Đurić na mostu na Ibru: Institucije države Srbije na KiM-u moraju da rade mnogo bolje

Zdravstvo i školstvo ostaće u sistemu Srbije i baš zato ovde treba da budu najbolje škole i ovde treba da budu najbolje bolnice, a ne da se stidimo toga kako nam izgledaju i kako se u njima radi. To moramo da popravimo. Mnogo manjkavosti sam uočio u funkcionisanju srpskih institucija na KiM-u, mnogo toga treba da se popravi i u zdravstvu i u školstvu. Stegnućemo svom snagom kako bi se okupili i pomirili srpski politički lideri na KiM-u. Očekujem da posao u vezi sa formiranjem ZSO krene sa mrtve tačke za mesec dana. Priština je u obavezi da prilagodi svoje zakone da bi Zajednica bila osnovana. ZSO kao nevladina organizacija pusti je san albanskih ekstremista. Park mira će dočekati svoju prvu godišnjicu. Park mira se može ukloniti samo ukoliko se dvojica gradonačelnika dogovore oko toga. Uskoro možemo očekivati i prve korake u vezi sa izgradnjom pešačke zone na osnovu odluke Skupštine Severna Mitrovica. Nemam saznanja da su oružane i uniformisane snage KBS na Severu. KBS ne mogu da borave na teritoriji Severa bez saglasnosti srpskog naroda i izabranih predstavnika. Na Kosovu mogu biti prisutne samo dve oružane snage: KFOR i Vojska Srbije uz saglasnost komandanta KFOR-a. VS nije prisutna od '99. Ovo su neki od odgovora na novinarska pitanja direktora Kancelarije za Kosovo i Metohiju, Marka Đurića, sinoć na glavnom mostu u Severnoj Mitrovici, gde je, ispred tzv. parka mira, govorio o tome kako vidi uspehe Vlade Srbije na Kosovu i Metohiji na godinu dana rada vlade Aleksandra Vučića. 

"Srbija danas zna šta želi na Kosovu i Metohiji. Mi želimo stabilnost, opstanak našeg naroda, želimo mnogo više sloge i jedinstva u narednom periodu, a u ovih godinu dana, od kako je formirana Vlada Aleksandra Vučića, mi smo našu politiku vodili na načelima koja su proklamovana i u ekspozeu koji je iznet prilikom izbora Vlade. Prvo načelo je da Srbija nije i nikada neće priznati jednostrano proglašenu nezavisnost Kosova, druga je da će sva svoja pitanja, otvorena pitanja sa vlastima naše pokrajine, rešavati kroz dijalog i uz posredovanje Evropske unije. I treći, za naš narod ovde na Kosovu i Metohiji, možda, najvažniji princip jeste da će cela Vlada brinuti o institucijama i ljudima ovde na KiM-u," naglasio je Đurić na početku svog obraćanja novinarima.

On je naglasio uspehe angažovanja Vlade Srbije na Kosovu i Metohiji, pominjući realizaciju niza infrastrukturnih projekata, izgradnju više od 40 stambenih jedinica, potpun završetak četiri stambene zgrade i 57 kuća, pomoć privredi i poljoprivredi – potpisivanje ugovora sa Imlekom o garantovanom otkupu mlečnih proizvoda, kako bi se pomoglo stočarstvo "na celoj teritoriji Kosova i Metohije", te predstojeći B2B forum 9. maja u Gračanici, u zajedničkoj organizaciji Privredne komore Srbije i Privredne komore Kosova, kao i skup vlade i privrednika u Srbiji, kojima će Vlada Srbije ponuditi daleko povoljnije uslove za poslovanje na KiM-u. 

"Uz to, možda nije trenutak za hvaljenje, ali želim da posebno pohvalim ljude koji su svojim trudom učinili da ski centar Brezovica ove godine počne sa radom u znatno većem kapacitetu nego u bilo kojoj prethodnoj godini. Dve žičare i hotel Molika omogućili su da ono što smo u prethodne dve godine plaćali iz budžeta, danas bude finansirano iz sopstvenih prihoda," rekao je Đurić, dodavši i da je Srbija uspela da zaustavi "otimačinu" RMHK "Trepča".

