Đavo je u detaljima

Jedno od polaznih pravila u pregovaranju glasi: “U načelu svi su u pravu! Ali, Đavo leži u detaljima”.

Najpre, povodom autorskog teksta predsednika Srbije, Aleksandra Vučića, u listu „Blic“, slažem se da je Vučić ovaj tekst u celosti posvetio “njegovom stavu o neophodnosti rešavanja kosovskog pitanja”, kako je napisao Šalja.

Slažemo se nas dvojica i da je šahovska terminologija prikladna Vučićevom razumevanju politike, pa i u oceni da Vučić “… ovom prilikom, igra sa belim figurama, jer je imao hrabrost da preuzme inicijativu”.

Slažemo se i oko toga da su Vučić, a i kosovski politički lideri “primorani da odigraju simultanku: sa Prištinom (i Priština sa Beogradom), sa Briselom, sa Vašingtonom. Upravo prema Poglavlju 35 pregovora o učlanjenju Srbije u EU, dok se ne završi ova 'šahovska igra' Srbije i Kosova, neće moći ni da se zaključi proces učlanjenja Srbije u Evropsku uniju”.

Iza ovog slaganja sledi jedno “ali”: Da li su u šahovskoj igri Rusija i Turska? Ako nisu, kako ih se može isključiti kada su izuzetno jaki u Srbiji, Kosovu i na Zapadnom Balkanu?

Slažemo se mi i oko sledeće Šaljine pretpostavke: “Ovoj šahovskoj igri/dijalogu Beograda i Prištine, jak remi bi izgleda bio najbolji mogući epilog za predsednika Vučića”. Naravno, odmah sledi napomena: “Jak remi” bi bio poželjan rezultat za sve igrače, kao i za značajan broj 'kibicera'. To bi značilo, kako je napisao Šalja, “objektivno, sve vojne i političke pobede i gubici su završeni na relaciji Kosova i Srbije, i Zapada (Sveta) sa obe države”.

I sad smo kod novog detalja: A šta ćemo sa mnogima kojima nije do “jakog remija”? Šta ćemo sa onima kojima nije do najavljene nove politike, ili “novog puta” za Kosovo i Srbiju?

Prvi sporazum o principima normalizacije odnosa Beograda i Prištine, koji je parafiran aprila 2013. godine, obuhvatio je većinu tema iz složenog procesa normalizacije koji uključuje rešavanje mnoštva uzajamno povezanih problema, kako onih nasleđenih, tako i onih koji nastaju iz samog procesa normalizacije. Posmatrano sa ovog stanovišta biće mnogo posla za sve, ne samo za političare, da se dođe do “jakog remija”, ili “Velikog sporazuma” koji ja lično nazivam Osnovni sporazum između Srbije i Kosova.

Izvesno je da će Osnovni sporazum, kada bude dogovoren, sadržati potpuniju listu tema u poređenju sa Sporazumom o principima. Ilustracije radi, jedan mogući član budućeg Osnovnog sporazuma bi mogao da glasi: “Strane ugovornice su saglasne da njihovo članstvo u Ujedinjenim nacijama i drugim međunarodnim organizacijama ne podrazumeva implicitno priznavanje od druge strane, a na osnovu međunarodnog prava”. Ovim detaljem, iz torbe budućnosti, ukazujem da u igri do “jakog remija” valja nadjačati Đavola koji ne spava i koji se itekako razigrao u političkom životu Kosova, Srbije, Evrope, ali i SAD i Rusije i Turske. O tome svedoče i nastojanja da se što pre dođe do “trajnog rešenja”. No, istorija nas uči da nema “trajnih”, već samo rešenja održivih na određeni rok. U stvarnosti, kad god da se otvori pitanje statusa Kosova, stvara se politička atmosfera nepoverenja i sukobljavanja koja onemogućava dogovor, ili otežava primenu onoga što je dogovoreno.

Tragači za brzim rešenjima, ili Đavolji advokati su na samu najavu “unutrašnjeg dijaloga” u Srbiji, odlučili da ponovo zaspu javnost, zagovaranjem podela i razmena teritorija i ljudi. Time su se samo pridružili onima koji, i na strani Albanaca, veruju da se sa drugim ne može živeti zajedno!

Bez sumnje valja pružiti priliku Vučiću da obavi konsultacije, da obavesti javnost  Srbije o problemima koje želi da rešava i da ostvari podršku za “izgradnju političkih stavova koji kasnije predstavljaju temelje velikih odluka”, kako je to napisao Šalja.

Poštujući pravilo da valja sačekati otvaranje igre da bi se povukao potez, mislim da je za sada dovoljno da se podrži dobra namera da se nastavi proces normalizacije, kao i da se podseti da bi Đavo probuđene energije etnonacionalističke mobilizacije i mržnje prema drugom mogao da polomi šahovsku tablu i da zaigra grubu igru sve do nasilja i terorizma. Dakle, Đavola bi trebalo držati na uzdi. Što se Srbije tiče, kad Vučić posloži svoje pione, lovce i topove, videćemo ko će da igra, od čega zavisi i šta će se igrati. Kosovu tek predstoji da se konstituiše kao “druga strana”. A da ne govorimo o onim izvan!

S tog stanovišta, dosadašnji trend briselskog dijaloga je dobar. Ali, pokazalo se da napredovanje nije pravolinijsko, da posle perioda napredovanja nastaju erupcije političkih i bezbednosnih izazova koje proizvode zastoj, ili povratak unazad. Ove erupcije daju novu snagu protivnicima „evropske budućnosti“.

„Približavanje EU“ nije „čarobna formula“ koja, sama po sebi, može da reši pitanje statusa Kosova, tako što bi obezbedila da Srbija u potpunosti prizna nezavisnost Kosova. Maksimum je stvaranje funkcionalnih 'suverenih' institucija. No, činjenica je da ni protivnici „evropske budućnosti“ ne uspevaju da dokažu da za Kosovo i Srbiju postoji realna alternativa „evropskoj budućnosti“.

U cilju postizanja ovog uspeha, ili “jakog remija” potrebno je prizvati Anđele da sa svojih nebeskih visina pogledaju svoje domove, odnosno političke vođe, da se više nego do sada – pozabave pitanjima među kojima su:

– teška ekonomska i socijalna situacija koja pogađa i Albance i Srbe, sve stanovnike Kosova i Srbije; povećanje nestabilnosti političkog života i samih vlada;

– zaoštrenu političku borbu uz porast radikalizma i ekstremizma, na Kosovu, u Srbiji, a i u EU i svetu;

– slabljenje sada jake povezanosti i pothranjivanja organizovanog kriminala, korupcije i političara što jača rizik od ekstremizma i terorizma;

– odsustvo poverenja Srba u kosovske institucije i međunarodnu zajednicu itd.

Slažem se sa Šaljom da ne bi bilo dobro  da “zastave“ obe strane padnu da izgubimo ovu priliku i da nastavimo da se prevashodno bavimo našom istorijom i prošlošću, “ostajući njeni taoci, a ne dve zemlje i dva naroda koja su uhvatila budućnost, pre svega, kao članice Unije”. Ali, priznajem da sam po pitanju brzine obavljanja posla pesimista, ili “dobro obavešteni optimista”. Na moj stav svakako utiče iskustvo koje i dan-danas živimo sa olako obećanim brzinama.

Comments

comments



Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.