Đurić u Kosovskoj Mitrovici: Podrška Srbima kroz reformu srpskih institucija

"Republika Srbija će u narednim mesecima da udvostruči svoje napore kada je reč o podršci srpskoj zajednici ovde na KiM-u i to se u prvom redu odnosi na reformu naših institucija koje ovde funkcionišu." Moramo da popravimo stanje u našem obrazovnom sistemu na KiM-u. Oko 25 odsto svih zaposlenih u obrazovnom sistemu na teritoriji KiM-a ne odgovara po svojim stručnim kvalifikacijama pozicijama koje zauzimaju i  zbog toga naša deca na KiM-u ne dobijaju onu vrstu kvaliteta u obrazovanju koja je neophodna. Jedan od prioriteta u našem periodu biće i zdravstvo. Na papiru imamo 29 zdravstvenih centara, međutim, ne bi se moglo reći da godinama unazad svi oni funkcionišu u punom kapacitetu. Bilo je mnogo pomoći u zdravstvu, a „premalo ekspertize, premalo ljudi koji su zaista neprekidno na terenu u zdravstvenim centrima“. Mapiramo probleme sa Ministarstvom zdravlja i u narednim mesecima pripremićemo program kako da zdravstvene institucije sa raspoloživim kapacitetima, bez smanjenja broja zaposlenih, pružaju bolju uslugu – ključne su poruke direktora Kancelarije za Kosovu i Metohiju, Marka Đurića, na večerašnjem sastanku sa političkim rukovodstvom sa Severa i predstavnicima Srba u kosovskoj vladi. Đurić je govorio i o formiranju Zajednice srpskih opština, podsetivši da će ona biti centar političkog života Srba na KiM, institucija koja će nominovati srpske predstavnike u drugim kosovskim institucijama, ali i da će Vlada Srbije po formiranju ZSO opredeliti „značajna sredstva“. On je govorio i o Specijalnom sudu, osvrnuvši se i na inicijativu kosovske opozicije za usvajanje "Rezolucije o genocidu Srbije na Kosovu".

"Ako želimo da naš narod u budućnosti ovde opstane, mora da bude konkurentan kada je reč o obrazovnom sistemu. Moramo da popravimo stanje u našem obrazovnom sistemu. U ovom trenutku oko 25 odsto svih zaposlenih u obrazovnom sistemu na teritoriji KiM-a ne odgovara po svojim stručnim kvalifikacijama, po svojim zvanjima, pozicijama koje zauzimaju u osnovnim, u srednjim školama, pa čak i na univerzitetu," rekao je Đurić, dodajući da to dovodi "do toga da naša deca na KiM-u ne dobijaju onu vrstu kvaliteta u obrazovanju koja se i plaća i koja im je neophodna u teškim okolnostima" u kojima su "nosioci tereta opstanka srpskog naroda na KiM- u budućnosti."

O zdravstvu: Na papiru 29 zdravstvenih institucija na KiM-u, ali ne funkcionišu u punom kapacitetu; priprema programa kako da zdravstvene institucije pružaju bolje usluge

"Slična je situacija i sa zdravstvom. To je jedna od stvari koja će biti prioritet u našem radu u narednom periodu, naravno u saradnji sa Ministarstvom zdravlja Republike Srbije. Mi na papiru imamo 29 zdravstvenih centara, 29 različitih zdravstvenih institucija na KiM-u, instituta. Međutim, ne bi se moglo reći da dugi niz godina unazad sve one funkcionišu u punom kapacitetu," dodaje takođe Đurić.

On je naveo i da je, iako je gotovo jednak broj zaposlenih u zdravstvu kao pre 1999. godine, "očigledno da u ovih 15 godina nismo u dovoljnoj meri sistem prilagodili, optimizovali i učinili ga onakvim da svima onima koji su korisnici zdravstvenih usluga na KiM-u u sistemu Srbije učinimo taj zdravstveni sistem bližim i efikasnijim i funkcionalnijim."

Govoreći o zdravstvenim institucijama on je dalje rekao da je "bilo mnogo pomoći, mnogo donacija, mnogo kvalitetne tehnike i aparature koja je stizala, mnogo dobre volje ljudi da se pomogne iz svih institucija", te "premalo ekspertize," ali i "premalo ljudi koji su zaista neprekidno na terenu u zdravstvenim centrima, premalo dobro menadžmenta u zdravstvenim institucijama."

"U saradnji sa Ministarstvom zdravlja mi mapiramo te probleme i u narednim mesecima pripremićemo program kako da zdravstvene institucije sa onim kapacitetima koje imamo na raspolaganju, bez smanjenja naravno broja zaposlenih, ali sa optimizacijom, organizacijom u institucijama – pružaju bolju uslugu," istakao je Đurić.

Direktor Kancelarije za KiM je dodao i da "ništa nama ne znači da mi na papiru imamo 29 zdravstvenih ustanova, ako u praksi znamo na šta možemo da se oslonimo", ali i da "veliko priznanje" odaje lekarima koji u "teškim uslovima ovde na KiM-u rade".