Zdravstvo i školstvo ostaće u sistemu Srbije; mnogo manjkavosti sam uočio u funkcionisanju srpskih institucija na KiM-u, mnogo toga treba da se popravi i u zdravstvu i u školstvu; stegnućemo svom snagom kako bi se okupili i pomirili srpski politički lideri na KiM-u

Đurić je po prvi put javno kritikovao kvalitet i radnu disciplinu srpskih institucija na Kosovu i Metohiji, navodeći da će se "tome lično posvetiti u narednom periodu i uložiti maksimalan trud":

"U lokalnim samoupravama trudili smo se da uvedemo neku vrstu discipline, mada nam tu, nedvosmisleno, još mnogo posla treba. Discipline manjka u mnogim delovima našeg sistema i moja želja je i tome ću se lično posvetiti u narednom periodu i u to uložiti maksimalan trud. Dakle, da rad naših institucija dovedemo do onog nivoa koji nam je potreban. Mnogo manjkavosti sam uočio u funkcionisanju srpskih institucija na KiM-u, mnogo toga treba da se popravi i u zdravstvu i u školstvu. Imamo tim koji ima energiju, imamo veliku želju. Iznad svega mislim da kao narod, ovde na KiM-u, uz podršku države Srbije, imamo budućnost. Dakle, Srbija ima budućnost na KiM-u, Srbija zna šta želi na KiM-u i Srbija će uz pomoć svog naroda, pre svega, a i uz pomoć SPC, opstati. 

Đurić je bio kritičan i prema pitanju jedinstva srpskog političkog rukovodstva na Kosovu:

"Ako bih morao da izdvojim nešto čime nisam zadovoljan u prethodnih godinu dana, mada ovaj posao radim i nešto manje od godinu dana, nisam zadovoljan, odnosno još uvek nisam uspeo da u dovoljnoj meri okupim i pomirim ljude koji su srpski politički lideri ovde na Kosovu i Metohiji. Ali ne brinite, stegnućemo i to svom snagom da u budućnosti to bude i sa te strane bolje nego što je danas."

"Mi ovde 15 godina nismo kao država u punom kapacitetu. Petnaest godina ovde funkcionišemo tako što se dovijamo, tako što tražimo načine da projektujemo naš uticaj. Petnaest godina, tokom kojih, moram da kažem, nisam siguran da smo se najbolje potrudili da izvučemo maksimum iz naših institucija. To se sada menja i ukoliko zaista želimo da budemo uspešni ovde na KiM-u, moraćemo u narednom periodu da promenimo mnogo toga upravo kada je reč o funkcionisanju naših insitucija. Time sam najmanje zadovoljan. Dakle, naše institucije moramo da podignemo na znatno viši nivo."

Đurić je takođe naveo da je Srbija, uz pomoć partnera iz međunarodne zajednice, više puta uspela da spreči različite nepravde, ali i da mnoge nepravde nije uspela da spreči.

Na pitanje na šta je konkretno mislio govoreći o "manjkavosti" srpskih institucija na Kosovu i Metohiji, Đurić je rekao:

"Mislim da treba neuporedivo više i neuporedivo bolje da rade mnogi sistemi koji su u okviru naših institucija na KiM-u. Ima puno toga što treba da se dotera. Sistem je gotovo deceniju i po bio zapušten. Sada je došlo vreme da, s obzirom na to da ZSO-om i svim onim što sada radimo, stvaramo temelje za trajniju i bolju budućnost naših ljudi, da postavimo to funkcionisanje na zdrave temelje. I da, i zdravstvo i školstvo ostaće u sistemu Srbije i baš zato ovde treba da budu najbolje škole i ovde treba da budu najbolje bolnice, a ne da se stidimo i toga kako nam izgledaju i kako se u njima radi. To moramo da popravimo. Dosta sam bio ovde. Mnogo toga sam video. Znam da ima puno ljudi koji se trude. Zajedno sa svima njima radićemo da stvari budu bolje."

Formiranje ZSO da krene sa mrtve tačke za mesec dana; Priština u obavezi da prilagodi svoje zakone da bi bila osnovana Zajednica; ZSO kao nevladina organizacija – pusti san albanskih ekstremista

Govoreći o napretku u sprovođenju Briselskog sporazuma, Đurić je podsetio da Briselski sporazum nije ispunjen "dobrim delom" koji se tiče obaveza Prištine, a ne Beograda, te da je Srbija ispunila sve obaveze, uključujući i, kako je Đurić naveo "diskusiji u vezi sa ZSO-om". Sve vreme smo bili tu i na raspolaganju i sa idejama kako bi to pitanje moglo da ide napred, rekao je. 

