnom postupku," a da je posebno zabrinjavajuće da tužilac to koristi kao dokaz, a da sudsko veće takav dokaz prihvata.

Ovaj advokat je, međutim, podsetio i na ranija svedočenja Halita Beranija.

“Ako bi malo pažljivo analizirali prethodne slučajeve u kojima se pojavljuje Halit Berani, videćete da su tri karakteristična – jedan o svedočenju u Hagu, u kojem ni po jednom kriterijumu, pa čak ni po kriterijumu Haškog tužioca, on nije prošao to unakrsno ispitivanje kojem je bio izložen. Onda ga se sećate sigurno po tome što je bio uhapšen nakon 17. marta 2004. godine, kada je izjavio da su Srbi bacili tri deteta u reku Ibar i tako je došlo do onog pogroma 17. marta 2004. godine, a onda je on karakterističan i po njegovoj video prezentaciji, koju su, sa jedne strane, novine ocenile kao izvanredan medijski nastup, a to je kada je držao u ruci polomljenu lobanju deteta i rekao – 'ovo je albansko dete, koje su Srbi na ovaj način uništili' i to je, naravno, preplavilo sve medije u to vreme," objasnio je Tomanović i dodao:

"Pogledajte, dominantan broj dokaza su sledeći – tekst objavljen u "Indipendent"-u, pa onda tekst objavljen u "Washington Post"-u, pa tekst objavljen u "Irish Times"-u, pa opet tekst objavljen u "Washington Post"-u, pa prilog objavljen na japanskoj televiziji i bezbroj novinskih tekstova. Jedan je, recimo, takođe, ilustrativan za drugu vrstu dokaza, to su ti takozvani interni izveštaji, ili mišljenja stranih nadležnih tela o Oliveru Ivanoviću i o dokazima protiv njega. Kada pogledate, na primer, dokaz, koji je vrlo značajan za tužilaštvo – oni kažu da je NATO smatrao Olivera Ivanovića kao jednog od ljudi koji je bio odgovoran za događaje koji su se desili 3. februara, 2000. godine. Ali, kada pogledamo odakle vuče tužilac taj podatak da je NATO smatrao Olivera Ivanovića krivim, onda dolazite do teksta koji je objavio izvesni Džefri Smit, u Washington Post-u."

Tomanović ističe da tužilaštvo koristi velik broj dokaza koji se, kako navodi, zovu "biografija Olivera Ivanovića", te da svoje ocene o Ivanoviću zasnivaju na internim prepiskama između UNMIK-a, a o nečemu što je bilo u prošlosti.

Tomanović dodaje i da je zabrinjavajuće to da se tužilaštvo koristi "nečim što aposlutno ne bi smelo da bude dopušteno u bilo kojem delu, ne samo Evrope, nego u bilom kojem regionu sveta, koji pretenduje da tim delom dominiraju zakoni, a ne ljudi izvan zakona."

 


Juče je bilo tačno godinu dana od kada je Oliver Ivanović pritvoren. Ivanović je optužen za ratne zločine 1999. i 2000. godine, uključujući i teško ubistvo. U vreme hapšenja, Ivanović je bio kandidat za gradonačelnika tokom četvrtog kruga kosovskih lokalnih izbora u Severnoj Mitrovici, koji su se prvi put – od 3. novembra 2013, kroz četiri kruga, organizovali u ovom gradu, ali i na Severu Kosova. Jedanaest dana pre njegovog hapšenja, ubijen je još jedan kandidat za gradonačelnika u Severnoj Mitrovici, Dimitrije Janićijević, inače, Ivanovićev dugogodišnji blizak prijatelj, kum i saradnik. A nakon Ivanovićevog hapšenja došlo je i do serije hapšenja Srba sa Severa Kosova, kao i pokretanja istraga, uključujući i protiv sadašnjeg gradonačelnika opštine Zubin Potok, Stevana Vulovića i bivšeg predsednika ove opštine, Slaviše Ristića.  

Optužnica protiv Ivanovića podignuta je 11. avgusta, a prvo pripremno ročište održano je 26. avgusta, kada se Ivanović, sa još četvoricom Srba sa Severa Kosova, prvi put pojavio u sudnici. Pripremnom ročištu je tada, uz političke predstavnike sa Severa, prisustvovao i direktor Kancelarije za Kosovo i Metohiju, Marko Đurić. 

Suđenje protiv petorice Srba zvanično je počelo 18. decembra, a sudi im se prema zajedničkoj optužnici, koju je 11. avgusta, 2014. godine podigao međunarodni tužilac Specijalnog tužilaštva Kosova, Sezari Mihalčuku. Prema ovoj otpužnici, Oliver Ivanović se tereti da je 1999. godine, predvodio "Čuvare mosta" i "podstrekivao ih na ratne zločine," kao i za ratne zločine nad albanskim stanovništvom.

Za sada je održano pet sudskih ročišta i očekuje se da suđenje bude nastavljeno 18. februara.


 

Comments

comments



Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.