Đurić: Srbi mogu da postignu više samo ako zajedno deluju; Vučić: Rešenje za Kosovo između srpskih i albanskih ustupaka

Direktor Kancelarije za Kosovo i Metohiju, Marko Đurić, ponovio je na panelu Beogradskog bezbednosnog foruma da je Srbija potpuno posvećena rešavanju "velikog, generacijskog problema" kroz dijalog i mirnim sredstvima, ali i da Beograd nema u Prištini partnera za sprovođenje postignutih sporazuma. Naveo je da je u proteklom periodu načinjen veliki broj dogovora, ali je, tvrdi, Priština ukinula zvaničnika u administraciji zaduženog za implementaciju. Na zatvaranju foruma obratio se i predsednik Srbije, Aleksandar Vučić. Najavio je da će Vlada Srbije na narednoj sednici razgovarati o stvaranju tehničkih uslova za unutrašnji dijalog o Kosovu. Vlada Srbije obezbediće "punu logistiku za dijalog" i formirati radne grupe, kazao je. 

"Visimo u vazduhu i zavisimo od milosti Prištine"

"Mesecima nemamo partnera za dijalog i implementaciju. Sada visimo u vazduhu i zavisimo od njihove milosti da imenuju nekoga ko će se baviti time," rekao je Đurić.

Na opasku moderatora da to ne mora da bude problem, jer i "Amerika nema ministra za kulturu, ali ipak ima kulturu", Đurić kaže: "Kosovo nije Amerika."

Vučić najavio "odvažan predlog građanima" o Kosovu

Predsednik Srbije, Aleksandar Vučić, u govoru na zatvaranju Beogradskog bezbednosnog foruma, najavio je da će Vlada Srbije na narednoj sednici razgovarati o stvaranju tehničkih uslova za unutrašnji dijalog o Kosovu. Rekao je i da razgovarao s premijerkom Anom Brnabić i da će Vlada obezbediti "punu logistiku za dijalog" i formirati radne grupe.

"Saslušaćemo sve, posle toga bićemo dovoljno odvažni da predočimo određene predloge našim građanima. Mislim da je to od najvećeg značaja za nas. To ima sadržaj i supstancu," rekao je Vučić. 

Vučić, kako je rekao, misli da je rešenje za kosovski problem "negde između srpskih i albanskih ustupaka" i da međunarodna zajednica "treba da učini napor da razume obe strane". 

Neophodan je unutrašnji dijalog da bi se "približile želje i realnosti" i to moraju da učine i srpska i albanska strana. 

"Inače ćemo imati taj zamrznuti sukob tokom sledećih 10-15 godina, a nemamo više vremena za gubljenje, pogotovo kada pomislimo na budućnost naše dece i unuka," dodao je. 

On je rekao da je put Balkana ka Evropskoj uniji i da politički akteri nemaju pravo da "guše i zadržavaju jedni druge", te da je najvažnije da se Zapadni Balkan izvuče iz ekonomske krize. 

Vučić je ocenio da je u dijalogu Beograda i Prištine postignut napredak u nekim pitanjima i da se zbog briselskog dijaloga ljudi osećaju "sigurnije i bezbednije". 

Vučić je dodao da je referendum o nezavisnosti u Kataloniji "pokrenuo mnoga pitanja" i da Srbija na ta pitanja nije dobila odgovore, ali je pozvao EU da "ne ostane tiha, ne ćuti" kada Srbija daje sugestije. 

"Ne smemo podizati očekivanja među našim narodom nakon onoga što se desilo u Kataloniji, jer ne možemo se porediti s većim i snažnijim zemljama koje su u mnogo boljem položaju nego što smo to mi. Moramo uzeti u obzir sve sa čime se moramo hvatati u koštac," dodao je.

On je istakao da je vreme da u traganju za rešenjem počne da se uzima u obzir šta Albanci i Srbi na KiM-u žele.

"Nisam siguran da smo u prethodnim godinama to podjednako i za Srbe i za Albance uzimali u obzir. U vreme bivše Jugoslavije, Srbi sigurno nisu bili konsultovani, a ta loša praksa postoji i danas," naveo je on.