"Ja očekujem da u narednih mesec i po dana taj posao krene sa mrtve tačke, pošto primećujem jedan pomak u raspoloženju međunarodne zajednice i želim da verujem da je to delimično i zahvaljujući snažnoj argumentaciji koju smo izneli," naglasio je.

Na pitanje da prokomentariše to da Priština insistira na gašenju svih srpskih institucija na Severu KiM-a, kako bi započela razgovore o formiranju ZSO-a, Đurić je to nazvao "besmislicama":

"Plan sporazuma sprovođenja je jasan. Prvi element je usaglašavanje pravnih okvira, to znači da oni imaju obavezu da prilagode svoje zakone da bi bila osnovana Zajednica. Drugi element je osnivanje zajednice, ostala četiri elementa mi smo već sproveli, a to su lokalni izbori, to je bila integracija policije, to je bilo uspostavljanje pravosuđa."

Đurić je podsetio na nedavno objavljen izveštaj Kancelarije o napretku u sprovođenju briselskog dijaloga između Beograda i Prištine, koji, po njegovim rečima, sadrži "vrlo precizne informacije" o tome šta je razgovarano, šta je i kako dogovoreno.

Na pitanje kakav je njegov lični i profesionalni stav po pitanju toga što je sa jedne strane, Srbija u poslednjih nekoliko dana, nakon susreta dvojice premijera u Briselu, Aleksandra Vučića i Ise Mustafe, pokrenula niz pitanja, uz postojeću realizaciju tačaka Briselskog sporazuma između 7. i 15., a sa druge strane, tačke od 1 do 6 koje se tiču ZSO – nisu sprovedene, Đurić kaže:

"Da, imam utisak da je to deo sporazuma koji nije ispunjen kako treba. Imam utisak da je potrebno mnogo više vođstva i energije kod međunarodne zajednice koja nije samo fasilitator, ili posrednik u pregovorima, nego je ona garant tog sporazuma. I treba da se ponaša kao garant, a to znači da treba da izvrši odgovarajući pritisak na one koje ne ispunjavaju svoj deo obaveza, jer oni nisu ni suvereni, ni nezavisni u svom odlučivanju."

Na pitanje može li da se desi da onda kada Srbija ispuni svoj deo obaveza, ZSO bude formirana kao nevladina organizacija, Đurić je rekao da ne:

"Naravno da ne. To će ostati pusti san albanskih ekstremista."

Park mira će dočekati svoju prvu godišnjicu

Na pitanje da li će "park mira" da dočeka prvu godinu svog postojanja, Đurić je odgovorio potvrdno, te da se on može ukloniti samo ukoliko se dva gradonačelnika – Severne i Južne Mitrovice – slože oko toga.

"Park mira postoji ovde iza nas. Postoji sporazum koji je postignut avgusta prošle godine. Park mira može da bude sklonjen jedino onog trenutka kada bi gradonačelnici Severne i Južne Mitrovice oko toga postigli saglasnost. Ne vidim da se o tome razgovaralo, tako da je odgovor na vaše pitanje – da."

Đurić se takođe osvrnuo na tzv. Žbogarov plan, koji je, po njegovim rečima, usledio nakon što je barikada prošle godine "jednostrano" uklonjena, a koji su Srbi prihvatili da se postojanje parka mira ne bi dovelo u pitanje:

"Avgusta meseca, dakle nakon junskih dešavanja kada je ovde jednostrno došlo do skidanja onih barikada, onih ružnih gomila betona i peska, postignut je dogovor – takozvani Žbogarov plan u tri tačke. Prva tačka tog plana je status kvo na mostu. Znači, ništa se ne menja na mostu i neposredno oko njega. Mi smo to prihvatili, tada, u tom trenutku – da se ne bi dovelo u pitanje postojanje Parka mira. Onog momenta kada gradonačelnici postignu neku vrstu dogovora o tome kako će izgledati trajno rešenje za most u Kosovskoj Mitrovici, verovatno će biti rešavano i to pitanje."

Đurić je, odgovarajući na novinarsko pitanje, najavio izgradnju pešačke zone, a u vezi sa prošlogodišnjom najavom i odlukom SO Severna Mitrovica o uređenju pešačke zone i izgradnje trga cara Lazara:

"Međutim, ono u šta nema nikakve dileme i o čemu sam upoznat jeste da opština na tome intenzivno radi, to je uređenje ulice Kralja Petra ovde i kao što smo najavili, tada, prošlog leta – ovde uskoro možemo očekivati prve korake vezane za izgradnju pešačke zone na osnovu odluke Skupštine."

