Dnevno se u kovid bolnicu u Batajnici primi do 100 bolesnika, često odmah idu na intenzivnu negu

Batajnica Bolnica
FOTO: KoSSev

Svaki krevet koji je ispražnjen u kovid bolnici u Batajnici se vrlo brzo popuni, rekla je za RTS zamenica direktora te bolnice dr Jelena Veličković. Istakla je da je svaki talas epidemije doneo neko novo iznenađenje i da lekari još uvek puno uče o ovoj bolesti.

Video prilog pogledajte ovde

Pomoćnica direktora kovid bolnice u Batajnici dr Jelena Veličković rekla je da je situacija u toj bolnici svakog dana slična i da se kapaciteti bolnice vrte oko maksimalne popunjenosti.

„Jutro smo dočekali sa 816 bolesnika u bolnici i 98 bolesnika u jedinicama intenzivnog lečenja. Broj prijema tokom svakog dana je od 70 do 100“, navela je dr Veličković u nedelju.

Istakla je da se svaki krevet koji je ispražnjen u najvećoj kovid bolnici u Srbiji vrlo brzo popuni.

Najveći broj pacijenata u Batajnici je nevakcinisan, a dr Veličković je naglasila da je kod mlađih osoba primetan veoma brzi razvoj kliničke slike koja govori da će se brzo razviti do najtežeg oblika.

„Vakcinisane osobe koje nesrećom završe u bolnici, zbog nešto teže kliničke slike, a to su obično starije osobe koje imaju prateće bolesti koje dodatno komplikuju težinu kliničke slike, po prirodi stvari se nešto teže oporavljaju nego ljudi koji su prethodno bili zdravi. Međutim, kod mladih osoba, koji su neotporni prema virusu i koji su razvili u punoj formi sliku kovid 19 bolesti, oporavak je veoma dugotrajan i vrlo iscrpljujuć“, navela je zamenica direktora bolnice u Batajnici.

Naglasila je da je u odnosu na prethodne talase, potrošnja kiseonika u aktuelnom naletu virusa daleko veća i da se beleže veoma teške kliničke slike po samom prijemu.

„Pre nego što uđemo u crvenu zonu u informacionom sistemu pogledamo kakvi su bili prijemi prethodnog dana i vrlo često su to, da ne kažem, gotovo po pravilu, od samog prijema veliki protoci od 10 ili 15 litara kiseonika, a takođe, neretko, bolesnici se od prijema primaju u jedinice intenzivnog lečenja gde samo kiseonik preko maske nije dovoljan, već mora biti neki napredni vid respiratorne potpore“, istakla je Veličkovićeva.

Dodala je da se klinička slika najtežih pacijenata menja iz sata u sat i da su zbog toga oni smešteni u odeljenja intenzivne nege.

„Svaki talas epidemije donese neko iznenađenje“ 

Dr Jelena Veličković je navela da svaki talas epidemije donese neko iznenađenje.

„Prošlogodišnji letnji talas nas je iznenadio zbog toga što je to respiratorna infekcija i nismo očekivali da neće imati neki sezonski karakter, pa smo naučili da na to ne treba da računamo. Zatim, nismo očekivali da će pogađati u tako teškoj formi mlađe osobe, a još manje da će pogađati i decu, što viđamo u poslednje vreme, da se i to dešava“, kazala je Veličkovićeva.

Naglasila je da još uvek puno uče o ovoj bolesti i da veruje da će ih kovid i dalje iznenađivati.

Na pitanje šta prvo pomisli kada uđe u jedinice intenzivne nege, dr Jelena Veličković je rekla da se i pored barijera kontakt sa pacijentima ostvaruje na razne načine – lepom rečju i dodirom, između ostalog.

„Ono što pomislim je da li ću moći i dalje da komuniciram sa mojim pacijentima, jer je tokom noći mogla da se promeni njihova klinička slika, da oni budu intubirani, da budu sedirani duboko ili da neke od njih ne zateknem na svojim mestima. To je ono što nas sve zabrinjava i unosi zebnju pred ulazak u jedinice intenzivnog lečenja“, navela je Veličkovićeva.

„Ne možemo normalizaciju života postići tako što se nećemo vakcinisati“

Istakla je da je mnogo slika iz crvene zone koje ne blede posle 18 meseci i pomenula mlade kolege koji su, kako je navela, uneli žara u lečenje bolesnika, učeći da rade svoj posao na najteži način.

„Njihove suze i njihovo ogorčenje zbog toga što i pored velikih napora nekada ishod nije dobar. To je veoma upečatljivo za mene kao lekara, za nekog ko se bavi radom sa studentima i sa mlađim kolegama, taj težak način kroz koji su morali da prođu da bi postali lekari, a postaće sjajni lekari“, rekla je dr Jelena Veličković.

Poručila je da kovid nećemo pobediti ako nastavimo da se ponašamo kao da ta bolest ne postoji.

„Ne možemo normalizaciju života po svaku cenu postići tako što se nećemo vakcinisati, tako što ćemo ignorisati epidemiološka pravila koja važe već godinu i po dana – ne nositi maske, imati rizična i nepotrebna okupljanja u zatvorenom prostoru, ide zima, i gledati kako oko nas naši bližnji i naši prijatelji oboljevaju, a neki od njih i umiru“, naglasila je dr Jelena Veličković i dodala da to nije način kako kovid može da se pobedi.

 


Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.