O Univerzitetu u Kosovskoj Mitrovici

Govoreći o Univerzitetu u Kosovskoj Mitrovici, Đurić je podsetio da "još uvek nije u potpunosti rešeno pitanje verifikacije diploma" sa ovog Univerziteta, iako "nema nikakvog valjanog razloga" za to da kosovske institucije ne priznaju diplome sa ovog Univerziteta.

Podsetiviši da je mitrovički univerzitet član Evropske asocijacije univerziteta, Đurić je rekao i da je uveren da je ovaj univerzitet "po svom kvalitetu daleko iznad većeg broja visokoškolskih ustanova ovde na KiM-u", te i da zbog toga smatra da je "neophodno neodložno priznavanje diploma na univerzitetu", a kako bi se omogućilo da "ravnopravnost naroda na KiM-u ne bude ugrožena".

O Zajednici srpskih opština

Đurić je zatim govorio o Zajednici srpskih opština navodeći da će zajedno sa političkim rukovodstvom Srba sa KiM-a u narednim nedeljama i mesecima "udvostručiti svoje napore" u vezi sa formiranjem ZSO, pa i u finansijskom smislu.

"I danas mogu da objavim da će po formiranju ZSO-a Vlada Republike Srbije opredeliti značajna finansijska sredstva za njeno funkcionisanje, kao što opredeljuje za svoje građane u bilo kom drugom delu teritorije Republike Srbije sa ciljem da se srpskoj zajednici na KiM-u pomogne da živi kvalitetnije, da dobija kvalitetnije usluge od institucija na KiM-u, a uveren sam da će ZSO, kada bude formirana našim trudom i naporom, biti krovna institucija srpskog naroda na KiM-u," dodao je on.

Direktor Kancelarije za KiM je istakao i da očekuje da se u ZSO "preseli i najznačajniji deo političkog života našeg naroda na KiM-u".

"ZSO, po svim dosadašnjim nacrtima po kojima smo razgovarali, biće institucija koja će nominovati srpske predstavnike u drugim institucijama ovde u Prištini i na taj način, ako hoćete, i sprečiti majorizaciju i sprečiti da imamo situaciju da u te institucije budu birani predstavnici koji su po volji možda nekih drugih političkih partija, ili opcija, a ne onih za koje glasaju Srbi na KiM-u. Naravno, to će biti izazov za sve nas," rekao je on i dodao:

"Kao što znate, nije lako unutar našeg tima dogovoriti se o svemu, ali to će nas uputiti da delujemo politički zrelije i ozbiljnije, jer na drugi način nećemo moći da dođemo do svojih predstavnika."

Đurić je dodao i da se letnji period  na KiM-u mora iskoristiti za pripreme razvojnih projekata u svih 10 srpskih opština i da ovaj period, kada je reč o Vladi Republike Srbije, bude iskorišćen i za pripremu paketa mera vezanim za stimulisanje ulaganja na KiM-u srpske sredine, a posebno vezano za "podsticanje osnivanja takozvanih ćerki kompanija od strane velikih srpskih privrednih sistema."  

On je istakao i da "nema razloga da se javnost u Prištini i albanska javnost na KiM-u plaši ZSO-om," jer "ZSO nije uperena protiv bilo koga".

"ZSO će biti faktor stabilnosti na KiM-u, biće institucija koja će povezivati Srbe na KiM-u i sa Beogradom i sa Prištinom i uveren sam u to da ona može da donese suštinski napredak u normalizaciji odnosa," objasnio je on. 

 


Đurić o Specijalnom sudu:

"Srbija i srpski narod na KiM-u žele da oni koji su najodgovorniji za najmonstruoznije zločine od 1998-1999 godine, pa i u godinama koje su sledile – budu izvedeni pred lice pravde. Iako nemamo poverenje u iskrenost političkih predstavnika pojedinih stranaka u Prištini da zaista sarađuju sa pravosudnim organima i da zaista pristupe formiranju ozbiljne pravosudne institucije, mi želimo da damo svoj doprinos svakom nastojanju da oni koji su za to odgovorni budu izvedeni pred lice pravde. Ne verujemo u to da imaju kapacitet, a stajaćemo iza svake inicijative koja može da nas učini da budemo bliži tome da ljudi koji su odgovorni za zločine budu pozvani na odgovornost."

Đurić o inicijativi kosovske opozicije – "Rezoluciji o srpskim zločinima na Kosovu":

"Istovremeno želim da kažem da je inicijativa pojedinih poslanika u pokrajinskom parlamentu, vezano za usvajanje nekakve rezolucije kojom bi se osudili svi učesnici dešavanja na KiM-u '98 – sa srpske strane – obeleže belegom, predstavlja inicijativu koju ima za cilj da dodatno potkopa međunacionalne odnose na KiM-u, da dodatno ugrozi krhko poverenje, koje je u ovim teškim godinama građeno između Srba i Albanaca na KiM-u, koja ima za cilj da dodatno posvađa ljude i uveren sam u to da ta inicijativa neće na bilo koji način doprineti ni pomirenju, ni normalizaciji odnosa, već da može samo da razgovore koje pokušavamo da vodimo, učini neuporedivo težim, ako ne i bespredmetnim, odnosno, u smislu rezultata gotovo nemogućim."


 

Comments

comments



Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.