Takođe, on ukazuje i da za Srbe KiM predstavlja autonomnu pokrajinu, za Albance i deo sveta – "nezavisnu državu", ali dodaje da stanovništvo na KiM-u nije zadovoljno stanjem i statusom i da jedan veliki broj Albanca želi da bude deo neke druge državne organizacije, na primer tzv. Velike Albanije, dok Srbi žele da KiM ostane deo Srbije.

"Malo je onih koji su srećni zbog situacije kakva je sada," smatra on, dodajući i da je "socijalno-ekonomska situacija vrlo loša".

"Normalnost znači ne baviti se statusom nego uslovima za bolji život običnih ljudi"

Odgovarajući na pitanje moderatora šta je za njega normalnost na Kosovu, kaže da je to bolja ekonomija, više radnih mesta, manja nezaposlenost.

"Spremni smo da radimo sa Prištinom na tim ciljevima, jer od toga koristi imaju obe strane. Normalnost znači ne baviti se statusom, nego uslovima za bolji život običnih ljudi," kaže Đurić.

Takođe primećuje da nije siguran da se želje Albanaca završavaju proglašenjem nezavisnosti, a kao primer navodi to što je Albanija imenovala tri zvaničnika u svojoj administraciji koji su sa Kosova, kao i to što je predsednik Kosova, Hašim Tači, zatražio da svi Albanci dobiju i pasoše Albanije.

"To jasno govori da ni najviši zvaničnici prištinske administracije nisu zadovoljni svojim statusom kao građani," dodao je on.

"Most simbol straha"

Komentarišući rekonstrukciju mosta u Mitrovici, on se slaže da to treba da bude urađeno na obostrano prihvatljiv način, ali naglašava da je most za Srbe pre svega simbol straha, jer je veliki broj incidenata i napada, kaže, na njih došao u prethodnim godinama upravo preko tog mosta.

Takođe je ukazao i na neuspeh Prištine da omogući povratak proteranih Srba.

Prištini nijedan uslov za ZSO

U nastavku panela, Đurić je ukazao i na "disbalans kada je reč o uslovima od strane EU". 

Srbija, kako kaže, u procesu evropskih integracija ima poglavlje 35 (o Kosovu) od kog zavisi sve ostalo, dok Priština u procesu vizne liberalizacije nema nijedan uslov koji se tiče ZSO, objašnjava.

"To je vidljiva neravnoteža," ocenio je on.

Potrebna jedinstvena carinska regija

Odgovarajući jednom od panelista na pitanje u vezi sa carinom i granicama, on kaže da Beograd želi što slobodniji protok robe i ljudi.

"Ne želimo i ne trebaju nam carine, već jedinstvena carinska regija. Za to smo da se ukinu sve vrste kontrola koje blokiraju slobodan protok robe i ljudi," kaže Đurić.

Srbi na KiM mogu da postignu više samo ako deluju zajednički

On je takođe ocenio da je nova vlada Kosova počela saradnju sa Srbima u optimističnijem tonu, nego što je to ranije bio slučaj.

Na pitanje da li za Vladu Srbije postoji još neki partner među Srbima na Kosovu osim Srpske liste, Đurić kaže da je njegovo mišljenje da Srbi na KiM mogu da postignu više samo ako deluju zajednički.

"Moj lični stav je da je to za njih pitanje opstanka. Da se ujedine i da imaju zajedničkog predstavnika u institucijama gde predstavljaju manjinu. A Srpska lista treba da bude što inkluzivnija," kaže on.

Arbin Gaši i Đurić o nazivu Kosovo i Metohija

Da su promene potrebne da bi se na Kosovu desila normalnost slaže se i Arbin Gaši, poslanik Skupštine Kosova iz Demokratskog saveza Kosova, te navodi da su promene potrebne da bismo imali budućnost.

Međutim, kako kaže, potrebna je konstruktivnost, a ne destruktivnost u pristupu:

"Neophodna nam je relaksacija odnosa i više sagovornika poput Dalibora Jevtića (takođe učesnika panela, sa Srpske liste)."

Tome, međutim, kako je primetio, neće doprineti to što Đurić kad govori o Kosovu uvek kaže "Kosovo i Metohija", jer, kaže Gaši, Kosovo ima zvanični naziv, upitavši istovremeno šta bi bilo kad bi on rekao "Beograd pašaluk", "Smederevo – Sandžak".