Direktor Kancelarije za KiM ipak smatra da se o tim pitanjima treba da razgovara sa predstavnicima lokalne vlasti -gradonačelnikom i predsednikom privremenog organa, a da je njegov lični trud da "maksimalno požuri" te aktivnosti, te da je Srbija već obezbedila sredstva.

Nemam saznanja da su oružane i uniformisane snage KBS na Severu; Na Kosovu mogu biti prisutne samo dve oružane snage: KFOR i Vojska Srbije uz saglasnog komandanta KFOR-a; VS nije prisutna od '99

Na pitanje da li su jedinice Kosovskih bezbednosnih snaga na Sever ušle na zahtev Vlade Srbije, a na osnovu ranije Đurićeve izjave da je Srbija dobila pisane garancije iz NATO-a da Kosovske oružane/bezbednosne snage na Sever mogu da dođu samo uz prethodnu saglasnost Vlade Srbije, ili, sa druge strane, na osnovu zahteva komandira Kosovske policije za Sever – kako je to naveo komandant KFOR-a, Đurić tvrdi da, prema njegovim saznanjima, na Severu "nema uniformisanih i naoružanih pripadnika KBS":

"Po mojim saznanjima, nema uniformisanih i naoružanih pripadnika Kosovskih snaga bezbednosti na Severu, a šta ko radi u svoje slobodno vreme, posle radnog vremena, da li roni, nekome pomaže, to zaista ne znam," rekao je Đurić.

Na novinarsku opasku da je potvrđeno da je između 17 i 25 pripadnika jedinica za vodenu pretragu KBS u uniformama već 17 dana angažovano na Severu, od ranih jutarnjih časova do večernjih, te da su ove jedinice saopštile i da ih obilaze starešine na terenu, a da su fotografije sa uniformisanim pripadnicima KBS na Severu vidljive i na njihovoj Internet stranici, Đurić kaže da njihovo prisustvo nije moguće bez saglasnosti gradonačelnika, te da, po Briselskom sporazumu, niko ne bi prihvatio prisustvo naoružanih i uniformisanih pripadnika KBS u bilo kojoj funckiji, bez saglasnosti Srba sa Severa.

"Po mojim saznanjima, nema uniformisanih i naoružanih pripadnika KBS na zadacima na teritoriji Severa Kosova i Metohije, niti bi tako nešto bilo moguće bez saglasnosti gradonačelnika. Kažem vam, nemam saznanja da naoružani, ili uniformisani pripadnici KBS borave na teritorji Severa i moram da vam kažem da takvo prisustvo niko ovde ne bi prihvatio. Niko ne bi prihvatio prisustvo naoružanih i uniformisanih pripadnika KBS u bilo kojoj funckiji, kao što je Briselskim sporazumom predviđeno, bez saglasnosti Srba sa Severa," rekao je Đurić, naglasivši:

KBS na Severu ne može bez saglasnosti srpskog naroda ovde i izabranih predstavnika

Na komentar novinara da je NATO demantovao informaciju da Srbija ima sporazum sa NATO-om da bez dozvole Srbije, KBS ne može da uđe na Sever, Đurić je odgovorio:

"Ne bavim se pisanjem medija na tu temu, ali mogu da vam kažem da mi imamo pismo generalnog sekretara NATO-a u kojem je detaljno objašnjen aranžman vezan za poziciju Kosovskih bezbednosnih snaga, takozvanih, i one zaista ne mogu po tom sporazumu da borave na teritoriji Severa bez saglasnosti srpskog naroda ovde, izabranih predstavnika i tako dalje."

"Naročito nemam saznanja da je bilo ko dao saglasnost i Briselski sporazum i naš stav je tu nedvosmislen. Kosovskim snagama bezbednosti nije mesto na Severu Kosova i Metohije bez saglasnosti srpskog naroda, a što se mene tiče, nije mesto uopšte."

Na Kosovu i Metohiji mogu da budu prisutne samo dve oružane snage, dodao je Đurić:

"Jedna je Vojska Srbije, naravno, uz saglasnost komandanta KFOR-a, a druga je sam KFOR pod mandatom Ujedinjenih nacija i to su jedine oružane snage koje mogu da budu prisutne na teritorji Kosova i Metohije."

Na pitanje da li ima pripadnika Vojske Srbije na Kosovu i Metohiji, Đurić je odgovorio: "Od '99, na žalost, ne. Možda ste čuli."

Comments

comments



Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.