10 godina dijaloga, Lajčak: Istinske promene; Mitrovčani sa juga i severa: Život nije bolji

Deset godina je prošlo od kada su predstavnici Beograda i Prištine seli po prvi put u Briselu.

„U sklopu dijaloga su postignuti važni dogovori, koji su stvorili istinske promene za ljude na Kosovu i u Srbiji, stabilnost zapadnog Balkana i evropske težnje čitavog regiona“, konstatovao je sinoć izaslanik EU za dijalog, Miroslav Lajčak.

Građani severnog i južnog dela Mitrovice međutim, ne slažu se sa njim.

Smatraju da promena nema, ili da su one minimalne. Pojedinima se „diže pritisak“ na konstataciju da je život bolji.

Južno od Ibra optužuje se Srbija i šalje poruka da bi Beograd trebalo da odustane od Kosova, a severno – da Priština formira zajednicu srpskih opština i ispuni sve dogovoreno.

Ipak, bilo je i onih koji traže da se živi kao što se nekada živelo, uz poruku da – „pametni ljudi gledaju da nađu prijatelje, a oni drugi stvaraju neprijateljstva“.

„Promene nismo osetili. Imamo da jedemo i da pijemo. Drugo nemamo ništa. Najbolje da se dogovore da počne da se živi kao što se živelo nekad, a to se neće vratiti nikada.“

„Pa vidiš kako je, Priština vuče ovamo, oni vuku onamo, tu sporazuma nema burazeru, daj Bože da bude. Mi narod kao narod, volimo da se sporazumemo i da se jedanput završi to.“

„Vala ništa, ništa. Vidimo da su se ovi kao bajagi odvojili. Srbi na jednu, Albanci na drugu stranu, Turci tu. U Mitrovici je bilo da niko ne kaže ‘Ovaj je Srbin, ovaj Turčin, ovaj Albanac’, svi smo bili isti, a sad Bože ne daj.“

„Sasvim se malo promenilo, zbog toga što oni (Srbi) imaju samo svoje ciljeve i ne propuštaju ništa. Ona mora da zna da je Kosovo nezavisno, i da ne može da se vrati natrag. Mi idemo stalno napred. Politika je ostala jedan vek nazad kod njih. Međutim, i ovde je otišlo puno napred, bez podloge isto. Na obe strane imamo te probleme što nisu bili sposobni da idu dalje ka demokratiji, a to je najvažnije.“

„Kamo sreće da to što se dogovore sprovedu u delo u roku, i sigurno ako sprovedu ono što se dogovore za dobrobit ljudi, i to brže sprovode, to je za sve dobro.“

„Mržnja je propast za ljudstvo. Pametni ljudi gledaju da nađu prijatelje, a oni drugi srvaraju neprijateljstvo. Ja ne mogu da razumem, mladi ljudi treba da su pametni, da su malo osetljivi, znaju šta su ispaštali naši preci, da se maknu od toga, ta mržnja, ta nepodnošljivost među ljudima, to ne valja. Nadam se da će dobri ljudi da uspeju i treba da se molimo da dobri ljudi imaju u rukama, i da oni pobede i da jednom živimo mirno.“

„Ne verujem da će bolje, nikako bolje, jer ja imam stan na onoj strani (Sever), ali ne mogu da idem u moj stan, kako će da bude onda bolje. Da bude kao pre na primer, da ljudi mogu da idu na onu stranu, odavde da dođu na ovu. Rat  je rat bio, ali što su uradili oni (Srbi) to niko nije uradio. Svi oni su prodavali svoje stanove, a ja u moj stan ne mogu da idem.“

„Nema posla, ljudi ne rade, odnosi jesu malo relaksirani u odnosu na ranije, jer su ljudi shvatili da nema drugog izbora osim zajedničkog života i saradnje.“

„Bogami, ništa bolje nije ni gore, nego onako kao što je bilo. Nisu regulisali ono što su se dogovarali za ZSO. To neka reše, pa onda ćemo da vidimo. A konačni sporazum, bogami to teško, sa njima  (Albanci) teško.“

„Odmah mi se podiže krvni pritisak kad o tome razmišljam. Zato izbegavam da slušam te političke emisije. To je bruka i sramota. Kakvo poboljšanje, kakav napredak! Jer narod tu ništa ne može da utiće i samo se nervira. Evo veruj da mi je pritisak skočio. Pa prvo samo ovo, niko ne spominje ZSO, a kad je potpisano. Ne mogu da razgovaram o tome. Ja nisam ni u jednoj političkoj partiji, zbog toga što ni jedna partija ne može da izađe na kraj ni sa Evropskom unijom, ni sa svetskom zajednicom.“

„Ne vidim neku drastičnu promenu kada je u pitanju srpska zajednica, štaviše što se nekih stvari tiče mislim da stojimo u mestu da se nismo pomerili sve ove godine, ljudi su počeli da komuniciraju, ljudi sa Severa su počeli da se kreću južno od reke Ibar, ali to nije na dugoročne staze jer uvek ima slučajeva kada dođe do napada na Srbe koji nekako pokvare utisak, zapravo, ti incidenti pokvare utisak da je došlo do poboljšanja međusobne saradnje i komunikacije.“

Današnju šetnju južnom i severnom Mitrovicom obeležili su upadljivo sagovornici starije generacije, odnosno njihova raspoloženost da se čuje njihov glas, ali istovremeno odbijanje mladih da glasno kažu na šta je ličio njihov život proteklih 10 godina.

Bilans

Prve razgovore vodili su Borko Stefanović i Edita Tahiri sa Ketrin Ešton. Tada su na Severu bile aktuelne barikade i odbijanje Severa da se integriše u kosovski sistem. Preko Ivice Dačića i Hašima Tačija potom sa baronesom, i „Prvim sporazumom o normalizaciji“ 2013, započelo se upravo sa integracijom Severa, uz preko 30 pratećih tehničkih sporazuma, kojima su uspostavljene kosovske lokalne samouprave, a integrisane službe civilne zaštite, policije, pravosuđe, pogranični prelazi, a u toku je i proces integracije energetskog sistema.

Stigli su i novi politički pregovarači – Aleksandar Vučić i Isa Mustafa, a potom i Avdulah Hoti, a došlo se i do onog što se u novijoj istoriji ovog dijaloga često naziva „ćorsokakom“, ali i isticanjem „Sveobuhvatnog sporazuma o normalizaciji odnosa“.

Menjali su se i evropski „fasilitatori“ – posle Ešton, evropsko lice bila je Federika Mogerini, a sada Miroslav Lajčak, čiji je cilj upravo potpisivanje ovog sporazuma.

Comments

comments



Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.