Odgovarajući na tu opasku, Đurić je pojasnio da je za Srbe Kosovo i Metohija više geografski pojam i termin, te da ima posebno kulturno i istorijsko značenje za srpski narod.

Osim toga, dodao je, Gaši može kad dođe u Beograd, u kojem je, kako je sam prethodno rekao, prvi put i sviđa mu se – da naziva i Beograd i pašalukom i kako god mu drago, ali je i primetio:

"Ja tako nešto ne mogu da kažem u Prištini, jer poslednjih šest meseci nisam mogao ni da uđem tamo".

U tom je smislu, poručio je da, ako govorimo o tome koji su naši uslovi za normalnost, smatra da to treba da proizađe iz onog šta misle naša društva, i albanska i srpska zajednica. 

Da vodimo društva ka pomirenju, a ne konfliktu

Založio se za intenzivniji dijalog, posebno nakon što je većina građana na Kosovu u junu glasala za lidere koju su 1999. bili ratni komandanti, a to, primetio je, znači da je stepen nacionalizma i dalje veoma visok, iako je međunarodna zajednica uložila mnogo u civilni sektor.

"To znači da treba da nastavimo još intenzivnije sa dijalogom, ali da uzmemo u obzir strahove i Srba i Albanaca. Situacija uopšte nije dobra. Situacija na terenu je veoma osetljiva i mi i moramo da budemo odgovorni i da vodimo društva ka pomirenju a ne ka konfliktu," rekao je Đurić.

Prema njegovim rečima, poziv Predsednika Srbije na unutrašnji dijalog okupiće naciju kao bi se problem rešio na miran način, odnosno da se dođe do trajnog rešenja za Srbe i Albance ne samo na KiM-u, već u celom regionu.

Na pitanje moderatora da li to znači da Beograd nema viziju i šta treba da bude na kraju tog dijaloga, Đurić kaže:

"Beograd ima viziju. Ali to ne treba da bude vizija jedne grupe političara, ili jedne administracije, već celog društva, tako da ni Srbi, ni Alabanci ne budu ultimativni gubitnici."

Danas nije dovoljno reći da je da Kosovo i Metohija, potrebna je odrasla zrela diskusija o tome šta realno može da se postigne.

Jevtić: Potrebno je više rešenja, a manje politike 

Zamenik premijera Kosova i ministar u kosovskoj vladi, Dalibor Jevtić, kaže da treba ukazati na realnost ako se govori o normalizaciji odnosa, te da ona nije ista u svakom delu KiM-a. 

Srbi koji žive u južnom delu se, kaže, na dnevnom nivou suočavaju sa različitim problemima i to se, dodaje, mora uzeti u obzir kada se govori o normalizaciji.

"Potrebno nam je više rešenja, a manje politike. Juče sam bio u Velikoj Hoči i tamo nismo razgovarali o politici, već o turizmu i ekonomiji. To je njihov interes, da nađemo šansu da oni prodaju svoje proizvode," rekao je Jevtić. 

Govoreći o povratku Srba na KiM, Jevtić je ukazao da je njima hapšenjem Bogdana Mitrovića poslata loša poruka, dodajući da to mora da se promeni. 

"Bogdan Mitrović je uhapšen samo zato sto je želeo da ode u svoju kuću u Suvoj Reci. To je vrlo loša poruka za sve ljude koji žele da se vrate. Ako želimo da dođemo do tačke ‘normalnosti' moramo eliminisati takve poruke. Mnogi Albanci sa kojima sa razgovarao dele moje mišljenje," rekao je on. 

Glavna poruka koju je poslao bila je da život treba staviti iznad politike.

Potrebna direktnija komunikacija među liderima

Bivši zamenik ministra za evropske integracije Kosova Ramadan Ilazi je ocenio pozitivnim to što i dalje postoji posvećenost regionu, a napomenuo je da se najavljuje nova faza u dijalogu između Beograda i Prištine.

On je naveo da je dijalog iznedrio mnogo važnih sporazuma, dodajući da je podrška EU dobra i da je potrebna direktnija komunikacija među liderima.

Gordana Čomić iz Demokratske stranke kaže da u 2017. godini imamo unutrašnji dijalog, ističući da je to samo ime, jer se, kaže ne kreće ispočetka, kako neki misle.

Trebalo bi, dodaje, da postoji stalni dijalog u institucijama. 

RTS/Tanjug

Comments

comments



Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.